Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Пробудите се!  |  септембар 2015.

 СТРАНИЦА ИЗ ИСТОРИЈЕ

Херодот

Херодот

КАКО је изгледао живот пре више хиљада година? Којих су се обичаја људи тада држали? Археологија нам донекле може пружити одговоре на ова питања. Али да бисмо разумели како су људи тада размишљали, било би корисно да имамо неке записе. У томе је велику улогу одиграо један грчки историчар који је живео у петом веку пре н. е. Реч је о Херодоту. Он је записивао историјске догађаје свог времена и своје рукописе објединио у чувено дело под називом Историја.

Херодот је желео да документује разлоге због којих је Грчка учествовала у ратовима, а посебно шта је довело до персијских освајачких похода у периоду од 490. до 480. пре н. е, када је он још био дечак. То је била главна тема његових рукописа, али је бележио и све што би сазнао о неком народу који би се нашао на путу персијској инвазији.

ВИШЕ ОД ИСТОРИЈЕ

Херодот је био врстан приповедач. Страствено је записивао многе детаље и бележио све што је сматрао да је потребно како би заокружио своје приповести. Кад се узме у обзир да су у то време званични хронолошки записи историјских догађаја били ретки, оно што је Херодот успео да уради право је чудо.

Може се рећи да у то време није било много историјских записа ако се изузму натписи на споменицима у којима су се величала херојска дела. Зато се у прикупљању података Херодот морао ослањати на утиске, предања и сведочанства оних који су видели догађај који је желео да забележи. Због тога је много путовао. Одрастао је у грчкој колонији под називом Халикарнас (сада Бодрум на југу Турске) и обишао велики део Грчке.

Информације је сакупљао на својим бројним путовањима

 Ишао је и на север до Црног мора и Скитије, подручја која су се налазила на месту данашње Украјине. Такође је путовао на југ, до Палестине и северног дела Египта. На истоку је изгледа стигао до Вавилона, а своје последње дане вероватно је провео на западу, у једној грчкој колонији која се налазила на подручју данашње јужне Италије. Куд год је ишао, све је помно разгледао и распитивао се како би нашао најпоузданије изворе. Тако је долазио до потребних информација.

ТАЧНОСТ ХЕРОДОТОВИХ РУКОПИСА

Део папируса Херодотове Историје

Колико су веродостојни Херодотови записи? Оно што је писао о земљама које је посетио, као и о ономе што је лично видео сматра се тачним. Његови описи обичаја непознатих Грцима — као што је сахрањивање угледних личности у Скитији или мумифицирање у Египту — умногоме одговарају ономе што су и археолози открили. Каже се да је оно што је он написао о Египту „вредније од свих других древних записа о тој земљи“.

Међутим, често се морао ослањати на нешто што није било у потпуности проверено. Надаље, људи његовог доба веровали су у паганске богове и сматрали да се они мешају у животе људи. Због тога се не може рећи да сви његови записи одговарају критеријумима савремених историчара. Међутим, он је заиста настојао да чињенице одвоји од легенди. Рекао је да ни сам није веровао у све што је чуо. Своје закључке је изводио тако што је проверавао и упоређивао све информације до којих је дошао.

Херодотова Историја вероватно представља његово животно дело. С обзиром на то колико је информација имао на располагању, заиста можемо рећи да је оставио велики траг у историји.