Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула (издање за проучавање)  |  јул 2017.

„Плачите с онима који плачу“

„Плачите с онима који плачу“

Тешите једни друге и изграђујте једни друге (1. СОЛ. 5:11)

ПЕСМЕ: 121, 75

1, 2. Зашто је потребно да осмотримо како можемо тешити ожалошћене? (Видети слику на почетку чланка.)

„ЧАК и скоро годину дана након смрти нашег сина, бол је и даље био неподношљив“, рекла је Суси. Један брат је рекао да је након изненадне смрти своје супруге осећао „неописив физички бол“. Нажалост, они нису једини који пролазе кроз то. Многа наша браћа и сестре нису ни помишљали на то да ће изгубити неку вољену особу и да неће заједно дочекати Армагедон. Можда смо лично доживели такав губитак или знамо оне који јесу. Зато се намеће питање: „Шта ожалошћенима може помоћи да се изборе са својим болом?“

2 Сигурно смо чули изреку да време лечи све. Али да ли ће само пролазак времена излечити сломљено срце? Једна удовица је о томе рекла: „Мислим да је тачније рећи да је начин на који користимо време оно што ће нам залечити ране.“ Дословној рани је потребно време и нега да зацели. Исто је и са емоционалним ранама.  Шта конкретно може помоћи ожалошћеној особи?

ЈЕХОВА — „БОГ СВАКЕ УТЕХЕ“

3, 4. Шта нас уверава у то да Јехова разуме наш бол?

3 Нема сумње да нам утеху првенствено пружа наш саосећајни небески Отац, Јехова. (Прочитати 2. Коринћанима 1:3, 4.) Он је најбољи пример у показивању саосећања. Зато је свом народу могао да каже: „Ја сам онај који вас теши“ (Ис. 51:12; Пс. 119:50, 52, 76).

4 Он је и сам осетио бол због губитка вољених особа, као што су Аврахам, Исак, Јаков, Мојсије и Давид (Бр. 12:6-8; Мат. 22:31, 32; Дела 13:22). Његова Реч нас уверава у то да он једва чека време кад ће их поново вратити у живот (Јов 14:14, 15). Они ће тада имати савршено здравље. Поред тога, Јехова је доживео и смрт свог вољеног Сина, који му је био „нарочита радост“ (Посл. 8:22, 30). Не постоје речи којима би се могла описати бол коју је осећао док му је син умирао у мукама (Јов. 5:20; 10:17).

5, 6. Како нам Јехова пружа утеху?

5 Можемо бити потпуно уверени у то да ће нам Јехова увек притећи у помоћ. Зато треба да му у молитви отворимо срце и изразимо бол и тугу. Утешно је знати да Јехова разуме како се осећамо и пружа нам утеху која нам је тако потребна. Али како то чини?

6 Један начин на који нас теши јесте путем светог духа (Дела 9:31). Исус је рекао да ће његов Отац дати свој моћни свети дух „онима који га моле за то“ (Лука 11:13). Суси, коју смо раније поменули, каже: „Много пута смо на коленима преклињали Јехову да нам пружи утеху. Сваки пут смо осетили његов мир, који нам је чувао срце и ум.“ (Прочитати Филипљанима 4:6, 7.)

ИСУС — САОСЕЋАЈНИ ПРВОСВЕШТЕНИК

7, 8. Шта нас уверава у то да ће нас Исус утешити?

7 Док је био на земљи, Исус је и речима и делима савршено одражавао личност свог Оца, који је пун саосећања и љубави (Јов. 5:19). Исус је дошао на земљу да би пружио утеху онима „који су сломљеног срца“ и „који тугују“ (Ис. 61:1, 2; Лука 4:17-21). Зашто је то могао? Зато што је био саосећајан, то јест разумео је људску патњу и имао снажну жељу да им помогне (Јевр. 2:17).

8 Још као младић, несумњиво се суочио са смрћу чланова породице и познаника. На пример, изгледа да је његов поочим, Јосиф, умро док је он још био млад, можда тек у тинејџерским годинама или раним 20-им. * Можемо само замислити како је тако саосећајној младој особи било тешко да се бори са својим болом и болом чланова породице.

9. Како је Исус показао да је саосећајан кад је Лазар умро?

9 Током своје службе на земљи, Исус је био пун разумевања и саосећања  према људима. Узмимо за пример ситуацију када је умро његов добар пријатељ Лазар. Иако је знао да ће га ускрснути, веома га је потресла туга Лазаревих сестара, Марије и Марте. Толико се ражалостио да је заплакао (Јов. 11:33-36).

10. Зашто можемо бити уверени у то да Исус саосећа и с нама данас?

10 Исусове саосећајне речи, које се налазе у Библији, теше и нас данас. Зашто? Зато што је он „исти јуче и данас и заувек“ (Јевр. 13:8). Пошто је као Главни Заступник живота и сам осетио бол коју задаје смрт, онда „може притећи у помоћ онима који су у кушњама“ (Дела 3:15; Јевр. 2:10, 18). Зато можемо бити уверени у то да је и даље дубоко потресен због нашег бола, да разуме нашу жалост и да нам пружа утеху „кад нам затреба помоћ“. (Прочитати Јеврејима 4:15, 16.)

УТЕХА ИЗ СВЕТОГ ПИСМА

11. Који библијски стихови су теби посебно утешни?

11 Стихови који говоре о Исусовом саосећању и туги коју је осетио због Лазареве смрти нису једини утешни стихови у Библији. Заправо, „све што је некада написано, написано је нама за поуку, да својом истрајношћу и утехом из Писама имамо наду“ (Римљ. 15:4). Ако смо и ми изгубили вољену особу, следећи стихови нас могу утешити:

  • „Јехова је близу оних који су сломљеног срца, и спасава оне који су скрханог духа“ (Пс. 34:18, 19).

  • „Кад се у мени умноже мисли неспокојне, утехе твоје [Јехова,] милују душу моју“ (Пс. 94:19).

  • „Нека сам наш Господ Исус Христ и Бог, наш Отац, који нас је волео и дао нам по својој незаслуженој доброти вечну утеху и дивну наду, утеше ваше срце и учврсте вас“ (2. Сол. 2:16, 17). *

УТЕХА КОЈА СЕ МОЖЕ НАЋИ У СКУПШТИНИ

12. Зашто је слушање важно кад неког тешимо?

12 Суверници у скупштини могу бити извор велике утехе. (Прочитати 1. Солуњанима 5:11.) Уколико је неко изгубио вољену особу, како га можемо ојачати и подићи његов „сломљен дух“? (Посл. 17:22). Имајмо на уму да постоји „време кад се ћути и време кад се говори“ (Проп. 3:7). Удовица по имену Далин каже: „Они који су изгубили вољену особу имају потребу да изразе мисли и осећања. Зато је најважније да их слушате, без прекидања.“ Јунија, чији брат је извршио самоубиство, додаје: „Иако можда не можете у потпуности разумети бол ожалошћених, најважније је то што желите да их разумете.“

13. Шта не треба да заборавимо кад је реч о туговању?

13 Свако доживљава и изражава тугу на свој начин. Понекад само особа зна колико јој је тешко и не може да подели с другима своја најдубља осећања. Божја Реч то описује овако: „Срце познаје горчину душе, и радост његову туђинац не може делити“ (Посл. 14:10). А неко чак и кад успе да каже како се осећа, другима  није увек лако да га у потпуности схвате.

14. Како можемо пронаћи праве речи да утешимо друге?

14 Сасвим је разумљиво да је некад тешко проценити шта би требало рећи некоме ко је скрхан болом. Али Библија каже да је „језик [...] мудрих лек“ (Посл. 12:18). Да бисмо пронашли праве речи, може нам помоћи брошура Кад неко кога волите умре. * Међутим, често особи највише значи кад плачемо с њом (Римљ. 12:15). О томе сестра по имену Габи, којој је супруг умро, каже: „Моје речи су моје сузе. Зато ми значи кад други плачу са мном. Тако имам осећај да нисам сама у свом болу.“

15. Како још можемо тешити друге? (Видети оквир „ Речи утехе“.)

15 Ако нам је тешко да кажемо нешто утешно особи лично, могли бисмо то учинити путем писамца, мејла или поруке. На пример, могли бисмо написати неки утешни стих, истаћи неку лепу особину преминуле особе по којој је памтимо или споменути неку драгу успомену на њу. Јунија каже: „Када од неког добијем кратку поруку охрабрења или кад ме неко позове да се видимо, не могу описати колико ми то значи. Тада осећам да други брину о мени и да ме воле.“

16. Који је посебно делотворан начин да неког утешимо?

16 Никада не потцењујмо вредност молитве, било да се молимо са ожалошћенима или за њих. Чак и ако нам је тешко да се молимо у некој  емотивној ситуацији, јер осећамо да ћемо се расплакати или да ће нас глас издати, то ће много значити онима који тугују. Далин каже: „Понекад кад сестре дођу да ме теше, замолим их да се помоле. Оне се на почетку молитве често боре с осећањима и глас им дрхти. Али сваки пут им након неколико реченица глас постаје сигурнији и те молитве ме дирају у срце. Много ме јачају њихова снажна вера, љубав и брига коју показују.“

НЕ ПОСУСТАЈМО У ПРУЖАЊУ УТЕХЕ

17-19. Зашто не треба да посустанемо у пружању утехе?

17 Период туговања се разликује од особе до особе. Зато будимо уз оне који су изгубили вољену особу не само у првим данима, кад су ту многи пријатељи и рођаци, већ и у наредним месецима кад се сви врате свакодневном животу. „Прави пријатељ воли у свако доба, и у невољи брат постаје“ (Посл. 17:17). Будимо извор утехе ожалошћеној особи докле год јој је потребно да се избори са својим болом. (Прочитати 1. Солуњанима 3:7.)

18 Добро је задржати на уму да они који су изгубили некога могу изненада бити скрхани болом у одређеним приликама. На пример, у време годишњица, кад чују неку песму, виде неку фотографију или кад нешто раде. На вољену особу их могу подсетити и неки мирис, звук или годишње доба. Онима који су изгубили брачног друга може бити нарочито тешко кад неке ствари први пут раде сами, можда кад иду на неки конгрес или Спомен-свечаност. Један брат каже: „Претпостављао сам да ће ми прва годишњица брака веома тешко пасти, и стварно је тако било. Али неколико браће и сестара је испланирало да тог дана моји најближи пријатељи буду са мном како не бих био сам.“

19 Међутим, онима који су у жалости охрабрење није потребно само у неким посебним приликама. „Често помоћ и друштво пријатеља и онда када није нека посебна годишњица много значе“, објашњава Јунија. „Те спонтане прилике су драгоцене и пружају велику утеху.“ Наравно, ми не можемо у потпуности избрисати бол или попунити празнину због губитка неке особе, али можемо донекле пружити утеху тако што ћемо на практичне начине помагати ожалошћенима (1. Јов. 3:18). Габи каже: „Од срца сам захвална Јехови на старешинама које су с љубављу прошле са мном сваку тешку фазу. Због њих осећам као да сам у Јеховином наручју.“

20. Зашто у Јеховиним обећањима можемо наћи велику утеху?

20 Заиста је утешно што ће Јехова, Бог сваке утехе, уклонити сву патњу тако што ће „сви који су у гробовима чути његов [Христов] глас“ и ускрснути (Јов. 5:28, 29). Он обећава да ће заувек „уништити смрт. Суверени Господ Јехова обрисаће сузе са сваког лица“ (Ис. 25:8). Тада неће бити потребе да плачемо с онима који плачу, већ ћемо се радовати „с онима који се радују“ (Римљ. 12:15).

^ одл. 8 Јосиф се у Библији последњи пут помиње кад је Исус имао 12 година. Међутим, у запису о Исусовом првом чуду, када је претворио воду у вино, нема указивања на Јосифа, као ни у наредним записима. То би могло значити да је до тада већ умро. Надаље, док је Исус био на мученичком стубу, бригу о својој мајци, Марији, поверио је апостолу Јовану, што вероватно не би учинио да је Јосиф био жив (Јов. 19:26, 27).

^ одл. 14 Видети и чланак „Тешити ожалошћене по узору на Исуса“ у Стражарској кули од 1. новембра 2010.