Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) МАРТ 2013

Да ли су то заиста Јосифове речи?

Да ли су то заиста Јосифове речи?

У двадесетој књизи Јеврејских старина, историчар из првог века Јосиф Флавије говори о смрти „Јакова, брата Исуса који је назван Христ“. Многи стручњаци сматрају да је ова изјава аутентична. Међутим, неки оспоравају аутентичност једне друге изјаве у том истом делу, која се односи на Исуса. У том одломку, познатом као Флавијево сведочанство, пише следеће:

„У то време је живео Исус, мудар човек, уколико га уопште можемо звати човеком, јер је чинио чуда — учитељ од кога су многи радо прихватили истину. Привукао је многе Јевреје, али и нејевреје. Он је био Христ. А када га је Пилат, на наговор водећих људи међу нама, осудио на распеће, они који су га волели нису га напустили. Појавио им се жив трећег дана, као што су то рекли Божји пророци, који су прорекли још десет хиљада других дивних ствари о њему. Племе хришћана, по њему названо, није нестало“ (Јеврејске старине, 18. књига, 3. поглавље, 3. одломак).

Пред крај 16. века почела је жестока дебата између оних који сматрају да су те речи аутентичне и оних који сумњају да их је написао Јосиф Флавије. Серж Барде, француски историчар и стручњак за античку литературу, покушао је да реши овај спор који се прилично закомпликовао током протекла четири века. Резултате својих истраживања објавио је у књизи под насловом Le Testimonium Flavianum—Examen historique considérations historiographiques.

Јосиф Флавије није био заговорник хришћанства. Он је био јеврејски историчар. Зато се највише полемике води око тога како је један јеврејски историчар могао Исуса назвати „Христом“. Након детаљне анализе текста, који је био написан на грчком, Барде тврди да је то што је Јосиф за Исуса рекао да је Христ у складу са „чињеницом да се у грчком језику испред властитих именица користи одређени члан“. Барде још наводи да то што је Јосиф Исуса назвао „Христом“ уопште није немогуће. Према његовом мишљењу, то је индиција која указује на то да је Исус био историјска личност и да би критичари морали да узму у обзир тај детаљ.

Да ли је могуће да је неко касније додао те речи опонашајући Јосифов стил писања? Узимајући у обзир историјске чињенице и текстуалне доказе, Барде је дошао до закључка да би тако нешто било равно чуду. Јосифов стил је толико јединствен да је просто немогуће да је могао постојати тако талентован фалсификатор.

Зашто се онда око тога диже толика галама? Указујући на суштину проблема, Барде каже да не постоје сумње у аутентичност већине античке литературе, али Флавијево сведочанство се нашло под лупом само зато што је неко дошао на идеју да оспори те речи. Он још каже да се такво мишљење прихваћено кроз векове више заснива на „прикривеним мотивима“ него на детаљној анализи текста, која само говори у прилог његовој аутентичности.

Да ли ће Бардеова анализа променити мишљење стручњака о Флавијевом сведочанству остаје да се види. Пјер Жолтрен, еминентни стручњак за јудаизам у доба хеленистичке културе и рано хришћанство, дуго је сматрао да је Флавијево сведочанство интерполација, то јест уметнут текст. Чак је исмевао оне који су веровали у његову аутентичност. Међутим, променио је мишљење. Он је рекао да га је на то навело Бардеово дело. Жолтрен каже да „од сада више нико не би смео да сумња у аутентичност Јосифових речи“.

Јеховини сведоци имају још више разлога да прихвате Исуса као Христа, јер су ти разлози наведени у самом Светом писму (2. Тим. 3:16).