Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! 2006-06

Историја писана крвљу

Историја писана крвљу

ПРЕ само неколико година, чинило се да је тероризам ограничен на мањи број подручја, као што су Северна Ирска, Баскија у северној Шпанији и неки делови Блиског истока. Сада — посебно од 11. септембра 2001, када су срушене куле близнакиње у Њујорку — тероризам је нагло попримио светске размере. Појавио се на рајском острву Бали, затим у Мадриду, Лондону, на Шри Ланки, Тајланду, па чак и у Непалу. Па ипак, то није појава новијег датума. Шта сам тај израз значи?

Тероризам се може дефинисати као „противзаконита употреба или претња употребом силе и насиља од стране појединца или организоване групе против особа или имовине с намером да се народ или влада застраше или принуде на нешто, често из идеолошких или политичких разлога“ (The American Heritage Dictionary of the English Language). Међутим, списатељица Џесика Стерн запажа: „Особа која се бави проблематиком тероризма сусреће се са стотинама дефиниција... Али, постоје две значајне карактеристике по којима се тероризам разликује од осталих облика насиља.“ Које су то карактеристике? „Као прво, тероризам је усмерен ка цивилима... Друго, терористи прибегавају насиљу да би уздрмали јавност — уливање страха у циљну групу често је важније од самог напада. То намерно сејање панике јасно разликује тероризам од обичног убиства или физичког напада.“

Корени насиља сежу у давну прошлост

У првом веку наше ере, у Јудеји се група ратоборних Јевреја званих зелоти залагала за независност Јевреја од римске власти. Неки од њихових најватренијих присталица постали су познати као сикаријевци (људи с бодежима), због кратких мачева које су скривали испод одеће. Када би се мноштво људи слило у Јерусалим поводом неког празника, они би се умешали у масу и убијали своје противнике тако што би им пререзали грло или им заболи нож у леђа. *

 Године 66. н. е., група зелота је освојила Масаду, тврђаву у близини Мртвог мора. Масакрирали су римски гарнизон и то утврђење на врху планине постало је база за њихове акције. Неколико година су одатле упадали у друга места и нападали римске трупе. Године 73. н. е., римска Десета легија којом је заповедао Флавије Силва поново је заузела Масаду. Али, Римљани нису покорили зелоте. Један историчар из  тог доба тврди да је њих 960 — сви осим две жене и петоро деце — извршило самоубиство, јер нису желели да се предају римској војсци.

Неки сматрају да је побуна зелота први пример онога што је данас познато као тероризам. Било да је то тачно или не, тероризам је од тада оставио дубоке трагове у историји.

Корени тероризма у хришћанском свету

Почев од 1095. и током наредна два века, крсташка војска се стално кретала између Европе и Блиског истока. Насупрот њима биле су муслиманске снаге из Азије и Северне Африке. Обе стране су желеле контролу над Јерусалимом и настојале су да задобију превласт. У многобројним биткама, ти „свети ратници“ буквално су комадали једни друге. Својим мачевима и бојним секирама убијали су и недужне људе. Вилијам из Тира, свештеник који је живео у XII веку, описао је улазак крсташа у Јерусалим 1099. године:

„Кретали су се улицама са мачевима и копљима у рукама. Убијали су свакога ко би им се нашао на путу, мушкарце, жене и децу, не штедећи никога... Побили су толико људи да су на улицама лежале гомиле лешева, и није се могло другачије проћи него газећи по њима... Било је проливено толико крви да су сви канали и одводи били пуни, а градске улице су биле покривене телима убијених.“ *

У вековима који су следили, почели су да се користе експлозив и ватрено оружје, што је имало ужасне, смртоносне последице.

Милиони убијених

По мишљењу историчара, 28. јун 1914. био је прекретница у европској историји. Тог дана је убијен аустријски престолонаследник, надвојвода Франц Фердинанд. Било да се тај чин сматра херојским делом или не, то је био непосредни повод за избијање Првог светског рата у ком је погинуло двадесет милиона људи.

Дана 28. јуна 1914, свет је закорачио у рат

Након Првог светског рата уследио је Други светски рат, који је остао запамћен по концентрационим логорима, масовном убијању цивила у ваздушним нападима и одмаздама које су вршене над недужним људима. Убијање се наставило и након што је рат завршен. Више од милион људи усмрћено је током 1970-их на пољима смрти у Камбоџи. Руанда се још није опоравила од масакра из 1990-их, у ком је убијено преко 800 000 људи.

Од 1914. до данас, људи у многим земљама пате услед терористичке активности. Па ипак, неки се и даље понашају као да човечанство није извукло никакву поуку из историје. У терористичким нападима страдају стотине људи, хиљаде њих бива осакаћено, а милиони су лишени права на унутрашњи мир и сигурност. На пијацама експлодирају бомбе, села се претварају у згаришта, жене бивају силоване, деца се одводе у заробљеништво, људи умиру. Упркос законима и осуди међународне заједнице, ови ужаси не престају. Има ли наде да ће свет бити ослобођен од тероризма?

^ одл. 5 Као што је забележено у Делима апостолским 21:38, један римски војни заповедник неосновано је оптужио апостола Павла да је вођа 4 000 „људи с бодежима“.

^ одл. 10 Исус је поучио своје ученике да ’воле своје непријатеље‘, а не да их мрзе или убијају (Матеј 5:43-45).