Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! ЈУН 2014.

 СТРАНИЦА ИЗ ИСТОРИЈЕ

Џозеф Пристли

Џозеф Пристли

„Захваљујући својој свестраности, ентузијазму, раду и хуманости; својој великој радозналости на разним пољима — научним, моралним и социјалним; свом доприносу науци, теологији, филозофији и политици; свом необичном ставу према [Француској] револуцији, као и незаслуженим патњама које су га снашле, овај човек је био прави херој осамнаестог века.“ (Фредерик Харисон, филозоф)

ПО ЧЕМУ је Џозеф Пристли толико истакнут? Његова открића и рукописи су утицали на разумевање улоге власти, природе Бога, па чак и ваздуха који удишемо.

Било да је писао о науци или религији, одбацивао је хипотезе и традицију, а трагао за чињеницама и истином. Да видимо како.

ЊЕГОВА ПОТРАГА ЗА ИСТИНОМ У НАУЦИ

Након што се 1765. срео са америчким државником и научником Бенџамином Френклином, Џозеф Пристли, који се до тада науком бавио само из хобија, почео је да врши експерименте са електрицитетом. Наредне године, његови сарадници су толико били импресионирани његовим открићима да су га изабрали за члана Краљевског друштва у Лондону.

Након тога, Пристли је своја интересовања усмерио на хемију. За кратко време је открио неколико гасова, укључујући и амонијак и азот-субоксид (гас за смејање). Чак је помешао угљен-диоксид с водом и први направио газирану воду.

Године 1774, док је у јужној Енглеској вршио експерименте, изоловао је изузетан гас због којег  свеће јаче горе. Касније је у једну посуду у којој се налазио миш спровео нешто тог гаса. Миш је живео дупло дуже него да је у посуди био обичан ваздух. И Пристли је удисао тај гас и рекао да му је „неко време у грудима било лакше и пријатније“.

Џозеф Пристли је открио кисеоник. * Међутим, он је сматрао да је открио обичан ваздух у ком није било флогистона, наводне супстанце за коју се мислило да спречава сагоревање. Иако је Пристлијев закључак био погрешан, многи ово откриће сматрају „круном његовог стваралачког рада“.

ЊЕГОВА ПОТРАГА ЗА ИСТИНОМ У РЕЛИГИЈИ

Пристли је сматрао да баш као што теорије које нису поткрепљене доказима замагљују научну истину, тако и традиција и догма замагљују верску истину. Међутим, током свог дугогодишњег истраживања Библије, ипак је прихватио неке идеје које се сукобљавају са оним што стоји у њој. На пример, неко време није веровао да је Библију чудом надахнуо Бог. Такође се није слагао с библијским учењем о Исусовом предљудском постојању.

„Ако је наука трагање за истином, онда је Пристли био прави научник.“ (Кетрин Кулен, биолог)

С друге стране, разоткривао је лажна верска учења, која су главне религије заступале тада, а заступају их и данас. Писао је да је истина коју су научавали Исус и његови следбеници искварена лажима попут Тројства и бесмртности душе, а исто тако и обичајима попут обожавања кипова и слика.

Због својих теолошких идеја и подршке револуцији у Америци и Француској навукао је гнев својих сународника. Године 1791, руља је уништила његов дом и лабораторију и Пристли је на крају морао побећи у Сједињене Државе. Иако је запамћен првенствено по својим научним открићима, изучавање теологије је сматрао „племенитијим и важнијим од свих својих других настојања“.

^ одл. 10 Шведски хемичар Карл Шеле је још раније изоловао кисеоник, али свој рад није објавио. Касније је француски хемичар Антоан Лорен Лавоазје назвао тај гас кисеоник.