Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! ДЕЦЕМБАР 2013

 ИГРА СЛУЧАЈА ИЛИ ДЕЛО СТВОРИТЕЉА?

Капацитет ДНК

Капацитет ДНК

КОРИШЋЕЊЕ компјутера са собом је донело и масу дигиталних података, који се морају негде чувати. Научници се надају да ће радикално променити начин чувања дигиталних информација. У природи су за то пронашли врхунски модел који има велики капацитет за складиштење података — ДНК.

Размислите о следећем: Молекули ДНК садрже на милијарде биолошких информација. „[Ти молекули] се могу добити из костију мамута [...] и могуће је растумачити информације које они садрже“, каже Ник Голдман, са Европског института за биоинформатику. „Такође су изузетно мали, компактни и није им потребно напајање за складиштење информација, тако да је њихово преношење и чување једноставно.“ Да ли се у ДНК могу ускладиштити и информације из нашег окружења? Научници кажу да могу.

Они су створили вештачку ДНК с кодираним текстом, сликама и аудио-фајловима. Те информације су унете у облику који је веома сличан информацијама у дигиталном свету. Касније су их могли декодирати са стопроцентном тачношћу. Научници сматрају да ће с временом помоћу овог метода у један грам ДНК моћи да стане онолико информација колико их стане на 3 000 000 CD-ова. На тај начин ће се моћи чувати стотинама, па и хиљадама година. Верује се да ће у овај систем моћи стати дигитална архива целог света. Зато је ДНК названа „хард-диск будућности“.

До каквог сте закључка дошли? Да ли је капацитет ДНК настао еволуцијом или је дело Створитеља?