Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! ОКТОБАР 2012

Како трагичне вести утичу на децу?

Како трагичне вести утичу на децу?

„Моја једанаестогодишња ћерка не воли да гледа вести. Често има ружне снове због оног што је видела. Једном приликом је гледала репортажу о човеку који је одрубио главу једном члану своје породице. Те ноћи је сањала да се то исто догађа и њој.“ (Квин)

„Братаница мог мужа, која има шест година, гледала је вести о торнадима широм наше земље. Била је преплашена недељама након тога. Звала би ме на телефон убеђена да долази торнадо и да ће настрадати.“ (Пејџ)

ДА ЛИ се и ваше дете плаши када гледа вести? У оквиру једног истраживања, скоро 40 посто родитеља је рекло да су њихова деца била узнемирена нечим што су видела у вестима, и да је то довело до тога да деца буду у страху да ће се нешто слично догодити њима или њиховим најближима.

Зашто? Један разлог је то што деца често другачије од одраслих разумеју оно што виде у вестима. На пример, она могу веровати да се сваки пут када се снимак неке трагедије емитује заправо тако нешто и догађа.

Други разлог је тај што свакодневне вести о узнемиравајућим догађајима могу изобличити дететов поглед на свет. Истина, живимо у ’нарочито тешким временима‘ (2. Тимотеју 3:1). Али ако деца често гледају или слушају вести о страшним догађајима, у њима се може развити паралишући страх. „Деца која много гледају вести склона су да мисле како има више криминала него што га стварно има и како је свет опасније место него што то јесте“, наводи се у једној књизи у издању Фондације породице Кајзер.

 Ако потресне вести утичу и на ваше дете, шта можете предузети? Осмотримо неколико предлога.

Заштитите их.

У зависности од година, зрелости и емоционалне грађе вашег детета, размислите о томе да поставите границе у погледу тога колико ће оно гледати вести. Наравно, у ово наше информационо доба, не можете очекивати да ваша деца не знају ништа о актуелним догађајима. Чак и малишани могу видети или чути много више него што ви мислите. Стога, обратите пажњу на било које знаке страха или узнемирености које ваше дете испољи.

Поучите их.

Док ваша деца одрастају, размислите о томе да заједно с њима гледате вести. То може бити добра прилика да поучавате своје дете. Трудите се да им истакнете било коју позитивну страну неке вести — на пример, акције хуманитарне помоћи које се организују за жртве неке катастрофе.

Умирите их.

Када се у вестима спомињу неки трагични догађаји, постављајте деци питања да бисте сазнали шта мисле о томе. „Моја супруга и ја издвајамо време да с нашим сином, Натанијелом, попричамо о оном што види на вестима, као и шта смо ми предузели како бисмо избегли да се слична трагедија и нама догоди“, каже један отац по имену Мајкл. „Када је Натанијел једном видео снимак куће која је изгорела до темеља, уплашио се да ће се то десити и с нашом кућом. Да бисмо га умирили, показали смо му све противпожарне сензоре у нашој кући. Знао је где се налазе и чему служе. Тако се осећао сигурније.“

Задржите исправну перспективу.

Научници су открили да су људи склони томе да на основу информација  које су лако доступне, било да их људи сами опажају или их враћају из сећања, процењују колика је вероватноћа да се и њима догоди нешто слично. На пример, ако сте недавно чули да је неко дете киднаповано, вероватно ћете мислити да је сигурност вашег детета угрожена више него што јесте. Наравно, добро је бити свестан могућих опасности. Па ипак, стручњаци кажу да медијски извештаји могу у нама створити страх од нечега што нам се можда никада неће догодити (Пословице 22:3, 13).

Ако родитељи не задрже исправну перспективу о вестима, могу осећати превелики страх, а то се може одразити и на децу. На пример, један једанаестогодишњи дечак се 2005. године изгубио у планинама Јуте, у Сједињеним Државама. Толико се уплашио да ће бити киднапован да се четири дана крио од спасилачке екипе. Када су га спасиоци коначно пронашли, био је исцрпљен и дехидриран. Иако је вероватноћа да буде киднапован била 1 напрема 350 000, дечака је страх навео да ризикује да умре од глади, уместо да прихвати помоћ.

„Деца између 3. и 7. године највише се плаше прича о природним катастрофама и несрећама, док се деца између 8. и 12. године највише плаше извештаја о криминалу и насиљу.“ (Фондација породице Кајзер)

Који закључак можемо извући? Побрините се да и ви и ваше дете имате уравнотежен став о вестима. Чињеница је да се многе несреће сматрају вредним помена зато што се релативно ретко дешавају, а не зато што су уобичајене.

Насиље, криминал и природне катастрофе представљају трагичну реалност времена у ком живимо. Међутим, као што сте видели, ваша настојања да заштитите и поучите своје дете, уверите га да ће све бити у реду и помогнете му да има уравнотежен став о вестима, помоћи ће вашем детету да се успешно носи са потресним вестима.