Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) ОКТОБАР 2016.

Да ли сте знали?

Да ли сте знали?

 Да ли се у древно доба заиста дешавало да неко посеје кукољ на туђој њиви?

Ова копија Јустинијанове Дигесте из 1468. године само је један од многих записа у којима се говори о правним питањима из древног доба

У МАТЕЈУ 13:24-26, забележено је Исусово поређење: „С небеским краљевством је као с човеком који је посејао добро семе на својој њиви. Док су људи спавали, дошао је његов непријатељ, посејао кукољ међу пшеницу и отишао. Кад је усев изникао и донео плод, тада се показао и кукољ.“ Неки писци су сумњали да се тако нешто дешавало. Међутим, римски правни рукописи су показали да јесте.

„Сејање кукоља на туђу њиву ради освете [...] било је кажњиво по римском закону. То што је уопште било потребно да се донесе такав закон показује да се то није ретко дешавало“, пише у једном библијском речнику. Правник Аластар Кер објашњава да је 533. н. е. римски цар Јустинијан објавио Дигесту, сажетак римског закона у ком су се налазили и изводи из дела правника из периода класичног римског права (око 100-250. н.е.). Према том делу (Digesta, 9.2.27.14), правник Улпијан је указао на један случај којим се бавио римски државник Целзус, који је живео у другом веку. Наиме, на пољу једног човека је посејан кукољ због чега је раније засађен усев пропао. У Дигести су наведене правне мере које је власник или закупац земље могао искористити како би од починитеља тог недела добио надокнаду штете.

То што су се таква злонамерна дела дешавала у древно доба у Римском царству показује да је Исусово поређење узето из стварног живота.

Колико слободе је Рим давао јудејским властима у првом веку?

ТОКОМ првог века, Јудејом су владали Римљани. Они су у своје провинције постављали намеснике с њиховом војском. Њихово задужење је било да скупљају порезе и одржавају ред и мир. Рим је водио рачуна о случајевима где је дошло до кршења закона и о кажњавању починилаца неког кривичног дела. Решавање осталих питања препустио је локалним властима својих провинција.

Заседање Синедриона

Синедрион је био јудејски врховни суд и решавао је случајеве кршења јудејског религиозног закона. Нижи судови су постојали по целој Јудеји. Већину кршења грађанских права и кривичних прекршаја решавали су такви судови, без мешања римских власти. Међутим, јудејским судовима није било дозвољено да погубе криминалце. То право су Римљани у суштини задржали за себе. Па ипак, Синедрион се у једном добро познатом случају оглушио о то право. Било је то када је Исусов ученик Стефан каменован до смрти (Дела 6:8-15; 7:54-60).

Дакле, јудејски Синедрион је имао велика овлашћења. Међутим, „римске власти су могле у сваком тренутку да узму ствар у своје руке и поступају независно, као на пример у случају постојања сумње о политичком преступу“, запажа историчар Емил Ширер. То се десило у случају апостола Павла, који је био римски грађанин. Војни заповедник Клаудије Лисија умешао се у његово суђење и одвео га у притвор у једну касарну (Дела 23:26-30).