Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! АПРИЛ 2014.

 ИНТЕРВЈУ | ФРЕДЕРИК ДИМУЛЕН

Научни истраживач говори о својој вери

Научни истраживач говори о својој вери

Више од десет година, Фредерик Димулен се бави истраживањем у области фармације на Универзитету у Генту, у Белгији. Раније је био атеиста, али онда се уверио да је Бог све створио. Пробудите се! је разговарао са Фредериком — који је сада Јеховин сведок — о његовом научном раду и његовој вери.

Да ли сте одгајани у религиозној породици?

Да. Моја мајка је била католик. Међутим, када сам читао о крсташким ратовима и инквизицији, религија ми се смучила и нисам више ништа желео да имам с њом. Такође сам читао о нехришћанским религијама и схватио да ни оне нису ништа боље. Када сам имао 14 година, дошао сам до закључка да исквареност у религијама доказује да Бог не постоји. Зато сам, учећи о теорији еволуције у школи, закључио да су за настанак живота заслужни само природни процеси.

Како сте се заинтересовали за науку?

Када сам имао седам година, добио сам микроскоп и он је постао моја омиљена играчка. Помоћу њега сам посматрао инсекте попут лептира и дивио им се.

Када сте почели да се занимате за порекло живота?

Када сам имао 22 године, упознао сам једну научницу која је била Јеховин сведок. Она је веровала да је Бог створио живот. То ми је било веома чудно. Мислио сам да ћу лако доказати да је њена вера бесмислена. Али на моје изненађење, она је имала логичне одговоре на моја питања. Због тога сам постао знатижељан да чујем шта кажу људи који верују у Бога.

Неколико месеци касније, упознао сам још једног Сведока који је био добро упућен у медицину. Када је желео да ми објасни у шта верује, саслушао сам га, јер сам хтео да му покажем да је у заблуди.

Да ли сте му доказали да није у праву?

Нисам. Почео сам да истражујем теорије о настанку живота.  Изненадио сам се када сам сазнао да неки уважени научници кажу да су чак и најједноставније ћелије толико сложене да није могуће да су настале на земљи. Неки међу њима сматрају да су такве ћелије потекле из свемира. Постоји много неслагања када је реч о пореклу живота.

Да ли се научници у нечему ипак слажу?

Занимљиво је што се многи од њих слажу да су природни процеси на неки начин довели до тога да живот настане из неживе материје. Запитао сам се: ’Ако не могу да објасне како је живот могао настати без Створитеља, зашто су толико сигурни у то?‘ Почео сам да истражујем шта Библија каже о пореклу живота.

До каквог сте закључка дошли?

Проучавајући Библију, све више сам увиђао да је оно што пише у њој истина. На пример, научници су тек недавно пронашли доказе у прилог томе да је свемир имао почетак. А у првом стиху Библије, већ око 3 500 година, стоји: „У почетку створи Бог небеса и земљу.“ * Схватио сам да је, када се дотиче науке, Библија увек тачна.

Схватио сам да је, када се дотиче науке, Библија увек тачна

Да ли вам то што сте научник отежава да верујете у Бога?

Не. Почео сам да верујем у Бога када сам био на трећој години студија. И дан-данас, што више изучавам грађу живих организама, то сам уверенији да постоји Створитељ.

Можете ли навести пример?

Наравно. Изучавам утицај лекова и токсина на живе организме. Импресионира ме то како је наш мозак заштићен од штетних супстанци и бактерија. Постоји једна баријера [хематоенцефална] која спречава да одређене супстанце из крви доспеју у мозак.

Зашто је за вас то тако импресивно?

Пре око сто година, научници су открили да супстанце које се налазе у крвотоку стижу до свих делова тела, осим до мозга и кичмене мождине. То је заиста невероватно, пошто разграната мрежа сићушних капилара преноси крв до сваке ћелије у мозгу. Све ћелије мозга путем крви добијају хранљиве материје и кисеоник. Како је онда мозак заштићен од неких супстанци у крви? То је дуго била мистерија.

Можете ли нам то објаснити?

Микроскопски крвни судови нису попут пластичних цевчица кроз које ништа не може да прође. Зидови крвних судова сачињени су од ћелија. Оне допуштају да супстанце и микроби прођу кроз њих или између њих. Међутим, ћелије крвних судова у мозгу су другачије. Оне су повезане веома чврстим везама. Те ћелије и везе међу њима заиста су задивљујуће. Читав низ сложених механизама контролише размену материја, попут кисеоника, угљен-диоксида и глукозе, између крвотока и мозга. Али неким једињењима, протеинима и ћелијама онемогућен је приступ. Дакле, хематоенцефална баријера делује на молекуларном нивоу и ствара механичку, хемијску и електричну баријеру. По мени, овакав невероватан систем није могао настати еволуцијом.