Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) ЈАНУАР 2013

Служимо Јехови не жалећи ни за чим

Служимо Јехови не жалећи ни за чим

„Заборављам оно што је иза мене и трудим се да досегнем оно што је испред мене“ (ФИЛ. 3:13)

1-3. (а) Због чега можда пребацујемо себи и како то може утицати на нас? (б) Шта можемо научити од апостола Павла?

НЕМА сумње да смо тужни или разочарани када ствари у животу не иду онако како смо очекивали. Тада можда кажемо: „Ех, да сам само...“ Вероватно је свако од нас барем једном у животу тако нешто помислио. Али неки стално пребацују себи и утучени су због нечега што су урадили или што су пропустили да ураде. Да ли се и ти тако осећаш?

2 Неки људи су направили озбиљне грешке у свом животу, можда чак и велике грехе. Други нису учинили ништа лоше, али се ипак питају да ли су одлуке које су донели заиста биле најбоље могуће. Некима је пошло за руком да оставе прошлост иза себе и да наставе даље. Други непрестано муче себе грешкама из прошлости (Пс. 51:3). А како је са нама? Да ли бисмо волели да барем од данашњег дана служимо Богу не жалећи ни за чим? Да ли се у томе можемо угледати на некога? Наравно да можемо. Реч је о апостолу Павлу.

3 Он је током свог живота направио озбиљне грешке, али је донео и неке добре одлуке. Жалио је због својих пропуста из прошлости, али је научио да се усредсреди на службу Богу. Хајде да видимо како нам његов пример може помоћи да служимо Богу не жалећи ни за чим.

ПАВЛОВА ПРОШЛОСТ

4. Због којих је ствари апостол Павле жалио?

4 Као младић, Павле је био фарисеј и чинио је ствари због којих је касније жалио. На пример, жестоко је прогонио Христове ученике.  У Библији пише да је након Стефанове мученичке смрти ’Савле [касније познат као Павле] прогонио скупштину, упадао у куће и одводио и мушкарце и жене па их предавао у затвор‘ (Дела 8:3). Библиста Алберт Барнс је рекао да грчка реч преведена као „прогонити“ јесте „један снажан израз, који указује на ревност и гнев с којима је [Савле] прогонио хришћане“. Из тога се, каже Барнс, може закључити да је „Савле био разјарен попут звери“. Савле је био реван поборник јудаизма и био је уверен да је Божја воља да истреби хришћане. Зато их је брутално прогонио „испуњен претњом и силном жељом да побије [...] и мушкарце и жене“ (Дела 9:1, 2; 22:4). *

5. Шта је навело Савла да престане да прогони Исусове следбенике и да почне да проповеда добру вест о Христу?

5 Савле је намеравао да оде у Дамаск, похвата Исусове ученике и да их у Јерусалиму изведе пред Синедрион, који би их казнио. Међутим, у томе га је спречио Поглавар хришћанске скупштине (Еф. 5:23). Када му се Исус појавио на путу за Дамаск, Савле је ослепео од натприродне светлости. Исус му је затим рекао да оде у Дамаск и да ће му тамо рећи шта треба да ради. Познато нам је шта се даље десило (Дела 9:3-22).

6, 7. По чему се види да је Павле био свестан својих грешака из прошлости?

6 Павле се из корена променио када је постао хришћанин. Више није био жесток противник хришћанства, већ је почео да ревно проповеда о Христу. Па ипак, он није заборавио оно што је чинио у прошлости. Касније је написао: „Чули сте како сам некада живео у јудаизму — да сам преко сваке мере прогонио Божју скупштину и хтео сам да је затрем“ (Гал. 1:13). Поново се осврнуо на своју прошлост када је писао хришћанима у Коринту, Филипима, као и свом сараднику Тимотеју. (Прочитати 1. Коринћанима 15:9; Фил. 3:6; 1. Тим. 1:13.) Павле се није хвалио оним што је некада радио, али није се ни правио као да се ништа од тога није десило. Био је свестан својих грешака из прошлости (Дела 26:9-11).

7 Библиста Фредерик Фарар говорио је о улози коју је Савле имао „током страшног прогона“. Он је рекао да треба узети у обзир с каквом је окрутношћу Павле прогонио хришћане, јер једино тако можемо разумети до које мере се кајао, као и до које мере је можда био изложен критици. Када је посећивао скупштине, Павлу се понекад можда десило да му браћа при првом сусрету кажу: ’А ти си онај Павле што нас је прогонио!‘ (Дела 9:21).

8. Шта је Павле мислио о милосрђу и љубави које су му Јехова и Исус показали и шта можемо научити из тога?

8 Међутим, Павле је разумео да је само на основу Божје незаслужене доброте могао да служи као апостол. Он је у својих 14 посланица чак 90 пута споменуо Божју незаслужену доброту, то јест милост — више од било ког другог писца Библије. (Прочитати 1. Коринћанима 15:10.) Павле је био веома захвалан што му је Бог указао незаслужену доброту и желео је да покаже да то цени. Зато се „трудио више“ од свих других апостола. Његов пример на изванредан  начин показује да је Јехова спреман да нам на темељу Исусове откупне жртве опрости и велике грехе под условом да их признамо и да се променимо. То је веома важно за све којима је тешко да поверују да лично могу имати корист од Христове жртве. (Прочитати 1. Тимотеју 1:15, 16.) Иако је Павле у прошлости фанатично прогонио Христа, могао је да напише: ’Син Божји ме је волео и предао себе за мене‘ (Гал. 2:20; Дела 9:5). Павле је схватио да упркос својој прошлости треба да служи Јехови најбоље што може, тако да убудуће нема за чим да жали. Да ли смо и ми то схватили?

Павле је научио како да служи Богу не жалећи ни за чим

ДА ЛИ И ТИ ЗА НЕЧИМ ЖАЛИШ?

9, 10. (а) Због чега неке Јеховине слуге жале? (б) Зашто није добро претерано размишљати о својим грешкама?

9 Да ли си урадио нешто због чега сада жалиш? Да ли си икада расипао драгоцену снагу и време на погрешне циљеве? Да ли си на неки начин некога повредио? Или можда жалиш због нечег другог? Шта можеш учинити ако се тако осећаш?

10 Многи људи се стално оптерећују неким својим грешкама и тиме само муче себе. То води до тескобе којој се често не назире крај. Међутим, тиме се не решава ниједан проблем. Да ли бисмо очекивали да стигнемо негде ако бисмо се сатима љуљали у столици за љуљање? Наравно да не бисмо. Према томе, немојмо се оптерећивати својим грешкама, већ предузмимо нешто да решимо проблем који имамо. На пример, могли бисмо да се извинимо некоме кога смо повредили и да се тако помиримо с њим. Могли бисмо и да размислимо зашто смо направили неку грешку да је не бисмо поновили. Међутим, понекад једноставно морамо да живимо са последицама својих грешака.  А претерано размишљање о пропустима сигурно нам неће помоћи, већ ће нам само отежати да дамо све од себе док служимо Јехови.

11. (а) Шта треба да урадимо да би нам Јехова показао љубав и милосрђе? (б) Како можемо стећи унутрашњи мир и ослободити се осећаја кривице?

11 Неки су због својих ранијих пропуста постали толико малодушни да сматрају да нису достојни Божјег милосрђа. Можда су починили озбиљан грех или су више пута погрешили. Међутим, чињеница је да се без обзира на то шта су урадили у прошлости они могу покајати, променити и молити Бога за опроштај (Дела 3:19). Јехова ће им, као и многима, показати љубав и милосрђе. Он ће се смиловати онима који су понизни и који се искрено кају. Бог је опростио Јову, који је рекао: „Кајем се у праху и пепелу“ (Јов 42:6). Библија нам каже шта треба да радимо да бисмо стекли унутрашњи мир и ослободили се осећаја кривице: „Ко крије преступе своје, неће имати успеха, а ко их признаје и оставља, указаће му се милосрђе“ (Посл. 28:13; Јак. 5:14-16). Према томе, треба да признамо своје грехе Богу, да га молимо за опроштај и да учинимо све што можемо да бисмо се поправили (2. Кор. 7:10, 11). Тада ће нам Јехова, који ’великодушно опрашта‘, указати милосрђе (Ис. 55:7).

12. (а) Како се можемо угледати на Давида када имамо грижу савести? (б) У ком смислу Јехова може зажалити и како нам то сазнање може помоћи? (Видети оквир.)

12 Молитва нам може бити од велике помоћи. Давид је своја најдубља осећања изразио у молитви, која је забележена у једном прелепом псалму. (Прочитати Псалам 32:1-5.) Као што је и сам признао, био је потпуно исцрпљен покушавајући да угуши своју узнемирену савест. Изгубио је радост и осећао се лоше и у емоционалном и у физичком смислу. Тек када је признао свој грех Богу добио је опроштај и осетио олакшање. Јехова је услишио његове молитве, помогао му да се опорави и дао му снагу да чини оно што је исправно. Слично томе, ако смо оптерећени својим грешкама, молимо се горљиво Јехови за опроштај и учинимо све што можемо да их исправимо. Будимо сигурни да ће Јехова услишити наше молитве и да ће нам опростити (Пс. 86:5).

УСРЕДСРЕДИМО СЕ НА БУДУЋНОСТ

13, 14. (а) На шта сада треба да се усредсредимо? (б) Која питања нам могу помоћи да размислимо о својој тренутној ситуацији?

13 Тачно је да треба да учимо из прошлости, али не треба да се  њоме оптерећујемо. Треба да се усредсредимо на садашњост и будућност. Да ли данас можда радимо нешто или пропуштамо да учинимо нешто због чега ћемо за коју годину жалити? Да ли се трудимо да будемо верни Богу тако да у будућности нећемо жалити ни за чим?

14 Пошто се велика невоља брзо приближава, било би мудро да се питамо: ’Да ли могу више да служим Богу? Могу ли да будем пионир? На чему треба да радим да бих постао слуга помоћник? Да ли се трудим да обучем нову личност? Да ли сам особа какву би Јехова желео у новом свету?‘ Ова питања нису наведена да бисмо се њима оптерећивали већ да бисмо размислили како још боље можемо служити Јехови. Сада донесимо одлуке због којих касније нећемо жалити (2. Тим. 2:15).

НЕМОЈМО ЖАЛИТИ ШТО СМО СЕ НЕЧЕГА ОДРЕКЛИ

15, 16. (а) Чега су се многи одрекли да би се посветили служби? (б) Зашто не треба да жалимо што смо се жртвовали за Јехову?

15 Да ли смо се нечега одрекли да бисмо пуновремено служили Јехови? Неки су се можда одрекли каријере или уносног посла како би поједноставили живот и имали више времена да служе Јехови. Неки можда нису ступили у брак или су се одрекли родитељства да би пуновремено служили као бетелити, покрајински или обласни надгледници, мисионари или међународне слуге за градњу. Да ли ти је сада, како године одмичу, жао што си донео такву одлуку? Да ли мислиш да није било потребно да се толико жртвујеш или да је то можда било у погрешно време? Наравно да се не кајемо због таквих одлука!

16 Те одлуке смо донели зато што много волимо Јехову и зато што искрено желимо да помогнемо другима да му служе. Немојмо мислити да би нам било боље да смо другачије живели. Можемо бити срећни што смо искористили своје околности и изабрали најбољи начин да служимо Јехови. Он никада неће заборавити нашу самопожртвованост, а када нам буде дао прави живот наградиће нас и више него што можемо замислити! (Пс. 145:16; 1. Тим. 6:19).

КАКО ДА СЛУЖИМО ЈЕХОВИ НЕ ЖАЛЕЋИ НИ ЗА ЧИМ

17, 18. (а) Шта је Павле урадио да касније у животу не би имао за чим да жали? (б) Како можемо применити оно што је Павле рекао?

17 Шта је Павле урадио да касније у животу не би имао за чим да жали? Он је рекао да се није задржавао на својој прошлости већ да се трудио да постигне циљ. (Прочитати Филипљанима 3:13, 14.) Није се оптерећивао грешкама које је чинио у јудаизму, већ је дао све од себе да добије награду вечног живота.

18 Како можемо применити оно што је Павле рекао? Немојмо се оптерећивати својом прошлошћу размишљајући о ономе што се не може променити, већ се усредсредимо на оно што сада можемо учинити да бисмо у будућности добили благослове. Тачно је да не можемо дословно заборавити своје грешке из прошлости, али немојмо стално пребацивати себи због њих. Трудимо се да оставимо прошлост иза себе, служимо Богу најбоље што можемо и усредсредимо се на величанствену будућност!

^ одл. 4 У Библији се више пута спомиње да је Савле прогонио и жене, на основу чега се види да су жене у првом веку имале важну улогу у проповедању, баш као и данас (Пс. 68:11).