Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) СЕПТЕМБАР 2012

„Не знате ни дан ни час“

„Не знате ни дан ни час“

„Бдите, дакле, јер не знате ни дан ни час“ (МАТ. 25:13)

1-3. (а) Које ситуације нам помажу да извучемо поуку из Исусових поређења? (б) На која питања ћемо добити одговор у овом чланку?

ЗАМИСЛИ да те је неки владин службеник замолио да га одвезеш на један важан састанак. Међутим, неколико минута пре него што си кренуо по њега схватио си да нећеш имати довољно горива за пут и зато си брзо отишао на бензинску пумпу. У међувремену, владин службеник више није могао да те чека и замолио је неког другог да га одвезе. Кад си стигао на договорено место, он је већ био отишао. Како би се осећао у тој ситуацији?

2 А сада замисли да си ти тај владин службеник и да си изабрао тројицу способних људи да за тебе обаве неки важан посао. Објаснио си им шта треба да раде и они су рекли да ће тако и учинити. Међутим, после неког времена си сазнао да су само двојица од њих одржала обећање. Штавише, онај који није одржао обећање налазио је изговор за то, а заправо није ни покушао да обави посао. Како би се осећао у тој ситуацији?

3 Исус је у поређењима о девицама и талантима навео сличне ситуације да би показао зашто ће током времена краја неки помазани хришћани бити верни и разборити, док ће други поступити сасвим супротно * (Мат. 25:1-30). Он је истакао суштину следећим речима: „Бдите, дакле, јер не знате ни дан ни час“, то јест када ће Исус извршити Божју пресуду над Сатаниним светом (Мат. 25:13). И ми данас морамо да бдимо. Зашто је добро да послушамо тај Исусов савет? Ко је доказао да је у духовном смислу будан? И шта  морамо радити да бисмо и даље остали духовно будни?

ЗАШТО ЈЕ ДОБРО ДА БДИМО

4. Зашто није неопходно да тачно знамо када ће доћи крај да бисмо остали духовно будни?

4 Неке активности, као што је одлазак на посао, код лекара или коришћење градског превоза, изискују од нас да се држимо неког временског распореда. Међутим, у другим случајевима као што је рецимо гашење пожара или спасавање људи после неке природне непогоде, гледање на сат само одвраћа пажњу, а може бити чак и опасно. У таквим ситуацијама много је важније усредсредити се на оно што треба урадити него држати се неког временског распореда. Слично је и са делом проповедања, којим помажемо другима да сазнају шта Јехова чини да би спасао људе. Како се крај овог света приближава оно постаје све важније. Да бисмо остали духовно будни и да бисмо чинили оно што Јехова очекује од нас, не морамо тачно знати када ће доћи крај. У ствари, постоји барем пет разлога због којих је добро што не знамо када ће тачно доћи крај.

5. Како нам то што не знамо дан и час помаже да откријемо шта нам је у срцу?

5 Као прво, то што не знамо тачно када ће доћи крај пружа нам могућност да откријемо шта нам је заиста у срцу. Јехова нам исказује поштовање тиме што нам дозвољава да одлучимо да ли ћемо му бити верни. Ми служимо Јехови зато што га волимо, а не само зато што желимо да преживимо крај овог света и да добијемо вечни живот. (Прочитати Псалам 37:4.) Заиста уживамо у вршењу Божје воље и разумемо да нас Бог поучава за наше добро (Ис. 48:17). Његове заповести нам нису тешке (1. Јов. 5:3).

6. Како се Бог осећа када му служимо зато што га волимо?

6 Као друго, то што не знамо дан и час пружа нам могућност да обрадујемо Јеховино срце. Када му служимо зато што га волимо, а не зато што ће ускоро доћи крај или зато што ћемо од њега нешто добити, ми помажемо Јехови да докаже да је његов непријатељ, Сатана, лажов (Јов 2:4, 5; прочитати Пословице 27:11). Кад само помислимо на то колико је бола и патње проузроковао Сатана, сигурно нам је драго што можемо подржати Јеховину врховну власт и одбацити Сатану као владара.

7. Зашто је добро да будемо самопожртвовани?

7 Као треће, то што не знамо када ће доћи крај подстиче нас да будемо самопожртвовани. Неки који не познају Бога такође верују да овај свет не може још дуго опстати. Будући да се плаше да ће их задесити нека велика катастрофа, имају став: „Једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“ (1. Кор. 15:32). Али ми не живимо у страху, нити се бринемо само за себе (Посл. 18:1). Ми се на неки начин одричемо себе и великодушно користимо своје време, снагу и средства да бисмо људима проповедали добру вест о Божјем Краљевству. (Прочитати Матеја 16:24.) То што служимо Богу причињава нам велико задовољство, нарочито када помажемо другима да га упознају.

8. Који библијски пример потврђује да се морамо у потпуности ослонити на Јехову и његову Реч?

8 Као четврто, то што не знамо дан и час помаже нам да се у потпуности ослањамо на Јехову и да у свом животу савесно примењујемо савете из његове Речи. Ми смо као људи склони томе да се ослањамо на себе. Апостол Павле је упозорио  све хришћане: „Ко мисли да стоји, нека пази да не падне.“ Он је рекао да је непосредно пред улазак у Обећану земљу 23 000 Израелаца погинуло због непослушности. Затим је додао: „Све им се то догађало за пример и написано је за упозорење нама, који живимо на крају овог поретка“ (1. Кор. 10:8, 11, 12).

9. Како нас кушње могу ојачати и приближити Богу?

9 Као пето, то што не знамо када ће доћи крај пружа нам прилику да учимо из кушњи и да јачамо своју веру. (Прочитати Псалам 119:71.) Последњи дани овог света су заиста „нарочито тешка времена“ (2. Тим. 3:1-5). Многи нас у овом Сатанином свету мрзе и прогоне због наше вере (Јов. 15:19; 16:2). Ако се у таквим кушњама понизимо и тражимо Божје вођство, наша вера ће бити прочишћена и јача. Нећемо се предати, већ ћемо се још више приближити Јехови (Јак. 1:2-4; 4:8).

10. Како време брже пролази?

10 Некад нам се чини да време брзо пролази, а некад никако да прође. Ако смо нечим заокупљени и не гледамо на сат, време нам просто лети. Слично томе, ако смо заокупљени послом који нам је Јехова поверио, крај овог света може доћи брже него што смо мислили. Већина помазаника нам у том погледу пружа одличан пример. Размотримо укратко шта се догодило када је 1914. године Исус постављен за Краља и како су неки показали да су спремни.

ПОМАЗАНИЦИ ДОКАЗУЈУ ДА СУ СПРЕМНИ

11. Зашто су након 1914. неки помазаници мислили да Господ касни?

11 Сетимо се Исусових поређења о девицама и талантима. Да су девице или робови из тих поређења знали кад ће младожења, односно господар доћи, не би морали да бдију. Али пошто нису знали, морали су да буду спремни. Премда су помазаници деценијама унапред указивали на то да ће 1914. година бити значајна, нису тачно знали шта ће се тада десити. Када се њихова очекивања нису испунила, могло је изгледати као да Младожења касни. Један брат је касније рекао: „Неки од нас су озбиљно мислили да ћемо отићи на небо током прве седмице тог октобра [1914].“

12. Како су помазаници доказали да су верни и разборити?

12 Замислимо само колико су браћа била обесхрабрена када није дошао крај који су очекивали! Осим тога, суочавали су се са прогонством које је донео Први светски рат. Дело проповедања је скоро замрло и чинило се као да су помазаници заспали. Али 1919. године је дошло време за буђење. Исус је дошао да прегледа Божји духовни храм. Међутим, неки нису удовољавали Божјим мерилима и зато више нису могли да служе Господару, Исусу (Мат. 25:16). Нису били опрезни, па се испоставило да су били попут лудих девица које нису допуниле своје светиљке уљем. И попут лењог роба који није био веран свом господару, нису били спремни да се жртвују за Божје Краљевство. Па ипак, већина помазаника је показала непоколебљиву верност и јаку жељу да служи свом Господару чак и током тешких ратних година.

13. Какав је став имао верни и разборити роб након 1914. и какав став има данас?

13 Након што је 1914. година прошла, у Стражарској кули је писало следеће: „Браћо и сестре, ми који имамо исправан став према Богу нисмо уопште разочарани оним што је он одредио. Ми нисмо хтели  да се врши наша воља и зато када смо схватили да смо имали погрешна очекивања што се тиче октобра 1914, било нам је драго што Господ није променио свој план да би нама удовољио. То нисмо ни желели.“ Помазани хришћани су једноставно желели да боље разумеју Божју намеру. Они и данас имају такав понизан став и исту жељу да врше Божју вољу. Не тврде да су надахнути Божјим духом, већ желе да се старају о Господовом имању на земљи. „Велико мноштво“, на које Библија указује као на „друге овце“, то јест хришћани који се надају вечном животу на земљи опонашају њихову будност и ревност (Откр. 7:9; Јов. 10:16).

ДОКАЖИМО ДА СМО СПРЕМНИ

Настој да се духовно храниш чак и у тешким околностима

14. Зашто је добро да будемо послушни верном и разборитом робу?

14 Бог је изабрао верног и разборитог роба да његовом народу обезбеђује духовну храну, то јест да га поучава како да се ослони на његов дух и његову Реч. Припадници великог мноштва који спремно прихватају ту поуку симболично речено допуњују своје светиљке уљем. (Прочитати Псалам 119:130 и Јована 16:13.) Захваљујући томе и они могу бити спремни за Христов долазак, упркос озбиљним кушњама. На пример, у једном нацистичком логору браћа су имала само један примерак Библије. Зато су се молили да добију још духовне хране. Убрзо након тога су сазнали да је један брат који је недавно затворен успео да у својој дрвеној нози прокријумчари неколико новијих издања Стражарске куле. Један од те браће, Ернест Вауер, помазаник, касније је рекао: „Јехова нам је на чудесан начин помогао да упамтимо охрабрујуће мисли из чланака.“ Затим је додао: „Данас је лако добити духовну храну, али да ли је увек ценимо? Уверен сам да Јехова има обиље благослова за оне који се уздају у њега, који су му верни и хране се за његовим столом.“

15, 16. Како је један брачни пар био благословљен због своје ревности и шта из тога можемо научити?

15 Друге овце помажу Христовој браћи тако што ревно проповедају (Мат. 25:40). За разлику од злог и лењог роба из Исусовог поређења,  они су пожртвовани и труде се да најпре траже Краљевство. На пример, Џон и Масако су се у почетку двоумили да ли да прихвате позив да проповедају на кинеском подручју у Кенији. Али након што су уз молитву размотрили своје околности, одлучили су да се тамо преселе.

16 Јехова их је богато благословио за њихов труд. Рекли су да им је тамо у служби проповедања предивно. Почели су да проучавају Библију са седам особа и доживели су многе лепе тренутке. На крају су рекли: „Сваки дан захваљујемо Јехови што нас је овде послао.“ Наравно, и многа друга браћа и сестре су својим одлукама доказали да желе да што више служе Богу, без обзира на то када ће доћи крај. Помислимо само на хиљаде наше браће и сестара који су похађали Библијску школу Галад и постали мисионари. Чланак „Ми дајемо све од себе!“ у Стражарској кули од 15. октобра 2001. говори о томе како изгледа један дан у животу мисионара. Док будемо читали тај чланак, размислимо о томе како бисмо ми могли још више хвалити Бога у служби проповедања и тако бити још срећнији.

ОСТАНИМО БУДНИ

Време брзо пролази када смо усредсређени на службу проповедања

17. Зашто нисмо разочарани нити узнемирени што не знамо када ће доћи крај?

17 Ми нисмо разочарани што не знамо тачно када ће доћи крај овог света. То нас не узнемирава већ нас још више приближава Јехови, нашем брижном Оцу, док настојимо да свим срцем вршимо његову вољу. Ми смо срећни док служимо Јехови јер смо усредсређени на задатак који нам је поверио и не дозвољавамо ичему да нас у томе омета (Лука 9:62).

18. Зашто желимо да и даље верно служимо Богу?

18 Божји дан суда се брзо приближава. Нико од нас не жели да разочара Јехову и Исуса. Они су нам поверили изузетан задатак који треба да обавимо у овим последњим данима. Заиста смо захвални што имају такво поверење у нас! (Прочитати 1. Тимотеју 1:12.)

19. Како можемо доказати да смо спремни за Јеховин дан?

19 Било да се надамо животу на небу или у рају на земљи, будимо и даље послушни Божјој заповести да проповедамо и стварамо ученике. Нема потребе да знамо тачно када ће доћи Јеховин дан. Ми можемо доказати да смо спремни за тај дан (Мат. 24:36, 44). Сигурни смо да нећемо бити разочарани све док се у потпуности уздамо у Јехову и најпре тражимо његово Краљевство (Римљ. 10:11).

^ одл. 3 Видети Стражарску кулу од 1. марта 2004, стране 14-18.