Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) НОВЕМБАР 2012

Спремно опраштајмо једни другима

Спремно опраштајмо једни другима

„Подносите једни друге и спремно опраштајте једни другима“ (КОЛ. 3:13)

1, 2. Зашто треба да размислимо о томе да ли спремно опраштамо?

ЈЕХОВИНА Реч нам помаже да разумемо како Јехова гледа на грех и како реагује када ми починимо грех. У његовој Речи се доста говори и о опраштању. У претходном чланку смо видели да је Јехова опростио Давиду и Манасији због става који су показали. Они су били скрушени и искрено су жалили због онога што су урадили и то их је навело да признају своје грехе, престану да их чине и истински се покају. Јехова им је зато указао своје милосрђе.

2 Погледајмо сада колико смо ми спремни да опраштамо другима. Како бисмо се осећали да је неки члан наше породице био жртва онога што је Манасија радио? Да ли бисмо били у стању да опростимо Манасији? То питање је на месту јер живимо у свету пуном безакоња, насиља и себичности. Зашто онда хришћани треба да буду спремни да опраштају? Ако смо били погођени увредом или неправдом, шта ће нам помоћи да држимо своја осећања под контролом, да реагујемо у складу с Јеховином вољом и спремно опраштамо?

ЗАШТО ТРЕБА ДА СПРЕМНО ОПРАШТАМО

3-5. (а) Шта је Исус испричао да би нагласио колико је важно опраштати? (б) Шта учимо из Исусових речи забележених у Матеју 18:21-35?

3 Веома је важно да спремно опростимо онима који су нас увредили, чак и ако нису наши суверници. То је начин да будемо у добрим односима са члановима породице, пријатељима, другим људима, као и са Јеховом. У Светом писму се наводи да се од правих хришћана очекује да опраштају другима без обзира на то колико им често греше. Исус је једним поређењем о робу који је свом господару дуговао велику  суму показао зашто треба да спремно опраштамо.

4 Тај роб је свом господару дуговао суму која је износила 60 милиона дневница, али господар је поништио његов дуг. Касније је тај роб срео другог роба који му је дуговао новац у износу од само 100 дневница. Он га је молио да га још мало сачека, али га је роб коме је опроштен огроман дуг бацио у затвор. Када је то чуо, њихов господар се разгневио. Рекао је: „Зар није требало да се и ти смилујеш другом робу, као што сам се и ја смиловао теби?“ Затим се ’његов господар разгневио и предао га тамничарима, док не врати све што дугује‘ (Мат. 18:21-34).

Коју нам поуку преноси ово Исусово поређење?

5 Коју нам поуку преноси ово поређење? Исус је рекао: „Тако ће и мој небески Отац поступити с вама ако од срца не опростите свако свом брату“ (Мат. 18:35). Исус је био веома јасан. Греси које свакодневно чинимо представљају доказ да не можемо савршено удовољити Јеховиним мерилима. Па ипак, Јехова нам спремно опрашта и такорећи поништава наш дуг. Зато су сви који желе да буду Јеховини пријатељи дужни да опраштају грехе својим ближњима. Исус је то нагласио и у Проповеди на гори: „Ако ви опростите људима њихове преступе, и ваш ће небески Отац опростити вама. Али ако ви не опростите људима њихове преступе, ни ваш Отац неће вама опростити ваше преступе“ (Мат. 6:14, 15).

6. Зашто није увек лако опраштати?

6 Можда мислимо: ’То све лепо звучи у теорији, али је лакше рећи него учинити.‘ То је тачно, јер најчешће емотивно реагујемо када нас други увреде. Можда смо љути, осећамо се изневерено, желимо правду или чак освету. У ствари, неки мисле да никада неће моћи да опросте ономе ко их је повредио. Можда и ми мислимо тако. Сада ћемо размотрити како можемо спремно опраштати, што Јехова од нас и очекује.

ПРЕИСПИТАЈМО СВОЈЕ ЕМОЦИЈЕ

7, 8. Шта ће нам помоћи да спремно опростимо некоме ко се лоше понео према нама?

7 Реакција на увреду, стварну или умишљену, може бити изузетно  јака. Погледајмо како је у једној научној студији о гневу описана реакција једног младића: „У нападу беса сам изашао из куће, заклињући се да се тамо више никада нећу вратити. Док сам тог предивног летњег дана ишао једним лепим путељком, тишина и лепота предела постепено су ме умирили и стишали ми страсти, и после неколико сати вратио сам се кући скоро ’раскрављен‘, кајући се.“ Као што се види из овог примера, ако себи дамо довољно времена да се смиримо и покушамо да трезвеније гледамо на ситуацију, нећемо урадити нешто због чега бисмо се касније могли кајати (Пс. 4:4; Посл. 14:29; Јак. 1:19, 20).

8 Међутим, шта ако смо и даље обузети негативним емоцијама? Покушајмо да утврдимо зашто смо узнемирени. Да ли зато што се неко неправедно или нељубазно понео према нама? Или зато што сматрамо да нас је неко намерно повредио? Да ли је оно што је та особа учинила заиста толико лоше? Када се преиспитамо и утврдимо узрок своје реакције, то ће нам помоћи да видимо шта би у оквиру библијских начела било најбоље урадити. (Прочитати Пословице 15:28; 17:27.) Када пажљиво размишљамо о чињеницама, а не о својим осећањима, тада ћемо бити спремнији да опраштамо другима. Библија нам може помоћи да боље разумемо своја осећања у вези с неком ситуацијом и да попут Јехове спремно опраштамо иако то није увек лако (Јевр. 4:12).

ДА ЛИ СВЕ ТРЕБА УЗИМАТИ К СРЦУ?

9, 10. (а) Како бисмо могли реаговати ако нас је неко увредио? (б) Како ће на нас утицати ако се не вређамо брзо и ако смо спремни да опраштамо?

9 Много тога у животу може у нама изазвати негативне емоције. На пример, можда се током вожње један ауто замало судари с нама. Како ћемо реаговати? Вероватно смо чули да су се неки возачи толико разбеснели да су се потукли са другим возачем. Међутим, ми смо Божје слуге и сигурно не желимо да урадимо тако нешто.

10 Далеко је боље да мало застанемо и размислимо о ономе што се догодило. Можда смо делимично одговорни за то, јер нисмо били пажљиви. Или је други возач можда имао неки квар на возилу. Суштина је у томе да можемо стишати гнев, умањити разочарање и друге негативне емоције ако имамо разумевања и ако смо спремни да опраштамо. У Проповеднику 7:9 стоји: „Немој се брзо вређати, јер увредљивост почива у недрима безумних.“ Зато оно што се догодило не треба превише да узимамо к срцу. Често се деси да оно што доживимо као увреду нема никакве везе с нама већ је једноставно последица несавршености или неспоразума. Немојмо превидети ни то да вероватно не знамо у потпуности зашто је неко нешто рекао или урадио. Будимо спремни да покажемо љубав тој особи и да јој опростимо. Бићемо срећнији када тако поступамо. (Прочитати 1. Петрову 4:8.)

’НЕКА СЕ ВАШ МИР ВРАТИ ВАМА‘

11. Какав став треба да имамо у служби проповедања без обзира на реакцију људи на добру вест?

11 Како можемо показати самосавладавање ако је неко груб према нама у служби проповедања? Када је послао 70 ученика да проповедају, Исус им је рекао да свима у чију кућу уђу пожеле мир. Рекао је: „Ако тамо буде пријатељ мира, ваш мир ће остати на њему. А ако не буде, вратиће се вама“ (Лука 10:1, 5, 6). Драго нам је када људи повољно  реагују, јер им тада добра вест може донети благослове. Међутим, понекад наиђемо на неке који се противе. Шта тада треба да урадимо? Исус је рекао да мир који желимо њиховом дому треба да нам се врати. Дакле, без обзира на то како људи реагују, треба да задржимо мир кад одемо с њихових врата. Ако бисмо реаговали на провокације, изгубили бисмо мир о ком је Исус говорио.

12. Шта треба да радимо према Павловим речима из Ефешанима 4:31, 32?

12 Свој мир треба да чувамо у свим ситуацијама, а не само у служби проповедања. Наравно, спремност да опростимо другима не значи да треба да их оправдавамо нити да умањујемо последице онога што су урадили. Опростити заправо значи да не гајимо више негативне емоције и да се потрудимо да задржимо унутрашњи мир. Тиме што непрестано негативно размишљају и што се стално враћају на неправду која им је учињена, неки су дозволили да постану несрећни због туђих грешака. Немојмо допустити да нама управљају негативне мисли, јер не можемо бити срећни ако гајимо озлојеђеност. Зато треба да спремно опраштамо! (Прочитати Ефешанима 4:31, 32.)

ПОСТУПАЈМО НА НАЧИН КОЈИ ЈЕ УГОДАН ЈЕХОВИ

13. (а) Како Божје слуге ’згрћу ужарено угљевље‘ на главу оних који им се противе? (б) До чега може довести то што смо благи према онима који нам се противе?

13 Понекад се може десити да нас увреди неко ко не служи Богу. Међутим, можда тој особи можемо помоћи да се заинтересује за оно што Библија научава. Апостол Павле је написао: „’Ако је твој непријатељ гладан, нахрани га, ако је жедан, дај му да пије, јер чинећи то, згрћеш ужарено угљевље на његову главу.‘ Не дај да те зло надвлада, него надвладавај зло добрим“ (Римљ. 12:20, 21). Ако смо љубазни са онима који су груби према нама, то их може навести да се промене и покажу своје добре стране. Када особи која се лоше понела према нама покажемо разумевање и саосећање, можда ћемо јој помоћи да упозна библијску истину. Без обзира на њену реакцију, наша благост ће је навести да размишља о томе зашто смо другачији (1. Петр. 2:12; 3:16).

14. Зашто треба да спремно опростимо чак и некоме ко се веома лоше понео према нама?

14 У неким ситуацијама не би било прикладно да се дружимо са одређеним особама. То се односи на оне који су некада били део хришћанске скупштине, али су починили озбиљан грех и због тога су искључени. Ако нас је повредио неко ко је починио озбиљан грех, можда нам је веома тешко да му опростимо. Чак и ако се покајао, можда нас још боли оно што се догодило. У том случају, треба да истрајно молимо Јехову да нам помогне да спремно опростимо преступнику који се покајао. На крају крајева, ми не знамо шта је заиста у нечијем срцу. То зна само Јехова. Он испитује најдубља осећања и стрпљив је са преступницима (Пс. 7:9; Посл. 17:3). Зато у Светом писму стоји: „Никоме не враћајте зло за зло. Чините оно што сви људи сматрају добрим. Ако је могуће, колико од вас зависи, будите у миру са свим људима. Не освећујте се, вољени, него дајте места гневу Божјем, јер је писано: ’Моја је освета, ја ћу узвратити, каже Јехова‘“ (Римљ. 12:17-19). Можемо ли ми праведно судити другима? Не можемо (Мат. 7:1, 2). Али можемо бити сигурни да ће Јехова праведно судити свима.

15. Шта ће нам помоћи да се не гневимо на особу која нам је учинила нешто нажао?

 15 Ако сматрамо да смо жртве неправде, а тешко нам је да опростимо преступнику који се покајао, добро је да не заборавимо да је и он такође жртва, јер трпи последице несавршености (Римљ. 3:23). Јехова саосећа са свим несавршеним људима. Зато је на месту да се молимо за особу која нас је повредила. Ако то радимо, наша љутња вероватно неће дуго трајати. Исус је објаснио да не треба да се гневимо на оне који нам чине нешто нажао. Он је рекао: „Волите своје непријатеље и молите се за оне који вас прогоне“ (Мат. 5:44).

16, 17. Како треба да реагујемо када старешине утврде да се неко заиста покајао за своје грехе и шта треба да нас наведе на то?

16 Јехова је старешинама поверио одговорност да утврде да ли се неко ко је починио озбиљан грех заиста каје. Та браћа не знају све што Бог зна о некој ситуацији, али настоје да доносе одлуке у складу с Божјом Речју и уз помоћ светог духа. Дакле, будући да се моле Јехови да им помогне при доношењу одлуке, можемо бити сигурни да ће она бити у складу с његовом вољом (Мат. 18:18).

Од правих хришћана се очекује да спремно опраштају

17 У таквој ситуацији треба да покажемо да смо верни Јехови тако што ћемо прихватити одлуку коју су донеле старешине. Да ли ћемо опростити онима који су се покајали и показати им да их волимо? (2. Кор. 2:5-8). То нам можда неће бити лако, посебно ако је преступник учинио неправду нама или члану наше породице. Међутим, ако се поуздамо у Јехову и покажемо поверење у то како решава проблеме у скупштини, поступићемо исправно. На тај начин ћемо доказати да заиста спремно опраштамо (Посл. 3:5, 6).

18. Зашто је за наше добро да спремно опраштамо?

18 Стручњаци на пољу менталног здравља су утврдили да опраштање позитивно утиче на људе. Када спремно опраштамо, ослободићемо се потиснутих и штетних емоција које нарушавају здравље и бићемо у бољим односима с другима. С друге стране, када нисмо спремни да опраштамо, то ће нарушити наше здравље и међуљудске односе, изложиће нас стресу и отежаће нам комуникацију с другима. Међутим, највећа корист од опраштања је што ћемо имати добар однос с нашим небеским Оцем, Јеховом. (Прочитати Колошанима 3:12-14.)