Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! МАЈ 2015.

„Бог нам помаже да залечимо ране“

„Бог нам помаже да залечимо ране“

НАТАЛИЈА и њен деветогодишњи син Аслан били су шћућурени близу Зарине и њене дванаестогодишње ћерке, Анжелике. Више од 1 000 деце и одраслих седело је заједно, под будним оком отмичара наоружаних до зуба.

Раније тог дана, у среду 1. септембра 2004, у градићу Беслану у Аланији, у Русији, деца и родитељи су били у школском дворишту како би прославили први дан школе. Изненада су се појавили наоружани људи и бомбаши самоубице, пуцајући у ваздух и вичући на сав глас. Било их је више од 30. Они су преплашену децу и остале сатерали у фискултурну салу, у коју су ставили експлозив.

Заробљени таоци

Три дана су трајали напети преговори између нападача и безбедносних снага. „Никада се нисам толико молила“, рекла је Наталија, која је у то време проучавала Свето писмо с Јеховиним сведоцима.

Био је то крај лета, па је у фискултурној сали убрзо постало неподношљиво загушљиво. Већ другог дана, таоцима је нестало хране и воде, а трећег дана — у петак — неки од њих су почели да пију мокраћу и једу цвеће које су деца донела учитељицама. „Дечкић који је седео близу нас ставио ми је један лист из букета у руку“, каже Наталија. „Поделила сам га напола и један део дала Анжелики, а други Аслану.“

Касније, тог трећег дана, настао је потпуни хаос. „Експлозија ме је одбацила“, присећа се Наталија. „Густи дим је испунио салу, и почела је пуцњава.“ Под унакрсном паљбом између војника и терориста, Наталија и Аслан су отпузали напоље. Човек из тог места по имену  Алан одвео их је на сигурно. Али многи се нису спасли.

Последице масакра

Анжелика, која је погинула током масакра

Стотине деце и одраслих изгубили су живот. Међу њима је била и Заринина ћерка, Анжелика. У Беслану су се још седмицама чули јецаји и плач. Наталијин стан гледа на школу, и чак након што је изграђена нова, њен син, Аслан, није могао да уђе у њу. Није ишао ни да се игра напољу. „Преклињали смо Јехову да му помогне да савлада своје страхове“, прича Наталија. С временом је смогао храбрости да се врати у школу.

Наталији је посећивање састанака у Дворани Краљевства постало велики проблем. „Кад год бих била с пуно људи у затвореном, имала сам осећај да ће нас неко напасти“, објашњава она. „Молила бих се да се ништа не деси. Након неког времена сам престала да одлазим на састанке. Такође ми је било тешко када сам размишљала о свима онима који су погинули, а ми смо преживели.“

Опоравак

„Захвална сам онима из скупштине који су ми помагали“, каже Наталија. „Сведокиња по имену Татјана посећивала ме је свака три дана. Ниједном то није пропустила. Касније је са собом довела још једну Сведокињу, Уљану, која је била љубазна, тактична, блага и добро је познавала Библију. Она ме је похвалила за све што сам чинила и заиста ме је слушала.

„Коначно могу да причам о том дану без горчине и страха“

„Уљана ми је прочитала речи апостола Павла, које су забележене у 2. Коринћанима 1:9. Након тешког периода у Азији, Павле је рекао: ’Мислили смо да нас чека смртна пресуда.‘ Такође ми је прочитала речи из Исаије 40:31: ’Они који се у Јехову уздају добијају нову снагу. Подижу се на крилима као орлови.‘ Те речи, као и емотивна подршка коју су ми пружали Уљана и други, улило ми је снагу да са Асланом и својом ћерком поново кренем на састанке Јеховиних сведока. Па ипак, и даље се не осећам пријатно кад сам у некој дворани.“

Зарина је касније постала Јеховин сведок и жељно ишчекује дан када ће њена ћерка, Анжелика, ускрснути и живети у прелепом и мирном окружењу на земљи, под влашћу Божјег Краљевства (Матеј 6:9, 10; Дела апостолска 24:15). Наталија и њена деца су се крстили 2009. године. Они и данас живе у близини рушевина фискултурне сале, али су успели да те мрачне сате оставе иза себе. „Коначно могу да причам о том дану без горчине и страха“, каже Наталија. „Бог нам помаже да залечимо ране.“

Сазнајте више

Зашто добри људи пате?

Библија открива три главна узрока патње.