Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! ДЕЦЕМБАР 2010

Књига достојна поверења — 2. део

Асирија у библијској историји

Књига достојна поверења — 2. део

Ово је други у серији од седам узастопних чланака у „Пробудите се!“ који осматрају седам светских сила библијске историје. Њихов циљ је да се докаже да је Библија поуздана и надахнута од Бога и да садржи поруку наде да ће се окончати патња која је последица људског окрутног владања.

ЉУДИМА на древном Блиском истоку вероватно се при самој помисли на Асирију ледила крв у жилама. У библијској књизи пророка Јоне каже се да је он, када је добио задатак од Бога да пренесе поруку осуде асирској престоници Ниниви, побегао у супротном правцу! (Јона 1:1-3). Можда је то било управо због лошег гласа који је пратио Асирце.

Поуздана историја

Библијски пророк Наум описао је Ниниву као „лављу јазбину“ и „крволочни град“. Затим је додао: „У њему увек има плена! Чује се звук бича и бука точкова, коњи јуре и кола скачу. Јахач на коњу, пламен мача, блесак копља, много побијених, гомиле лешева, мртвим телима нема краја. Пада се преко мртвих тела“ (Наум 2:11; 3:1-3). Да ли световна историја  потврђује библијски опис древне Асирије?

У књизи Light From the Ancient Past Асирија се назива „немилосрдном ратном машинеријом која је својим зверствима смишљено уливала страх непријатељима“. Један асирски краљ, Асурнасирпал II, на следећи начин се хвалисао својим поступањем према онима који су му се супротстављали:

Камени рељеф приказује заробљенике којима се наживо дере кожа

„Подигао сам стуб насупрот његовим градским вратима, одрао сам кожу свим поглаварима који су се побунили и прекрио стуб њиховим кожама; неке сам зазидао у стуб, неке сам на стубу набио на колац... и одсекао сам руке и ноге службеницима, краљевским службеницима који су се побунили... Многе заробљенике сам спалио, а многе сам довео живе као заробљенике.“ Када су археолози вршили ископавања, у асирским краљевским палатама су пронашли зидове с приказима језивог мучења којим су били кажњавани заробљеници.

Године 740. пре н. е. Асирија је освојила Самарију, главни град северног краљевства Израела, и одвела њене становнике у изгнанство. Осам година касније, Асирија је напала Јуду * (2. Краљевима 18:13). Асирски краљ Сенахирим је тражио од јудејског краља Језекије да му плати данак од тридесет таланата злата и триста таланата сребра. У библијском извештају се каже да је тај данак био плаћен. И поред тога, Сенахирим је захтевао да му се и престоница Јуде, Јерусалим, такође безусловно преда (2. Краљевима 18:9-17, 28-31).

На овој призми записана су Сенахиримова хвалисања о нападу на Јуду

Археолози су у Сенахиримовим аналима у Ниниви пронашли извештај о тим истим догађајима. У том тексту, који је написан на шестоугаоној глиненој призми, овај асирски краљ се хвалисао: „А Језекија, Јудејац, није се подложио мом јарму, па сам опколио 46 његових утврђених градова, утврђења и безброј мањих села у њиховој околини и освојио сам (их)... Њега [Језекију] сам затворио у Јерусалиму, његовој краљевској престоници, попут птице у кавезу.“ Сенахирим је затим тврдио да му је Језекија послао „30 таланата злата, 800 таланата сребра, драго камење... (и) разноврсна блага“, преувеличавајући износ сребрних таланата који је заправо добио.

Ипак, запазимо да Сенахирим не тврди да је освојио Јерусалим. Штавише, он уопште не помиње тежак пораз који је његова војска претрпела услед Божје интервенције. Према Библији, Божји анђео је у једној ноћи побио 185 000 асирских војника (2. Краљевима 19:35, 36). Изучавалац Џек Финеган каже: „С обзиром на уобичајени хвалисав тон којим одишу записи асирских краљева, тешко би се могло очекивати да би Сенахирим забележио један такав пораз.“

 Поуздана пророчанства

Око стотину година пре пада Асирског царства, Исаија је објавио да ће Јехова Бог те поносне освајаче позвати на одговорност због дрског опхођења према његовом народу. Јехова је рекао да ће ’позвати на одговорност краља Асирије због дрских дела његовог срца и због уображености његових охолих очију‘ (Исаија 10:12). Поред тога, Божји пророк Наум је прорекао да ће Нинива бити опљачкана, да ће њена врата бити отворена за непријатеље и да ће стражари побећи (Наум 2:8, 9; 3:7, 13, 17, 19). Библијски пророк Софонија је написао да ће се тај град претворити „у пустош“ (Софонија 2:13-15).

Та пророчанства о уништењу испунила су се 632. пре н. е. Тада је Нинива пала у руке удружених снага Вавилонаца и Међана и тако је Асирско царство доживело неславан крај. У једном вавилонском историјском запису о том догађају наводи се да су освајачи „однели огроман плен из града и храма“ и да су Ниниву претворили у „гомилу рушевина“. На пустом месту, где се некада налазила Нинива, данас се могу видети само остаци рушевина на источној обали реке Тигар, насупрот граду Мосулу, у Ираку.

Пропаст Асирије је такође утицала на испуњење још једног библијског пророчанства. Годинама раније, 740. пре н. е., Асирија је одвела десетоплеменско краљевство Израел у изгнанство. Отприлике у то време, Божји пророк Исаија је прорекао да ће Јехова ’сломити Асирца‘, ’згазити га‘ и вратити Израелце у њихову домовину. Исаија је написао да ће Бог „из Асирије“ скупити „остатак свог народа који буде преостао“. То се управо и десило — око двеста година касније! (Исаија 11:11, 12; 14:25).

Обећање на које се можете ослонити

Давно пре пада Ниниве, док су њени краљеви својим непријатељима још увек уливали страх у кости, Исаија је прорекао долазак једног сасвим другачијег владара. Он је написао: „Родило [нам се] дете, добили смо сина, коме ће кнежевска власт бити на рамену. Име ће му бити... Кнез Мира. Надалеко ће се простирати његова кнежевска власт и миру неће бити краја на Давидовом престолу и у његовом краљевству, да се утврди и утемељи на правди и праведности, од сада па довека. То ће учинити ревност Јехове над војскама“ (Исаија 9:6, 7).

Власт „Кнеза Мира“, Исуса Христа, обухватаће целу земљу. У Псалму 72:7, 8 стоји: „Процветаће праведник у његово време, и биће мира у изобиљу све док је месеца. Он ће поданике имати од мора до мора, и од Реке до крајева земаљских.“

Преко свог моћног „Кнеза Мира“, Јехова Бог ће испунити обећање из Псалма 46:8, 9: „Дођите, гледајте дела Јеховина, запањујуће ствари које чини на земљи. Прекида ратове до краја земље. Лук пребија, копље ломи, кола ватром спаљује.“

Наговештавајући испуњење тог библијског пророчанства, Јеховини сведоци по узору на Исуса учествују у библијском образовном програму којим се људи поучавају миру. Заправо ће Бог, а не човек, испунити библијско обећање забележено у Исаији 2:4: „Они ће прековати своје мачеве у раонике и своја копља у српове. Неће више народ подизати мач на народ нити ће се више учити ратовању.“ Насупрот томе, овај свет и његови владари данас годишње троше на стотине милијарди евра у војне сврхе!

Тачна историја и пророчанства чине Библију књигом без премца, што онима који искрено трагају за истином доказује да је то књига достојна поверења. У наредном чланку у овој серији осмотрићемо древни Вавилон, престоницу трећег великог царства у библијској историји.

^ одл. 9 Након владавине краља Соломона, израелски народ који се састојао од 12 племена био је подељен. Јуда и Венијамин су сачињавали јужно краљевство, а осталих десет племена северно краљевство. Јерусалим је био главни град јужног краљевства, а Самарија северног.