Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) ЈАНУАР 2013

Старешине нам помажу да радосно служимо Богу

Старешине нам помажу да радосно служимо Богу

’Ми смо ваши сарадници да бисте били радосни‘ (2. КОР. 1:24)

1. Која вест о Коринћанима је веома обрадовала апостола Павла?

АПОСТОЛ Павле је 55. године био у Троади. Међутим, није могао да не мисли на своје сувернике у Коринту. Нешто раније те исте године, ражалостио се када је сазнао да се они препиру међу собом. Пошто је на њих гледао као на своју децу, послао им је писмо у коме им је дао савет (1. Кор. 1:11; 4:15). Осим тога, замолио је свог сарадника Тита да их посети и да му донесе вести о њима. Тако је Павле с нестрпљењем чекао да му Тит јави како су Коринћани. Али на Павлову жалост, Тит није дошао. Шта је Павле тада урадио? Отпловио је за Македонију и тамо су се њих двојица срели, што га је веома обрадовало. Тит му је испричао да су браћа у Коринту позитивно реаговала на његову посланицу и да једва чекају да га виде. Када је то чуо, Павле се „још више обрадовао“ (2. Кор. 2:12, 13; 7:5-9).

2. (а) Шта је Павле рекао Коринћанима? (б) Које питање ћемо размотрити?

2 Убрзо после тога, Павле је написао Коринћанима и другу посланицу. Рекао им је: „Не кажем да смо ми господари ваше вере, него смо ваши сарадници да бисте били радосни, јер ви сте постојани због своје вере“ (2. Кор. 1:24). Шта значе те Павлове речи и како оне треба да утичу на данашње старешине?

НАША ВЕРА И РАДОСТ

3. (а) Шта значе Павлове речи: „Ви сте постојани због своје вере“? (б) Како старешине опонашају апостола Павла?

3 Павле је споменуо два важна обележја наше службе Богу — веру и радост. Што се тиче вере, он је написао: „Не кажем да смо ми  господари ваше вере [...] јер ви сте постојани због своје вере.“ Тиме је рекао да су његова браћа у Коринту постојана због своје вере, а не због њега или неког другог човека. Није сумњао у то да они воле Бога и да желе да поступају исправно. Зато није видео потребу да господари њиховом вером нити је то желео да ради (2. Кор. 2:3). Попут Павла, старешине данас не сумњају у то да њихова браћа и сестре искрено верују у Бога и да му служе из чистих мотива (2. Сол. 3:4). Они им не намећу нека правила, већ им помажу да се при доношењу одлука воде библијским начелима и смерницама Јеховине организације. Ни они не желе да господаре вером своје браће (1. Петр. 5:2, 3).

4. (а) Шта значе Павлове речи: ’Ми смо ваши сарадници да бисте били радосни‘? (б) Како старешине данас показују сличан став?

4 Павле је још рекао: ’Ми смо ваши сарадници да бисте били радосни.‘ Говорио је о себи и о својим најближим сарадницима. Како то знамо? У истој посланици он је указао Коринћанима на двојицу својих сарадника када је написао: „Исус, кога смо вам ми проповедали — ја и Силван и Тимотеј“ (2. Кор. 1:19). У ствари, кад год се у Павловим посланицама појављује реч „сарадници“ она се односи на особе с којима је блиско сарађивао, као што су Аполо, Акила, Приска, Тимотеј, Тит и други (Римљ. 16:3, 21; 1. Кор. 3:6-9; 2. Кор. 8:23). Према томе, када је рекао: ’Ми смо ваши сарадници да бисте били радосни‘, Павле је желео да увери Коринћане да су он и његови сарадници хтели да помогну свима у тој скупштини да радосно служе Богу. Данашње старешине имају исти циљ. Они желе да ураде све што могу како би њихова браћа и сестре ’служили Јехови радосно‘ (Пс. 100:2; Фил. 1:25).

5. Шта ћемо размотрити и о чему треба да размишљамо?

5 Недавно су нека браћа и сестре из разних крајева света били замољени да одговоре на питање: „Којим речима или делима су вам неке старешине помогле да и даље радосно служите Богу?“ Док будемо разматрали шта су рекли, можемо размишљати о томе како бисмо ми одговорили на то питање. Осим тога, размишљајмо и о томе како да лично допринесемо радосном духу у скупштини. *

„ПОЗДРАВИТЕ ПЕРСИДУ, НАШУ ВОЉЕНУ СЕСТРУ“

6, 7. (а) У чему старешине могу опонашати Исуса, Павла и друге Божје слуге? (б) Зашто нашим суверницима веома значи када им упамтимо име?

6 Многа наша браћа и сестре су рекли да им веома значи када старешине обрате пажњу на њих. Између осталог, старешинама су у том погледу добри примери Давид, Елијуј и Исус. (Прочитати 2. Самуилову 9:6; Јова 33:1 и Луку 19:5.) Те Јеховине слуге су показале да им је стало до других тако што су их ословљавали по имену. И Павлу је било важно да се својим суверницима обраћа по имену. На крају једне посланице навео је поименце више од 25 браће и сестара. Једна од њих је била Персида. Павле је рекао: „Поздравите Персиду, нашу вољену сестру“ (Римљ. 16:3-15).

7 Неким старешинама није лако да упамте имена браће и сестара.  Па ипак, када се у томе истински труде тиме показују да им је заправо стало до њих (Изл. 33:17). Њиховим суверницима ће посебно бити драго када их током Разматрања Стражарске куле или неког другог састанка старешине не прозивају само са „брате“ или „сестро“. (Упоредити с Јованом 10:3.)

’МНОГО СЕ ТРУДИЛА У ГОСПОДУ‘

8. На који је важан начин Павле опонашао Јехову и Исуса?

8 Павле је такође показивао да му је стало до других тако што је имао навику да их искрено похвали. То је још један начин на који се може допринети радости суверника. Тако је у истој посланици у којој је написао да жели да допринесе радости своје браће, Павле рекао: „Веома се поносим вама“ (2. Кор. 7:4). Те речи су сигурно дубоко дирнуле браћу у Коринту. Павле је нешто слично рекао и другим скупштинама (Римљ. 1:8; Фил. 1:3-5; 1. Сол. 1:8). На пример, након што је у посланици Римљанима споменуо Персиду, Павле је написао: ’Много се трудила у Господу‘ (Римљ. 16:12). Његове речи су сигурно охрабриле ту сестру, која је верно служила Богу. Тиме што је имао навику да похваљује друге, Павле је опонашао Јехову и Исуса. (Прочитати Марка 1:9-11 и Јована 1:47; Откр. 2:2, 13, 19.)

9. Зашто су сви у скупштини радоснији када искрено похваљују једни друге?

9 Старешине такође разумеју колико је важно да кажу суверницима да их веома цене (Посл. 3:27; 15:23). Када то раде, они им заправо дају до знања да примећују њихов труд. А браћи и сестрама заиста значи да чују тако нешто од старешина. Једна сестра која има нешто више од 50 година рекла је: „На послу се ретко деси да ме неко похвали за нешто. Тамо влада хладна и такмичарска атмосфера. И зато ме веома окрепи и ојача када ме неко од старешина похвали за нешто што сам урадила. То ме уверава да ме мој небески Отац воли.“ Један брат који као самохрани родитељ одгаја двоје деце има слично мишљење. Недавно га је један старешина искрено похвалио. Како је то утицало на њега? Он каже: „Много су ми значиле његове речи!“ Очигледно је да када старешине искрено похваљују своју браћу и сестре тиме им помажу да и даље радосно служе Богу и да се „не умарају“ (Ис. 40:31).

’ПАСИТЕ БОЖЈУ СКУПШТИНУ‘

10, 11. (а) Како старешине могу опонашати Немију? (б) Шта ће помоћи старешинама да током пастирске посете дају суверницима неки духовни дар?

10 Како још старешине показују својој браћи да их воле и помажу им да са радошћу служе Богу? То раде тако што се труде да охрабре оне којима је то потребно. (Прочитати Дела апостолска 20:28.) Старешине тако опонашају верне Божје слуге из библијских времена. На пример, запазимо шта је урадио Немија, који је као надгледник верно служио Богу. Када је приметио да су неки од његових сународника духовно ослабили, одмах је нешто предузео да их охрабри (Нем. 4:14). Слично томе, и данас старешине преузимају иницијативу како би помогли суверницима да буду чврсти у вери. Зато као пастири посећују своју браћу и сестре код куће уколико је то изводљиво. У тим приликама они желе да суверницима ’дају неки духовни дар‘ (Римљ. 1:11). Шта старешинама може помоћи у томе?

 11 Пре пастирске посете, старешине треба да одвоје време да размисле о особи коју ће посетити. С каквим се проблемима бори? Шта би могло да је охрабри? Који се библијски стих или оно што је доживела нека библијска личност могу применити на њене околности? Слична питања током припреме помоћи ће старешинама да са својом браћом разговарају о заиста охрабрујућим мислима, а не само о свакодневним темама. Током пастирске посете старешине треба да пусте своје сувернике да кажу шта им је на срцу и да их при том пажљиво саслушају (Јак. 1:19). Једна сестра је рекла: „Заиста ценим када ме старешине пажљиво слушају“ (Лука 8:18).

Неопходно је да се старешине припремају да би током пастирске посете ’дали неки духовни дар‘

12. Коме је све у скупштини потребно охрабрење и зашто?

12 Коме је све потребно охрабрење? Павле је подстакао друге старешине да ’пазе на све стадо‘. Дакле, свима у скупштини је потребно охрабрење, укључујући и објавитеље и пионире који већ годинама верно служе Богу. Зашто је потребно да пастири у скупштини и њима пруже подршку? Зато што се понекад може десити да и духовно зреле особе готово поклекну под притиском овог злог света. Да бисмо боље разумели зашто је чак и духовно зрелим Божјим слугама понекад потребна помоћ, можемо размотрити нешто што је доживео краљ Давид.

’АВИСАЈ МУ ЈЕ ПРИСКОЧИО У ПОМОЋ‘

13. (а) У ком тренутку је Јесви-Венон напао Давида? (б) Зашто је Ависај могао да помогне Давиду у правом тренутку?

13 Убрзо након што је био помазан за израелског краља, Давид је показао храброст када је у борби убио Голијата, који је потицао од Рефаима и био дивовског раста (1. Сам. 17:4, 48-51; 1. Лет. 20:5, 8). Годинама касније, током једне битке са Филистејима, Давид  се поново сукобио с једним човеком дивовског раста. Био је то Јесви-Венон и исто је потицао од Рефаима (2. Сам. 21:16, фуснота). Међутим, он је умало убио Давида. Зашто? Не зато што је Давид изгубио храброст, већ зато што је изгубио снагу. У Библији стоји: ’Давид се уморио.‘ Када је Јесви-Венон видео да је Давид посустао, хтео је да искористи ту прилику и да га убије. Али тада је Ависај, Серујин син, ’прискочио у помоћ Давиду, ударио Филистејина и убио га‘ у тренутку када се он спремао да усмрти Давида (2. Сам. 21:15-17). Давид је за длаку избегао смрт! Сигурно је био веома захвалан Ависају што је пазио на њега и што му је прискочио у помоћ када му је живот био у опасности. Шта можемо да научимо из овог догађаја?

14. (а) Како можемо савладати огромне изазове? (б) Како старешине могу помоћи другима да обнове радост и снагу? Наведи пример.

14 Као Јеховине слуге, ми проповедамо добру вест широм света упркос томе што нам се противе Сатана и они које он користи. Неки од нас су се сусрели са огромним изазовима, али смо се потпуно уздали у Јехову и успели да их савладамо, као што је Давид савладао Голијата. Међутим, понекад се може десити да се због те непрестане борбе и притиска овог света уморимо и обесхрабримо. Тада смо у опасности да подлегнемо притисцима којима бисмо иначе успешно одолели. У таквим тренуцима нам правовремена помоћ неког старешине може обновити радост и снагу, што су многи и доживели. Једна пионирка која има нешто више од 60 година рекла је: „Пре неког времена, нисам се осећала добро и служба проповедања ме је замарала. Један старешина је то приметио и охрабрио ме је на темељу једног библијског стиха. Послушала сам његов савет и то ми је помогло.“ Још је рекла: „Заиста је лепо од њега што је приметио да нисам баш најбоље и што ми је помогао. То је стварно био израз праве братске љубави.“ Веома нас храбри што знамо да имамо старешине које брину о нама и које ће нам ’прискочити у помоћ‘ као што је то Ависај учинио за Давида.

ОНИ СУ ЗНАЛИ ДА ИХ ПАВЛЕ ВОЛИ

15, 16. (а) Зашто су браћа веома волела апостола Павла? (б) Зашто волимо браћу која нам служе као старешине?

15 Пастирска служба изискује много посла. Због тога што брину о суверницима, моле се за њих и духовно им помажу, старешине понекад остају будне до касно у ноћ (2. Кор. 11:27, 28). Па ипак, они врло радо и темељно извршавају своју службу, као што је и Павле то чинио. Он је Коринћанима написао: „Ја ћу врло радо све потрошити и самог себе истрошити за ваше душе“ (2. Кор. 12:15). Заиста је волео своју браћу и нимало се није штедео да би их ојачао. (Прочитати 2. Коринћанима 2:4; Фил. 2:17; 1. Сол. 2:8.) Зато је сасвим разумљиво што су га браћа веома волела (Дела 20:31-38).

16 И ми волимо браћу која нам служе као старешине и у молитви захваљујемо Јехови што преко њих брине о нама. Радосни смо што они показују да им је стало до сваког од нас и што нас посећују како би нас охрабрили. Осим тога, захвални смо што су спремни да нам прискоче у помоћ када осетимо да ћемо посустати због притиска овог света. Такве брижне старешине нам заиста помажу да радосно служимо Богу.

^ одл. 5 Та браћа и сестре су такође одговорили на питање: „Која особина вам највише значи код старешина?“ Веома много њих је одговорило да је то приступачност. О тој важној особини ће бити више речи у једном од наредних издања овог часописа.