Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) ЈАНУАР 2016.

Бернет, Симон, Естон и Кејлеб

Они спремно служе — у Океанији

Они спремно служе — у Океанији

РЕНЕ је одрасла у ревној породици Јеховиних сведока у Аустралији. Сада има нешто више од 30 година и о свом детињству каже: „Неколико пута смо се селили у места где је била потребна помоћ у проповедању. Захваљујући тати и мами, било нам је узбудљиво и забавно!“ Она још додаје: „Када сам постала мајка, желела сам да и моја деца доживе ту радост.“

 Њен супруг, Шејн, који има близу 40 година, размишљао је на сличан начин. Он каже: „Након што нам се родило друго дете, у Стражарској кули смо читали о једној породици која је јахтом пловила по југозападном делу Тихог океана и проповедала на острвима Тонге. * Тај чланак је у нама пробудио жељу да пишемо подружницама Јеховиних сведока у Аустралији и на Новом Зеланду како бисмо сазнали где бисмо ми могли помоћи у проповедању. * Рекли су нам да можемо да се преселимо на Тонгу — ни мање ни више него на подручје о ком смо читали!“

Џејкоб, Рене, Скај и Шејн

Након што су Шејн, Рене и њихова деца, Џејкоб и Скај, живели око годину дана на Тонги, због учесталих политичких немира морали су да се врате у Аустралију. Па ипак, нису изгубили из вида свој циљ да учине више у служби. Године 2011, преселили су се на Норфок, мало острво у Тихом океану, око 1 500 километара источно од Аустралије. Како су прошли овог пута? Џејкоб, који сада има 14 година, каже: „Не само што се Јехова бринуо о нама већ нам је и у служби било врло забавно!“

ПОРОДИЦЕ СПРЕМНОГ ДУХА

Попут Шејна, Рене и њихове деце, многе друге породице Сведока радо одлазе у места где се ретко проповеда. Шта их подстиче на то?

„Пошто је било много оних који су се заинтересовали за добру вест, желели смо да им пружимо прилику да редовно проучавају Библију.“ (Бернет)

Бернет и његова супруга Симон имају нешто више од 30 година. Они су се заједно са својим синовима Естоном и Кејлебом, који имају 12 и 9 година, преселили у Берктаун, забачени градић у аустралијској држави Квинсленд. „Сведоци су тамо долазили тек сваке треће или четврте године“, прича Бернет. „Пошто је било много оних који су се заинтересовали за добру вест, желели смо да им пружимо прилику да редовно проучавају Библију.“

Џим, Џек, Марк и Карен

Марк и Карен, који имају око 50 година, служили су у неколико скупштина у околини Сиднеја. Затим су се са своје троје деце, Џесиком, Џимом и Џеком, преселили у Нулунбај, забачено рударско насеље у аустралијској држави Северна Територија. Марк прича: „Волим људе и зато сам желео да служим тамо где може много тога да се учини у скупштини и у служби.“ Међутим, Карен је имала одређене бојазни у вези с пресељењем. „Када су ме Марк и други охрабрили“, каже она, „била сам спремна да покушам. Сада ми је драго што сам то учинила!“

Бенџамин, Џејд, Брија и Керолин

Бенџамин и Керолин су се 2011. године са ћеркама предшколског узраста, Џејд и Бријом, преселили из Квинсленда у Аустралији назад у Источни Тимор, малу земљу на острву Тимор у Малајском архипелагу. „Керолин и ја смо већ раније служили у Источном Тимору као специјални пионири“, прича Бен. „Служба је била дивна, а браћа су нам пружала велику подршку. Тешка срца смо отишли, али смо били чврсто решени да се вратимо. Када су деца дошла на свет, одложили смо наше планове али нисмо одустали од њих.“ Керолин додаје: „Желели смо да нам деца буду у друштву мисионара, бетелских радника и специјалних пионира, како би заволела службу.“

ПРИПРЕМА ЗА ПРЕСЕЉЕЊЕ

Исус је рекао својим следбеницима: „Ко од вас, кад жели да гради кулу, најпре не седне и прорачуна трошак?“ (Лука 14:28). Слично томе, кад једна породица размишља о пресељењу на друго подручје, од пресудне важности је да направи добар план. Шта све треба узети у обзир?

ДУХОВНОСТ. „Желели смо да помажемо другима, а не да их оптерећујемо“, прича Бен. „Зато смо пре пресељења радили на томе да ојачамо своју духовност. Повећали смо учешће у служби и другим скупштинским активностима.“

Џејкоб, ког смо раније споменули, каже: „Пре него што смо се преселили на острво Норфок, прочитали смо доста животних прича у Стражарској кули и Пробудите се! о породицама које су служиле тамо где је потребна помоћ у проповедању. Разговарали смо о изазовима с којима су се суочавале и о томе на који начин се Јехова бринуо о њима.“ Његова сестра, једанаестогодишња Скај, додаје: „Много сам се молила, како сама тако и с мамом и татом!“

 ЕМОЦИЈЕ. Рене каже: „Живели смо близу родбине и блиских пријатеља, у крају који сам волела. Најлакше је било остати ту где јеси. Али нисам жалила за оним што остављам већ сам размишљала о томе како ће пресељење позитивно утицати на нашу породицу.“

РАЗЛИКЕ У КУЛТУРИ. Да би се припремиле за живот у новој средини, многе породице прикупљају информације о месту у које иду. „Читали смо о Нулунбају све што се могло наћи“, каже Марк. „Браћа из тог места су нам слала локалне новине које су нам пружиле одређену слику о тамошњем становништву и његовој култури.“

Шејн, који се преселио на острво Норфок, додаје: „Првенствено сам се усредсредио на то да испољавам хришћанске особине. Знао сам да ћу се ако будем искрен, благ, поштен и марљив добро уклопити у било коју средину.“

САЧУВАЛИ СУ ПОЗИТИВАН СТАВ

За успех је веома важно бити прилагодљив и позитиван када наиђу неочекивани проблеми. То истичу многи који су се преселили на подручје где има мало објавитеља. Размисли о следећим примерима.

Рене прича: „Прилагодила сам се другачијем начину живота. Примера ради, када су таласи велики, бродови с намирницама не могу да приђу острву Норфок, па завлада несташица и храна поскупи. Тако сам научила да припремам оброке са оним што имам.“ Њен супруг, Шејн, додаје: „Такође пазимо колико трошимо како не бисмо прекорачили недељни буџет.“

Њихов син, Џејкоб, говори о другом изазову: „У нашој новој скупштини било је само седам објавитеља и то су све били одрасли. Нисам имао друштво мојих година. Али кад сам у служби сарађивао са старијима, брзо бисмо се спријатељили.“

Џим, који има 21 годину, нашао се у сличној ситуацији. „Скупштина најближа Нулунбају удаљена је 725 километара. Зато се трудимо да што више искористимо веће скупове и конгресе. Дођемо рано и уживамо у друштву браће и сестара. То су за нас најлепши дани у читавој години!“

 „СРЕЋАН САМ ШТО СМО ДОШЛИ ОВДЕ!“

У Библији пише: „Благослов од Јехове обогаћује“ (Посл. 10:22). Широм света, многи који су се преселили због проповедања уверили су се у истинитост ових надахнутих речи.

„Највећи благослов види се у томе како је пресељење утицало на нашу децу“, каже Марк. „Двоје старије деце развило је потпуно поверење у то да се Јехова брине о онима који вршење његове воље стављају испред свега. Такво поверење не можете купити.“

Шејн каже: „Много сам ближи са својом женом и децом. Када причају шта је Јехова учинио за њих, срце ми је пуно!“ Његов син, Џејкоб, такође каже: „Баш ми је лепо. Срећан сам што смо дошли овде!“

^ одл. 3 Видети чланак „Божји пријатељи на ’пријатељским острвима‘“, у Стражарској кули од 15. децембра 2004, стр. 8-11.

^ одл. 3 Од 2012. ове подружнице су спојене у једну и она се налази у Аустралији.