Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Пробудите се!  |  март 2015.

 СТРАНИЦА ИЗ ИСТОРИЈЕ

Декрети који су разделили континенте

Декрети који су разделили континенте

НАКОН што се Кристофер Колумбо вратио са свог првог путовања у Америку 1493, краљеви Шпаније и Португала нису могли да се договоре ко треба да контролише трговину и колонијализацију новооткривених територија. Шпанија је тражила од папе Александра VI да реши тај спор.

КРАЉЕВИ И ПАПЕ „ЦЕПАЈУ“ КОНТИНЕНТЕ

Шпанија, Португал и папска власт већ раније су се бавили поделом откривених земаља. Године 1455, папа Никола V је дао Португалу искључиво право да истражује земље и острва дуж атлантске обале Африке и да присвоји све што тамо открије. Споразумом из Алкасоваса, 1479, португалски краљ Алфонсо V и његов син, принц Жоао, предали су власт над Канарским острвима шпанском краљу Фердинанду и краљици Изабели. За узврат, Шпанија је признала Португалу монопол над трговином у Африци и власт над Азорским и Капвердским острвима, као и над Мадеиром. Две године касније, папа Сикст IV је потврдио овај споразум, наводећи да ће свака новооткривена територија јужно и источно од Канарских острва припасти Португалу.

Међутим, принц Жоао, који је постао португалски краљ Жоао II, тврдио је да земље које је Колумбо открио припадају Португалу. Шпански владари су то потпуно одбацили, па су се обратили папи Александру VI да би им одобрио да покоре и покрсте територије које је открио Колумбо.

Једним потезом пера, папа је разделио континенте

Као одговор на тај захтев, Александар је издао три званична декрета. Први је Шпанији омогућио искључиву  и трајну власт над новим подручјима и то „влашћу добијеном од Свемогућег Бога“. Други је утврдио линију разграничења, у правцу севера ка југу, и она је пролазила 560 километара западно од Капвердских острва. Александар је рекао да западно од те линије, све већ откривене земље или оне које ће тек бити откривене припадају Шпанији. Једним потезом пера, папа је разделио континенте! Изгледа да је трећим декретом проширио шпански утицај и на исток, све до Индије. Ово је, наравно, разљутило Жоаоа II, чији су поданици управо били опловили врх Африке и тако проширили португалски монопол до Индијског океана.

НОВА ЛИНИЈА НА ГЕОГРАФСКОЈ КАРТИ

Пошто се разочарао у Александра, * Жоао је решио да преговара директно с Фердинандом и Изабелом. „Будући да су страховали од немилосрдних Португалаца и да су били заузети присвајањем Новог света, шпански монарси су били врло задовољни изгледом за постизање разумног компромиса“, каже писац Вилијам Бернстајн. Тако је 1494. потписан важан споразум у Тордесиљасу.

Према споразуму у Тордесиљасу остала је линија разграничења од севера ка југу, коју је Александар раније повукао, али је сада била померена још 1 480 километара на запад. Тако су цела Африка и Азија „припале“ Португалу, а Нови свет Шпанији. Па ипак, померање линије на запад, за Португал је значило да ће добити и тада још неоткривену земљу, касније познату као Бразил.

Декрети по којима су Шпанија и Португал добили право да присвоје и бране новостечене територије, постали су основ за проливање много крви. Ове одлуке не само што су газиле права људи који су живели на тим подручјима, због чега су они били покорени и експлоатисани, већ су представљале повод за вековне сукобе око превласти и слободе мора.

^ одл. 9 Више информација о овом озлоглашеном и корумпираном папи може се наћи у чланку „Александар VI — папа кога Рим није заборавио“, у издању Стражарске куле од 15. јуна 2003, стране 26-29.