Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! ЈАНУАР 2015.

 С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ | КАКО ЈЕ ЖИВОТ НАСТАО?

Два питања која заслужују одговор

Два питања која заслужују одговор

1 Како је живот започео?

ШТА НЕКИ КАЖУ. Живот је спонтано настао из неживе материје.

ЗАШТО НЕКИ ТО ОДБАЦУЈУ. О хемији и молекуларној структури живота, научници знају више него икада раније. Па ипак, и даље не могу да дефинишу шта је тачно живот. Између неживе материје и најпростије живе ћелије постоји велики јаз.

Научници могу само да нагађају какви су услови постојали на нашој планети пре више милијарди година. Они имају различите идеје о томе где је настао живот. На пример, они тврде да је живот настао у неком вулкану или на дну океана. Неки верују да су се градивни елементи живота прво формирали негде у свемиру, а затим с метеорима доспели на земљу. Али то нам не пружа одговор на питање како је живот започео, већ се проблем само премешта у свемир.

Научници говоре да је могуће да су постојали молекули који су претече данашњег генетског материјала. Ти молекули су наводно спонтано настали из неке неживе материје и имали су способност да се сами умножавају. Међутим, наука није пружила никакве доказе да су такви молекули икада постојали. Поред тога, ниједан такав молекул научници нису успели да створе у лабораторији.

Жива бића су јединствена по томе како складиште и обрађују информације. Ћелије преносе, дешифрују и спроводе упутства која се налазе у њиховом генетичком коду. Неки научници пореде те генетичке кодове са софтвером, а хемијске структуре са хардвером. Али еволуција не може да објасни одакле долазе те информације.

Молекули протеина су неопходни за функционисање ћелија. Типичан протеински молекул садржи на стотине аминокиселина, које су нанизане по специфичном редоследу. Надаље, молекул мора бити у посебном тродимензионалном облику да би функционисао. Неки научници закључују да је практично немогуће да и само један протеински молекул настане случајно. „Будући да је за функционисање једне ћелије неопходно хиљаде различитих протеина“, пише физичар Пол Дејвис, „није разумно претпоставити да су ти протеини настали пуким случајем.“

ЗАКЉУЧАК. Након деценија истраживања у практично свим гранама науке, није се променила чињеница да живот увек настаје из већ постојећег живота.

2 Како су се жива бића развила?

 ШТА НЕКИ КАЖУ. Први живи организам се путем насумичних мутација и природне селекције постепено развијао у различита жива бића, укључујући и човека.

ЗАШТО НЕКИ ТО ОДБАЦУЈУ. Неке ћелије су сложеније од других. У једној енциклопедији стоји да се то како су се простије ћелије развиле у сложеније „често сматра другом главном мистеријом еволуције, одмах иза порекла живота“ (The Encyclopædia Online Britannica).

Научници су открили да у свакој ћелији постоје невероватно сложене „машине“, сачињене од протеинских молекула који заједно извршавају компликоване задатке. У те задатке спадају транспорт и претварање хранљивих материја у енергију, обнављање делова ћелија и преношење порука унутар ћелија. Могу ли насумичне мутације и природна селекција бити заслужне за настанак и функционисање таквих сложених елемената? Многима је тешко да то прихвате.

Животиње и људи се развијају из једне оплођене ћелије. У ембриону се ћелије умножавају и на крају диференцирају, добијајући различите облике и функције како би формирале различите делове тела. Еволуција не може да објасни како то свака ћелија „зна“ у шта да се развије и где треба да се налази у организму.

Научници данас увиђају да би за развијање једне животињске врсте у другу биле потребне промене унутар саме ћелије, на молекуларном нивоу. Пошто научници не могу да прикажу ни како се чак „најједноставнија“ ћелија развила путем еволуције, да ли је могуће да су насумичне мутације и природна селекција заслужне за појављивање различитих животињских врста на планети? О структури животиња, професор биолошких наука, Мајкл Бихи, каже да истраживања све више „указују на неочекивану, задивљујућу сложеност, али што се тиче разумевања тога како је та сложеност могла настати без утицаја интелигенције, нема никаквог напретка“.

Људи су обдарени разумом, свешћу о себи и способношћу да размишљају и закључују. Они могу да буду великодушни и самопожртвовани. Такође имају осећај за исправно и погрешно. Насумичним мутацијама и природном селекцијом не може се објаснити постојање тих задивљујућих карактеристика људског ума.

ЗАКЉУЧАК. Иако многи тврде да је теорија о настанку живота путем еволуције непобитна, други нису задовољни одговорима које она пружа о томе како је живот започео и како се развијао.