Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! СЕПТЕМБАР 2012

Библија — књига тачних пророчанстава — 5. део

Добра вест за све људе

Библија — књига тачних пророчанстава — 5. део

У овој серији од осам чланака говори се о једном изузетном обележју Библије — њеним пророчанствима. Ови чланци ће нам помоћи да добијемо одговоре на следећа питања: Да ли су библијска пророчанства само дело неких умних људи или су живи доказ да потичу од Бога? Позивамо вас да одвагнете чињенице.

БОЖЈЕ речи налазе се у Библији, а она садржи добру вест за све људе. Зато је ’објављивање добре вести о краљевству‘ заузимало веома важно место у животу Исуса Христа (Лука 4:43). То краљевство из Библије представља Божју власт која ће уклонити све људске власти, завести мир и одстранити сваки узрок људске патње (Данило 2:44; Матеј 6:9, 10). Сасвим је разумљиво зашто је то добра вест.

Ова добра вест је вредна највеће могуће популаризације. Па ипак, након Исусовог погубљења, остало је само мало његових следбеника. Да ли ће оно што је научавао нестати заједно с њим? Библија је прорекла управо супротно: (1) Добра вест ће се проповедати по свету. (2) Она ће опстати упркос жестоком прогонству. (3) Појавиће се лажни хришћани и завешће многе. Погледајмо поближе ова пророчанства.

Добра вест ће се проповедати свим народима

Пророчанства:

„У свим народима најпре мора да се проповеда добра вест“ (Марко 13:10). „Бићете ми сведоци у Јерусалиму, по целој Јудеји и Самарији и све до краја земље“ (Дела апостолска 1:8).

Испуњење. Кратко после Исусове смрти, 33. године, његови ученици су испунили Јерусалим вешћу о Краљевству. Било их је по целој Јудеји и оближњој Самарији, где су преносили добру вест. За 15 година, хришћански мисионари су проповедали и у другим деловима Римског царства. До 61. године, могло се рећи да се добра вест проповедала по многим удаљеним крајевима земље.

 Шта историја показује

  • Извори ван Библије из другог века сведоче о наглом ширењу изворног облика хришћанства. Римски историчар Светоније напомиње да је још 49. године у Риму било установљено хришћанство. Плиније Млађи, намесник Витиније (у данашњој Турској), помињао је у свом писму цару Трајану, отприлике 112. године, да се хришћанство „попут пошасти проширило не само на слободне градове већ и на села и пољопривредна добра“. Узимајући у обзир чињенице, један историчар је закључио: „За мање од сто година након времена апостола, у већим градовима широм Царства постојала су места на којима су се хришћани састајали.“
  • У својој књизи о изворном хришћанству, професор Хенри Чедвик каже: „Ширење цркве је изгледало као резултат сплета немогућих околности. Гледано из угла обичног човека, ништа није имало мање шансе за успех“ (The Early Church).

Противљење доброј вести

Пророчанство:

„Предаваће вас судовима и тући ће вас у синагогама и водиће вас пред намеснике и краљеве због мене, њима за сведочанство“ (Марко 13:9).

Испуњење. И Јевреји и Римљани су прогонили хришћане, хапсили их, бацали у тамнице, тукли и убијали.

Шта историја показује

  • Јеврејски историчар из првог века Јосиф Флавије забележио је да су Исусовог брата Јакова погубиле јеврејске верске вође. У Библији се помиње да је Гамалило, један уважени члан јеврејског врховног суда, молио да се ублаже строге казне које су изрицане Исусовим ученицима (Дела апостолска 5:34-39). Световна литература потврђује да је Гамалило постојао и да је био човек отвореног ума.
  • Римски цар Нерон (на слици), Домицијан, Марко Аурелије и Диоклецијан покренули су жестоко прогонство раних хришћана

  • Историчари наводе да су од 64. године, почев од цара Нерона, римски императори често прогонили хришћане. У преписци између цара Трајана и Плинија Млађег може се видети које су казне биле изрицане хришћанима који се нису одрекли своје вере.
  • „Прогонство не само што није хришћанску религију отерало у илегалу већ управо супротно“, наводи професор Чедвик. Док су хришћани бежали од опасности у нова подручја, са собом су носили и добру вест (Дела апостолска 8:1). Нису одустајали од своје религије ни кад су их родбина и пријатељи због тога одбацили. То је вредно пажње, јер су Исусови следбеници били „неуки и обични“ и нису имали никакав политички утицај (Дела апостолска 4:13). И историчари се слажу да се међу „продавцима и ситним трговцима [...] јеванђеље најбрже ширило“(The Beginnings of Western Christendom).

Све у свему, и учени кругови се чуде како је упркос прогонству једна тако мала и безначајна група могла тако брзо проширити хришћанство. Међутим, Исус је то прорекао пре него што се то десило. Свето писмо је такође прорекло да ће проповедање једном бити прекинуто.

Успон назовихришћанства

Пророчанства:

„Међу вас ући [ће] окрутни вукови који неће имати обзира према стаду.  И између вас самих дићи ће се људи који ће износити искривљена учења да би одвукли ученике за собом“ (Дела апостолска 20:29, 30). „Међу вама [ће] бити лажних учитеља. Они ће неприметно увести разорне секте [...] и због њих ће се погрдно говорити о путу истине“ (2. Петрова 2:1, 2).

Испуњење. Охоли, лукави и амбициозни појединци су искварили хришћанску скупштину.

Шта историја показује

  • Међу правим хришћанима су се с временом дигли појединци који су постали утицајни и који су искварили хришћанска учења грчком филозофијом, и то поготово након смрти Исусових првих следбеника. Тако се убрзо издвојила свештеничка класа која је кренула стопама политичких вођа. Историчари кажу да до времена када је римска држава прихватила назовихришћанство као државну религију, од изворног хришћанства првог века није остало ни трага.
  • Током векова, овај лажни облик хришћанства починио је многе злочине у име похлепе. Свештенство не само да није показало да следи Исуса већ је и прогонило оне који су попут Исуса проповедали и који су настојали да преведу Библију на језике обичног народа.

У вековима када је лажно хришћанство стекло огромну моћ, изгледало је као да је добра вест угушена. Међутим, Исус је рекао да ће се у последњим данима добра вест опет проповедати. Он је тај период упоредио са жетвом у којој ће лажни хришћани, који су представљени коровом, бити одвојени од правих хришћана, који су представљени пшеницом (Матеј 13:24-30, 36-43). Тада ће пророчанство о проповедању добре вести имати своје највеће испуњење (Матеј 24:14). У следећем чланку из ове серије биће речи о томе.