Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) ЈУЛ 2016.

Питања читалаца

Питања читалаца

Шта је предочено спајањем два прута о коме се говори у 37. поглављу Језекиља?

Јехова је Језекиљу објавио охрабрујућу поруку у којој је обећао да ће се Израелци ујединити након што се буду вратили у Обећану земљу. Тиме је такође проречено уједињење Божјег народа које је започело током последњих дана.

Јехова је пророку Језекиљу рекао да узме два прута и да на њима нешто напише. На једном пруту је требало да напише: „За Јуду и за Израелове синове, његове другове“, а на другом: „За Јосифа, Јефремов прут, и за сав Израелов дом, његове другове.“ Требало је да та два прута у Језекиљевој руци постану „једно“ (Језек. 37:15-17).

На кога се односи израз „Јефремов прут“? Први краљ северног десетоплеменског краљевства био је  Јеровоам, и он је потицао из Јефремовог племена, које је било најбројније (Пон. зак. 33:13, 17; 1. Краљ. 11:26). То племе је потекло од Јосифовог сина Јефрема (Бр. 1:32, 33). Јосиф је добио посебан благослов од свог оца Јакова. Стога је било сасвим на месту што је прут који је представљао десетоплеменско краљевство био назван „Јефремов прут“. Године 740. пре н. е., дакле много пре него што је Језекиљ записао ово пророчанство, Асирци су освојили северно краљевство Израела и прогнали његово становништво (2. Краљ. 17:6). Међутим, годинама касније, Вавилонци су поразили Асирце. Дакле, када је Језекиљ записао пророчанство о два прута, већина Израелаца је до тада већ била расута широм Вавилонског царства.

Вавилонци су 607. пре н. е. освојили јужно, двоплеменско краљевство и становништво изгнали у Вавилон. Могуће је да је међу изгнаницима било и оних који су преостали из северног краљевства Израела. Краљеви који су владали тим двоплеменским краљевством били су из Јудиног племена. Свештеници су такође живели на подручју тог краљевства, будући да су служили у храму у Јерусалиму (2. Лет. 11:13, 14; 34:30). Стога, било је сасвим на месту што је на пруту који је предочавао двоплеменско краљевство писало „за Јуду“.

Када су ова два симболична прута спојена у један? То се догодило 537. пре н. е., када су се припадници и двоплеменског и десетоплеменског краљевства вратили из изгнанства у Јерусалим да би обновили храм. Међу Израеловим синовима више није било раздора (Језек. 37:21, 22). Израелци су поново уједињено служили Јехови. То уједињење су такође предсказали и пророци Исаија и Јеремија (Ис. 11:12, 13; Јер. 31:1, 6, 31).

Овим пророчанством истакнута је једна веома важна чињеница о обожавању истинитог Бога, а то је да ће Јехова ујединити оне који му служе и они ће постати „једно“ (Језек. 37:18, 19). Да ли се ово обећање о уједињењу обистинило и у наше време? Ово пророчанство је почело да се испуњава 1919, када је Божји народ реорганизован и поново уједињен. Дакле, Сатана није успео у својој намери да трајно разједини Божји народ.

У то време, већина припадника Божјег народа имала је наду да ће са Исусом бити краљеви и свештеници на небу (Откр. 20:6). Они су у симболичном смислу били попут прута „за Јуду“. Међутим, с временом се све више оних са земаљском надом придруживало помазаној класи (Зах. 8:23). Они су били попут прута „за Јосифа“ и нису имали наду да ће владати са Христом на небу.

Обе ове групе данас уједињено служе као Јеховин народ под Краљем, Исусом Христом, који је у пророчанству назван „мој слуга Давид“ (Језек. 37:24, 25). Исус се молио да сви његови следбеници буду једно, као што је и његов Отац у јединству с њим и као што је он у јединству са својим Оцем * (Јов. 17:20, 21). Он је такође прорекао да ће његово мало стадо помазаних следбеника заједно са „другим овцама“ постати „једно стадо“. Сви ће они бити под „једним пастиром“ (Јов. 10:16). Исусове речи добро описују духовно јединство које данас влада међу Јеховиним народом, без обзира на то да ли имају небеску или земаљску наду.

^ одл. 6 Занимљиво је запазити редослед којим је Исус испричао поређења која се односе на знак његове присутности. Прво је говорио о „верном и разборитом робу“, то јест малој групи помазане браће која ће предводити Божји народ (Мат. 24:45-47). Затим је испричао поређења која се првенствено односе на све оне који имају небеску наду (Мат. 25:1-30). На крају је говорио и о онима са земаљском надом, који ће пружати подршку Христовој браћи (Мат. 25:31-46). Слично томе, када је у данашње време Језекиљево пророчанство почело да се испуњава, оно се првенствено тицало оних који имају небеску наду. Премда десетоплеменско краљевство обично не предочава оне које имају земаљску наду, уједињење које је описано у овом пророчанству заиста нас подсећа на јединство које постоји између оних који имају земаљску наду и оних који се надају животу на небу.