Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! 2007-11

 Разлози за поуздање у Библију

1. Историјска тачност

1. Историјска тачност

Било би тешко веровати књизи за коју се установи да садржи нетачне информације. Замислите да читате књигу о савременој историји у којој стоји да се Други светски рат одиграо у 19. веку или се председник Сједињених Држава назива краљем. Зар вас такве нетачности не би навеле да посумњате у поузданост целе књиге?

НИКО никада није успео да оспори историјску тачност Библије. Она говори о стварним људима и догађајима.

Људи.

Критичари Библије доводили су у питање постојање Понтија Пилата, римског намесника Јудеје који је предао Исуса да буде прибијен на стуб (Матеј 27:1-26). Међутим, 1961. године је у медитеранском лучком граду Цезареји пронађен један камени блок са уклесаним натписом који потврђује да је Пилат једно време управљао Јудејом.

До 1993, ван Библије није било доказа о томе да је Давид, храбри млади пастир који је постао израелски краљ, био историјска личност. Међутим, те године су на северу Израела археолози пронашли базалтни камен, који потиче из деветог века пре нове ере. Стручњаци кажу да натпис на њему садржи речи „Давидов дом“ и „краљ Израела“.

Догађаји.

Донедавно су многи изучаваоци сумњали у тачност библијског извештаја о биткама које су Израелци у Давидово време водили против Едомаца (1. Летописа 18:12, 13). Едомци су, према њиховом мишљењу, у то време били једноставан народ који се бавио сточарством и тек много касније су својом организованошћу и војном и финансијском моћи представљали претњу по Израел. Међутим, новија археолошка ископавања показала су да је „Едом био сложено друштво вековима раније [него што се мислило], баш као што пише у Библији“, речено је у једном чланку у часопису Biblical Archaeology Review.

Исправно наведене титуле.

Током 16 векова колико је трајало писање Библије, на светској сцени сменили су се многи владари. Када се у Библији указује на неког владара, увек се користи његова права титула. На пример, на Ирода Антипу се тачно указује као на ’тетрарха‘, а на Галиона као на ’проконзула‘ (Лука 3:1; Дела апостолска 18:12). У Јездри 5:6 спомиње се Татнај, намесник персијске провинције „с оне стране Реке“ (Еуфрата). На једном новчићу искованом у четвртом веку пре нове ере налази се сличан опис — персијски намесник Мазеус назива се владарем провинције „с оне стране Реке“.

Тачност у наизглед неважним појединостима веома је значајна. Ако можемо имати поверења у оно што су писци Библије забележили чак и о ситним појединостима, зар то не треба да ојача наше поверење и у друге ствари које су записали?