Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула (издање за проучавање)  |  септембар 2017.

„Реч нашег Бога остаје довека“

„Реч нашег Бога остаје довека“

Трава се осуши и цвет увене, али реч нашег Бога остаје довека (ИС. 40:8)

ПЕСМЕ: 95, 97

1, 2. (а) Какав би нам живот био да немамо Божју Реч? (б) На ком језику би било најбоље читати Божју Реч?

МОЖЕМО ли замислити какав би нам живот био да немамо Божју Реч? Не бисмо имали поуздан ослонац у свакодневном животу. Не бисмо знали одговоре на питања о Богу, животу и будућности. А не бисмо ни знали како се Јехова у прошлости опходио према људима.

2 Срећни смо што ипак није тако. Јехова нам је дао своју Реч, Библију, и обећао је да ће она опстати у сву вечност. Апостол Петар је у својој посланици цитирао речи из Исаије 40:8. Иако се тај стих не односи конкретно на Библију какву данас имамо, односи се на поруку коју она преноси. (Прочитати 1. Петрову 1:24, 25.) Најбоље би било када бисмо могли да је читамо на свом матерњем језику. Они који воле Божју Реч већ одавно знају ту чињеницу. Зато су неки појединци током протеклих векова, упркос великом противљењу и многим тешкоћама, вредно радили на превођењу и штампању Библије. Њихови подухвати су били у складу с Божјом вољом да се „све врсте људи спасу и да добро упознају истину“ (1. Тим. 2:3, 4).

3. О чему ће бити речи у овом чланку? (Видети слику на почетку чланка.)

 3 У овом чланку ћемо видети како је Божја Реч опстала упркос (1) променама у језику, (2) променама на политичкој сцени које су утицале на лингва франку, то јест језик који се користио као опште средство комуникације међу људима различитих националности и (3) отпору према њеном превођењу. Зашто је важно да то знамо? Зато што ће нам то помоћи да још више ценимо Божју Реч и да још више волимо њеног Аутора (Мих. 4:2; Римљ. 15:4).

ПРОМЕНЕ У ЈЕЗИКУ

4. (а) Како се језици током времена мењају? (б) На основу чега знамо да Бог није пристран ни према једној језичкој групи и колико нам то значи?

4 Језик се с временом мења. Речи и изрази могу попримити потпуно другачије значење. Можда се можеш сетити примера како се језик којим ти говориш променио. Исто је и с хебрејским и грчким, језицима на којима је написан већи део Библије. Савремени хебрејски и грчки прилично се разликују од њих. То значи да практично сви који желе да разумеју Божју Реч, чак и они који знају савремени хебрејски и грчки, морају читати неки њен превод. Неки мисле да треба да уче старохебрејски или старогрчки да би могли да читају Библију на изворним језицима. Али то им можда неће помоћи колико су мислили. * Зато смо срећни што су Библија или неки њени делови преведени на скоро 3 000 језика. Јехова очигледно жели да људи из свих народа, племена и језика имају прилику да читају његову Реч. (Прочитати Откривење 14:6.) Та чињеница нас још више приближава нашем Богу, који је пун љубави и непристран (Дела 10:34).

5. Зашто је Библија краља Џејмса била значајна?

5 Чињеница да се језик током времена мења односи се и на језике на којима је Библија преведена. Преводи Библије који су били разумљиви у времену када су настали можда су касније изгубили на својој јасноћи. То можемо видети на примеру једног енглеског превода Библије који је настао 1611. и који је познат као Библија краља Џејмса (King James Version). Био је то један од најпопуларнијих превода и имао је значајан утицај на развој енглеског језика. Међутим, у овом преводу се име „Јехова“ појављује само неколико пута, а на местима где се у хебрејском делу појављује у оригиналним списима замењено је речју „ГОСПОД“ која је исписана великим словима. У каснијим издањима се реч „ГОСПОД“ великим словима појављује и у неким стиховима у грчком делу Библије. Тиме је овај превод потврдио да се Божје име налази и у такозваном Новом завету.

6. Зашто смо захвални што имамо превод Нови свет?

6 Па ипак, многе речи у Библији краља Џејмса током времена су постале архаичне. Исто се може рећи и за превод Даничић-Караџић. Зато смо захвални што имамо савремени превод Нови свет. Тај превод постоји на више од 150 језика, било да је реч о целој Библији или о неким њеним деловима. То значи да већина људи на свету  може читати Библију на свом језику. Захваљујући савременом и јасном језику, порука из Божје Речи допире до нашег срца (Пс. 119:97). Али оно што превод Нови свет заиста чини јединственим јесте то што је Божје име враћено на сва места на којима се појављује у оригиналним списима.

ПРОМЕНЕ НА ПОЛИТИЧКОЈ СЦЕНИ

7, 8. (а) Зашто многи Јевреји у трећем веку пре н. е. нису разумели хебрејски? (б) Шта је грчка Септуагинта?

7 Промене на политичкој сцени понекад су утицале на то којим ће се језиком споразумевати људи различитих националности. Али Јехова се побринуо да његова Реч буде доступна људима на језику који могу разумети. Један пример из прошлости то добро илуструје. Првих 39 књига Библије написали су Израелци, то јест Јевреји. Они су били припадници народа коме су биле „поверене Божје свете објаве“ (Римљ. 3:1, 2). Међутим, до трећег века пре н. е. многи Јевреји више нису разумели хебрејски. Зашто? Зато што је Александар Велики својим освајањима ширио границе грчког царства (Дан. 8:5-7, 20, 21). Како се то царство ширило, тако је грчки језик улазио у свакодневну употребу међу многим народима. Тако су многи Јевреји углавном говорили грчки, па им је било све теже да разумеју свете списе који су писани на хебрејском. Како је овај проблем решен?

8 Око 250 година пре него што се Исус родио, првих пет књига Библије било је преведено на грчки. Превођење остатка хебрејског дела било је завршено у другом веку пре н. е. Тај превод је постао познат као грчка Септуагинта. Био је то први познати превод целокупног хебрејског дела Светог писма.

9. (а) Како су Септуагинта и други рани преводи утицали на оне који су читали Божју Реч? (б) Који су твоји омиљени стихови из хебрејског дела Светог писма?

9 Захваљујући Септуагинти, Јевреји који су говорили грчки могли су да читају хебрејски део Светог писма. Можемо само замислити колико им је значило што су могли чути и читати Божју Реч на језику који су најбоље разумели. С временом су неки делови Светог писма били преведени и на друге језике који су у то време били раширени, као што су били сиријачки, готски и латински. Будући да су многи могли читати свете списе на језику који су разумели, сигурно су имали неке омиљене стихове, као што их и ми данас имамо. (Прочитати Псалам 119:162-165.) С обзиром на све то, слободно можемо рећи да је Божја Реч успела да опстане упркос променама на политичкој сцени.

ОТПОР ПРЕМА ПРЕВОЂЕЊУ БИБЛИЈЕ

10. Зашто у време Џона Виклифа Библија није била доступна већини људи?

10 Многи моћни људи су током историје покушавали да Библију држе подаље од обичног народа. Али у исто време, неки богобојазни људи су се томе супротставили. Један од њих је био теолог Џон Виклиф који је у 14. веку живео у Енглеској. Био је чврсто убеђен у то да Божја Реч треба да буде доступна свима. Али у то време Библија практично није била доступна обичном народу у Енглеској. Била је веома скупа и сваки примерак је био преписиван руком. Осим  тога, већина људи није знала да чита. Наравно, они који су ишли у цркву могли су чути неке стихове. Али мало је вероватно да су их разумели будући да је званична Библија (Вулгата) била написана на латинском. Тај језик је у средњем веку већ био застарео тако да га већина људи није знала. Како се Јехова побринуо да то драгоцено благо буде доступно обичним људима? (Посл. 2:1-5).

Џон Виклиф и други желели су да Божја Реч буде доступна свима. Да ли и ти то желиш? (Видети 11. одломак)

11. Какав је одјек у јавности имала Виклифова Библија?

11 Џон Виклиф је 1382. године објавио превод Светог писма на енглеском језику. Тај превод је врло брзо постао веома популаран међу Виклифовим следбеницима. У жељи да са Божјом Речју допру до срца и мисли обичног народа, путујући проповедници, познати као Лоларди, пешачили су од села до села по читавој Енглеској. Читали су људима Свето писмо, а неретко су им и остављали ручно преписиване примерке. Била је то права историјска прекретница, будући да је међу народом букнуло интересовање за Божју Реч.

12. Како је свештенство реаговало на оно што је Виклиф урадио?

12 Како је на све то реаговало свештенство? Отворено су показивали колико мрзе Виклифа, његов превод Библије и његове следбенике. Прогонили су Лоларде и уништавали све примерке његовог превода који су им дошли до руку. Виклиф је проглашен јеретиком, али није могао бити кажњен јер у то време више није био међу живима. Упркос томе, свештенство је наредило да се његове кости ископају и спале и да се пепео проспе у реку Свифт. Али свештенство више није могло да заустави ту лавину интересовања за Божју Реч. Током векова који су уследили, многи у Европи и другим деловима света почели су да преводе и штампају Библију на језицима које је доста људи могло разумети.

БОГ КОЈИ НАС УЧИ ЗА НАШЕ ДОБРО

13. Шта нас уверава у то да ће се сва Јеховина обећања испунити?

13 Библија је писана под вођством Божјег светог духа. Али то не значи да су преводи, као што су Септуагинта,  Виклифова Библија, Библија краља Џејмса или неки други, настали директним деловањем Божјег духа. Међутим, када узмемо у обзир како су настали ти преводи, као и многи други, очигледно је да се догодило управо оно што је Јехова обећао: његова Реч је опстала. То сигурно јача нашу веру у то да ће се и остала Јеховина обећања сигурно испунити (Ис. Нав. 23:14).

14. Како оно што смо сазнали о Библији продубљује нашу љубав према Јехови?

14 Сазнање о томе како је Јехова током векова штитио своју Реч сигурно продубљује нашу љубав према њему. * На крају крајева, зашто нам је уопште и дао своју Реч? Зашто је гарантовао да ће она опстати? Зато што нас воли и зато што жели да нас поучи како да живимо да би нам било добро. (Прочитати Исаију 48:17, 18.) Зато га сигурно много волимо и заузврат желимо да слушамо његове заповести (1. Јов. 4:19; 5:3).

15. О чему ће бити речи у следећем чланку?

15 Будући да ценимо Божју Реч, сигурно желимо да у свом животу имамо користи од њених поука и савета. Када ће нам лично читање Библије највише користити? Шта ће нам помоћи да у служби проповедања пажњу усмеримо на Библију? Зашто је важно да они који поучавају у скупштини своје говоре темеље на Божјој Речи? О томе ћемо говорити у следећем чланку.

^ одл. 4 Видети чланак „Да ли је неопходно знати хебрејски и грчки?“ у Стражарској кули од 1. новембра 2009.

^ одл. 14 Видети оквир „ Вреди погледати!