Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! ОКТОБАР 2012

Добити битку против гојазности код младих

Добити битку против гојазности код младих

ПРЕМА америчком Министарству здравља и социјалне помоћи, „број адолесцената с вишком килограма се од 1980. до 2002. утростручио, а код млађе генерације више него удвостручио“. * Дугорочне последице гојазности код деце могу бити повећан крвни притисак, дијабетес, кардиоваскуларна обољења и неколико врста рака. Стручњаци кажу да је код младих који имају вишак килограма 70 посто већа вероватноћа да ће бити гојазни кад одрасту.

Гојазност код деце је повезана с неколико фактора. На пример, седелачки начин живота, рекламирање нездраве хране где су циљна група млади, ниске цене такве хране и њена раширеност. Према америчким Центрима за контролу и превенцију болести, „гојазност код младих последица је повећаног уноса калорија и недовољне физичке активности“.

Добро је да сви — и деца и адолесценти и одрасли — преиспитају своје навике у исхрани. Без одласка у крајности, неколико једноставних корака могу бити од користи. Погледајмо како су неке измене у исхрани помогле једном младићу да има боље здравље и да се боље осећа. „Једно време сам нон-стоп висио по ресторанима брзе хране“, признаје он. Издавачи овог часописа разговарали су с тим младићем, који се зове Марк, о томе како је променио свој режим исхране.

Кад су почели твоји проблеми с прекомерним уносом хране?

Када сам завршио средњу школу. Негде у то време, почео сам много да једем ван куће. Близу мог посла су била два ресторана брзе хране, тако да сам скоро сваки дан ручао у једном од њих. Било ми је много лакше да скокнем до неког таквог локала него да код куће припремам нешто и понесем са собом.

Како је било када си се одселио од куће?

Тад је постало још горе. Нисам знао да кувам, нисам имао ни много новца, а мој омиљени ресторан брзе хране био је веома близу. Чинило ми се да је најлакше и најјефтиније отићи тамо и нешто појести. Не само што сам јео погрешну храну већ сам је јео и у огромним количинама. Нисам био задовољан оброком  нормалне величине. Наручивао сам више помфрита, веће пиће и још један хамбургер — све што сам могао купити — и то највећу могућу порцију.

Шта те је навело на промене?

Када сам имао нешто више од двадесет година, почео сам озбиљније да размишљам о свом здрављу. Био сам веома крупан. Све време сам се осећао тромо и имао сам лоше мишљење о себи. Знао сам да морам направити неке измене.

Како си избалансирао своју исхрану?

Постепено. Прво сам смањио количину хране коју сам уносио. Говорио сам себи: „Ово ти није последњи оброк, увек можеш поново да једеш.“ Понекад сам морао дословно да одем од стола, али сам се после тога осећао сјајно. Био сам победник у својим очима.

Да ли си морао направити неке драстичне промене?

Неке ствари сам потпуно избацио из исхране. На пример, елиминисао сам слатка пића и почео сам да пијем само воду. То је било тешко. Волео сам слатке напитке, а мрзео воду. Након што бих попио чашу воде, попио бих који гутљај сока, тако да ми не би остао бљутав укус у устима. После неког времена, вода је почела више да ми се свиђа.

Да ли си још нешто урадио, поред тога што си избацио нездраву храну?

Почео сам да једем здравије намирнице. Кренуо сам с воћем — јабукама, бананама, јагодама, купинама, малинама и лубеницама. Такође сам почео да једем посније месо, као што су пилетина и туњевина. С временом, то је постало моја омиљена храна. Када једем, више узимам прилоге од поврћа, а мање главно јело. Установио сам да је мања вероватноћа да се преједем ако имам здраве ужине. Захваљујући свему томе, моја снажна жеља за џанк фудом постепено је слабила.

Да ли си скроз престао да једеш ван куће?

Не, повремено и даље једем напољу. Али у том случају, пазим колико једем. Ако је порција превелика, замолим да ми одмах спакују пола тако да могу да понесем са собом. На тај начин поједем разумну количину, а не поједем све само зато што ми је криво да нешто оставим на тањиру.

Како се осећаш због промена које си учинио?

Смршао сам и имам више елана. Имам боље мишљење о себи. На крају крајева, срећан сам што знам да када водим рачуна о свом здрављу тада одајем част Богу, који ми је дао живот (Псалам 36:9). Некада сам мислио да је здрав начин живота смарање. Али сада када сам почео здравије да се храним, не бих то мењао ни за шта на свету. *

^ одл. 2 Једно испитивање у седам европских земаља, вршено у пролеће 2010, показало је да је у просеку у свим тим земљама свако десето дете било гојазно, а свако двадесето имало прекомерну телесну тежину.

^ одл. 20 Пробудите се! не заговара ниједну посебну врсту дијете. Свако треба да одвагне своје могућности и да се консултује с лекаром пре него што донесе неке одлуке у вези с начином исхране. Избегавајте дијете које су „хит“, јер могу бити опасне по здравље.