Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! АВГУСТ 2013

 С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ

Да ли је могуће дуже живети?

Да ли је могуће дуже живети?

КАДА је 2006. године Харијет умрла, имала је око 175 година. Додуше, Харијет није човек. Она је галапагоска џиновска корњача и живела је у једном аустралијском зоо-врту. У поређењу с нама, Харијет је веома дуго живела. Али у поређењу с другим живим бићима, њен животни век и није нешто посебно. Наведимо неколико примера.

  • Бисерна шкољка (Margaritifera margaritifera) живи и до 200 година, кажу истраживачи у Финској.

  • Исландска шкољка (Arctica islandica) често живи и више од 100 година, а према неким открићима чак више од 400 година.

  • Разне врсте дрвећа, као што су хикори бор, џиновска секвоја и неке врсте чемпреса и оморике, опстају и хиљадама година.

Па ипак, људи, за које се сматра да су бића највишег степена на земљи, могу се надати да ће живети свега 80-90 година, и то упркос изузетним напорима да се продужи људски век.

Шта мислите, да ли је највише чему се можемо надати осам деценија живота? Или постоји могућност да живимо много дуже? Многи сматрају да кључ лежи у науци и медицинској технологији.

 Може ли наука помоћи?

Наука је много допринела побољшању здравствене неге и развитку медицинске технологије. „Мање људи [у Сједињеним Државама] умире од заразних болести или компликација на порођају“, каже часопис Scientific American. „Смртност одојчади је пала за 75 посто од 1960.“ Међутим, наука је само у некој мери успела продужити живот одраслих. „Чак и након деценија истраживања, старење у великој мери остаје мистерија“, каже се у једном другом издању поменутог часописа. Међутим, „докази указују на то да старење вероватно почиње када генетски механизми који контролишу ћелијски развој престану да раде како треба“. У наставку стоји: „Ако је старење првенствено генетски процес, можда би се једног дана могло спречити.“

„Чак и након више деценија истраживања, старење у великој мери остаје мистерија“

У потрази за главним узроцима старења и болести повезаних са старењем, неки научници истражују недавна открића у области генетике која се зове епигенетика. Чиме се она бави?

Живе ћелије садрже генетске информације неопходне за производњу нових ћелија. Већина тих информација налази се у геному, то јест скупу свих ДНК у ћелији. Међутим, недавно су научници дубље завирили у још један систем механизама у ћелији — епигеном, што у преводу значи „надгеном“. Епигенетика се бави изучавањем ових задивљујућих механизама и њихових хемијских реакција.

Молекули који сачињавају епигеном су потпуно другачији од ДНК. Док ДНК личи на двојну спиралу, епигеном је у суштини систем хемијских модификација, то јест ознака које су прикачене на ДНК. Која је улога епигенома? Попут диригента у једном оркестру, епигеном „диригује“ на који ће начин генетске информације у ДНК бити коришћене. Он активира или деактивира гене у зависности од потреба ћелије, али и од спољашњих фактора као што су исхрана, ниво стреса и изложеност токсинима. Недавна открића у вези са епигеномом изазвала су револуцију у биолошким наукама. Наиме, реч је о повезаности епигенетике с неким болестима, па чак и старењем.

„Епигенетика је значајна у лечењу разних болести, од шизофреније до реуматоидног артритиса, и од рака до хроничног бола“, каже универзитетски професор Неса Кери, и „сасвим сигурно игра улогу у борби против старења.“ Дакле, истраживања на пољу епигенетике налазе примену у делотворним терапијама за побољшање здравља и у лечењу болести — укључујући и рак — па самим тим могу продужити живот. Међутим, тренутно нема назнака да је остварење тог циља близу. Неса Кери каже да нам за сада у борби против старења не преостаје ништа друго до „уношења великих количина поврћа и доста физичке активности“.

Зашто се уопште људи толико труде да продуже живот? Зашто бисмо волели да се живот никад не заврши? У британском листу The Times постављено је следеће питање: „Зашто су људи толико опседнути проналажењем начина да преваре смрт, тако што трагају за бесмртношћу и верују у ускрсење, загробни живот или реинкарнацију?“ Важно је сазнати одговор на то питање  како бисмо разумели који је главни узрок старења.

Зашто желимо да живимо вечно?

Људе већ хиљадама година мучи то питање. Постоји ли логично, уверљиво објашњење које је у складу и са оним што знамо о нашем физичком склопу и са нашом урођеном жељом да вечно живимо? Милиони људи би са сигурношћу одговорили потврдно. Зашто? Најбоље објашњење људске природе нашли су у Библији.

На самом почетку Библије јасно се види да се људи, иако имају додирних тачака с другим створењима, ипак суштински разликују. Примера ради, у Постанку 1:27 стоји да је Бог створио људе по својој слици. Како то? Дао нам је способност да показујемо љубав, мудрост и правду. Бог, који је и сам вечан, усадио нам је жељу да живимо вечно. ’Вечност је ставио људима у срце‘, гласи Проповедник 3:11.

Још један доказ да је човек створен са сврхом да живи много дуже него данас види се у потенцијалу људског мозга, нарочито у капацитету за учење. У једној енциклопедији стоји да је капацитет мозга за дугорочну меморију „практично неограничен“ (The Encyclopedia of the Brain and Brain Disorders). Зашто имамо тај капацитет ако није предвиђено да га користимо? Зашто онда старимо, патимо и умиремо?

 Зашто старимо и умиремо

Први човек и жена, Адам и Ева, имали су савршено тело. Имали су и слободну вољу, али су је, нажалост, злоупотребили тако што су се побунили против свог Творца * (Постанак 2:16, 17; 3:6-11). Због своје непослушности, то јест греха, почели су да осећају велику кривицу и срам. Такође је и њихово тело почело да пропада и да се полако и неумољиво приближава смрти. „Жалац који узрокује смрт је грех“, стоји у 1. Коринћанима 15:56.

У складу са законима генетике, сви Адамови и Евини потомци наследили су несавршеност, као и склоност ка греху, то јест неисправном поступању. У Римљанима 5:12 стоји да је „преко једног човека у свет ушао грех и преко греха смрт, и тако се смрт проширила на све људе јер су сви сагрешили“.

На који нас закључак то наводи? Тајна вечног живота не може се открити у лабораторији. Само Бог може отклонити штету коју је нанео грех. Али да ли ће он то и учинити? Библија опет даје потврдан одговор.

„Заувек ће уништити смрт“

Бог је већ учинио један важан корак да би уклонио грех и смрт. Послао је Исуса Христа да свој живот да у нашу корист. Зашто је за нас значајна Исусова смрт? Исус је рођен као савршен човек и „он никакав грех није починио“ (1. Петрова 2:22). Дакле, имао је право на вечни, савршени људски живот. Шта је урадио са својим савршеним животом? Својевољно га се одрекао да би искупио наше грехе. Дао је свој живот „као откупнину за многе“ (Матеј 20:28). Ускоро ће та откупнина бити у потпуности примењена у нашу корист. Шта то може значити за вас? Погледајте наведене стихове:

  • „Бог је толико волео свет да је дао свог јединорођеног Сина, да нико ко исказује веру у њега не буде уништен, него да има вечни живот“ (Јован 3:16).

  • „Заувек ће уништити смрт. Суверени Господ Јехова обрисаће сузе са сваког лица“ (Исаија 25:8).

  • „Као последњи непријатељ биће уништена смрт“ (1. Коринћанима 15:26).

  • „Ево Божјег шатора међу људима [...] Он ће обрисати сваку сузу с њихових очију и смрти више неће бити“ (Откривење 21:3, 4).

Колико дуго можемо живети? Библијски одговор је јасан: Људи имају могућност да живе вечно, а то ће се испунити када Бог очисти земљу од свег зла (Псалам 37:28, 29). Исус је с тим на уму рекао човеку који је умирао поред њега: „Бићеш са мном у рају“ (Лука 23:43).

Жеља да заувек живимо разумна је и нормална. Бог нас је тако створио! Штавише, ту жељу ће нам и испунити (Псалам 145:16). Додуше, ми треба да урадимо свој део. На пример, да развијамо веру у Бога. „Без вере није могуће угодити Богу, јер онај ко му приступа мора веровати да он постоји и да награђује оне који га ревно траже“, пише у Јеврејима 11:6. То није лаковерност, већ уверење засновано на тачном познавању библијске истине (Јеврејима 11:1). Јеховини сведоци вам могу пружити неке чињенице које вам могу помоћи у том погледу. Такође посетите сајт www.jw.org.

^ одл. 21 Побуна Адама и Еве покренула је озбиљна морална питања која укључују и Бога. Одговори на њих објашњавају зашто Бог привремено толерише зло и они се налазе у публикацији за проучавање Библије Шта Библија заиста научава? Читајте је онлајн на www.jw.org.

Сазнајте више

Наше ћелије — минијатурне библиотеке

Шта је могло довести до тога да уважени научници одбаце своје веровање у еволуцију?