Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! ДЕЦЕМБАР 2015.

Џинови морских дубина

Џинови морских дубина

Сваке године, почев од јула, женке јужног правог кита (Eubalaena australis) могу се видети у плитким водама Санта Катарине у Бразилу. Оне тамо стижу да би донеле на свет младе. Притом преваљују хиљаде километара на путу из вода северно од антарктичког поларног круга. Неколико месеци, локално становништво и туристи одушевљено посматрају како се мајке и њихови младунци одмарају или играју у води.1

Горостасне акробате

Женка јужног правог кита може бити дуга 16 метара, отприлике као дупли аутобус, и тешка до 80 тона! Огромно тело ових китова углавном је црне боје, а понекад на стомаку имају беле шаре. Глава им је гломазна и представља четвртину дужине целог тела. Уста су им дуга и заобљена. Немају леђно пераје, за разлику од неких других врста китова. Док пливају, савијају своје репно пераје горе-доле, а не лево-десно као што то чине рибе. Смер мењају помоћу бочних пераја. На сличан начин, пилоти управљају авионом.

Занимљиво је што су, упркос џиновским размерама, ови китови веома покретљиви и праве су морске акробате. Могу се видети како једре и притом им репно пераје дуже време вири из воде. Понекад подижу задњи део тела и репним перајем снажно ударају о воду. Такође искачу из воде и свом силином пљусну назад, а то је призор који се може видети издалека.

Необична физиономија

На глави јужног правог кита налазе се беличасти или жућкасти калозити, то  јест храпава задебљања на кожи, прекривена колонијама малих љускара, познатих као китове ваши. „Сваки калозит је другачији, баш као и отисак прста код људи“, објашњава Карина Грош, координаторка једног бразилског пројекта за заштиту јужних правих китова. „То нам омогућује да распознајемо китове. Када стигну на обалу, ми усликамо калозит на сваком киту и те слике чувамо у архиви.“

Биолози кажу да је тешко одредити старост ових китова када угину, будући да ова врста нема зубе. Процењује се да живе око 65 година. *

Занимљив начин исхране

Прави китови се хране љускарима. Они имају механизам за филтрирање, који се састоји од стотина рожнатих плоча оивичених чекињама, распоређених са обе стране горње вилице. Док пливају, у њихова отворена уста улази вода и кроз рожнате плоче се филтрира, док чекиње задржавају сићушан плен. На тај начин они дневно могу појести и до две тоне љускара.

Ови китови лето (јануар/фебруар) проводе на Антарктику, где уносе много хране да би накупили довољно сала. Дебео слој сала служи им као одлична изолација када се налазе у хладним водама, али и као резерве хране када мигрирају.

Како су прави китови добили име?

Почев од 18. века, китоловци на јужној хемисфери немилице су ловили ове китове. Сматрали су их „правим“ пленом. Зашто? Зато што се ови китови споро крећу, па их је било лако ловити, чак и помоћу обичног харпуна из једноставних дрвених чамаца. Надаље, за разлику од других врста китова, због велике количине сала, након што би били убијени, остали би да плутају. Тако је китоловцима било лако да их одвуку до обале.

Поред тога, њихово сало и рожнате плоче, познате као китова кост, биле су цењена роба у то време. Сало се користило као уље за улично осветљење и као мазиво. Китова кост се користила у изради корсета, коњских бичева и кишобрана. Од китове кости само једног кита могли су се покрити трошкови целог путовања!

Почетком 20. века, претерани лов на праве китове умногоме је смањио њихов број, тако да на крају лов више није био исплатив. Тако је у Бразилу 1973. затворена последња станица за лов на китове. С временом су се неке врсте опоравиле, док су друге и даље веома угрожене.

Прави китови су изузетан пример сложености и разноликости живота на земљи. Они сведоче о предивној мудрости и моћи њиховог Творца, Јехове Бога (Псалам 148:7).

^ одл. 8 Да би донеле на свет младе, женке китова одлазе и у приобална подручја Аргентине, Аустралије, Јужноафричке Републике, Уругваја и Окландских острва.

Три врсте китова спадају у категорију правих китова. Поред јужног правог кита (Eubalaena australis) на јужној хемисфери, ту су и северни прави кит (Eubalaena glacialis) и пацифички прави кит (Eubalaena sieboldi) на северној хемисфери.