Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула (издање за проучавање)  |  новембар 2016.

Излазак из Вавилона Великог

Излазак из Вавилона Великог

Изађите, народе мој (ОТКР. 18:4)

ПЕСМЕ: 101, 93

1. (а) Зашто можемо рећи да Божји народ неће заувек остати у оковима Вавилона Великог? (б) Која ћемо питања сада осмотрити?

У ПРЕТХОДНОМ чланку смо видели како су се верне Божје слуге нашле у оковима Вавилона Великог. Међутим, то неће бити заувек. Како то знамо? На пример, Божја заповест: „Изађите [...] народе мој“, не би имала смисла да је немогуће ослободити се његовог утицаја. (Прочитати Откривење 18:4.) У овом чланку ћемо видети када је Божји народ изашао из духовног заробљеништва. Али прво морамо да одговоримо на следећа питања: Какав су став имали према Вавилону Великом чак и пре 1914? Колико су браћа ревно проповедала током Првог светског рата (1914–1918)? Да ли је тачно да су доспели у вавилонско заробљеништво зато што током тог периода нису разумели сва библијска начела?

„ПАД ВАВИЛОНА“

2. Који су став заузели Истраживачи Библије према свим религијама које Бог не признаје?

2 Деценијама пре Првог светског рата, Чарлс Тејз Расел и његови сарадници увидели су да цркве  хришћанског света не научавају истину из Библије. Зато су решили да немају ништа ни с једном религијом коју Бог не признаје. Тако је још у новембру 1879, Сионска стражарска кула јасно рекла да је свака црква која за себе тврди да је верна Христова невеста, али подржава власти, заправо део Вавилона Великог, који је у Библији назван блудницом. (Прочитати Откривење 17:1, 2.)

3. Шта су Истраживачи Библије радили да би показали свој став према Вавилону Великом? (Видети слику на почетку чланка.)

3 Искрени појединци који су желели Божје признање знали су шта треба да раде. Уколико би наставили да пружају подршку религији којој су некада припадали, не би имали Божји благослов. Због тога су многи својој цркви слали писмо у којем су рекли да не желе више да буду њени чланови. Некада су та писма читали пред свима у цркви, а када то није било дозвољено онда су то писмо слали сваком члану цркве. Тако су показали да не желе да имају ишта с религијама које Бог не признаје. Такав храбар став би их раније коштао живота. Али крајем 19. века, црква је почела да губи подршку државе, па су тако многи могли слободно да разговарају о религиозним темама и да отворено показују неслагање са званичним црквама.

4. Који су даљњи корак Истраживачи Библије предузели током Првог светског рата?

4 Истраживачи Библије, којих је тада било свега неколико хиљада, схватили су да није довољно да свој став према Вавилону Великом изнесу само рођацима, пријатељима и члановима цркве. Желели су да цео свет сазна да је Вавилон Велики блудница у религиозном погледу. Због тога су од децембра 1917. до почетка 1918. ревно делили трактат у ком је био чланак „Пад Вавилона“, којим су оштро осудили цркве хришћанског света. Као што можемо и замислити, то је веома разљутило свештенство. Међутим, Истраживачи Библије нису устукнули. Били су послушни заповести: „Богу се морамо покоравати, а не људима.“ Тако су поделили 10 000 000 трактата (Дела 5:29). Шта нам то показује? Ти прави хришћани нису у периоду Првог светског рата доспели у духовно заробљеништво. Зашто то можемо рећи? Зато што су већ раније показали да не желе да имају ишта с Вавилоном Великим. Такође су и другима помагали да заузму такав став.

РЕВНОСТ ТОКОМ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

5. Да ли су браћа била ревна током Првог светског рата?

5 Раније смо веровали да су Јеховине слуге изгубиле његову наклоност јер нису биле ревне током Првог светског рата. Тако смо закључили да је Јехова дозволио Вавилону Великом да их накратко одведе у заробљеништво. Међутим, браћа и сестре који су верно служили Богу током тог периода касније су објаснили да су давали све од себе да би се проповедање наставило. Осмотрићемо неке доказе у прилог томе, јер кад боље разумемо теократску  историју боље разумемо и догађаје записане у Библији.

6, 7. (а) С којим су се изазовима суочили Истраживачи Библије? (б) Зашто можемо рећи да су Истраживачи Библије били ревни?

6 Истраживачи Библије су у периоду од 1914. до 1918. дали велико сведочанство људима. Међутим, то није било лако. Зашто? Постојало је неколико разлога, а овог пута осмотрићемо два. Као прво, браћа су у то време углавном делила библијску литературу и дозволила да она „говори“ уместо њих, будући да нису била вешта у проповедању само помоћу Библије. Зато им је било веома тешко када је књига Свршена тајна почетком 1918. била забрањена. Други разлог зашто није било лако проповедати везан је за избијање шпанске грознице 1918. године. То је била веома заразна болест и зато није било лако да се путује и проповеда. Међутим, упркос овим и другим изазовима, Истраживачи Библије су давали све од себе како би се проповедање наставило.

Ревни Истраживачи Библије (Видети 6. и 7. одломак)

7 Године 1914, Истраживачи Библије су почели с приказивањем „Фото-драме стварања“. Та драма је била велики искорак у технологији тог доба, будући да је била састављена од покретних слика и звука. У њој је била приказана људска историја од стварања света па до краја Христове хиљадугодишње владавине. Видело ју је преко 9 000 000 људи, што је више од данашњег укупног броја објавитеља широм света. Замисли, тако мало Јеховиних слугу дало је сведочанство толиком броју људи — и то само у једној години! Надаље, у Сједињеним Државама је 1916. на састанцима Сведока присуствовало укупно 809 393, а 1918. тај број је скочио на 949 444. С правом можемо рећи да су Истраживачи Библије били ревни!

8. Како су браћа успела да сачувају ревност током Првог светског рата?

8 Током Првог светског рата, браћа су и даље добијала духовну храну и охрабрење. То им је давало снагу да наставе с проповедањем. Ричард Барбер, брат који је  био активан током тог периода, рекао је: „Покрајински надгледници су и даље посећивали браћу, Стражарска кула је и даље излазила и успели смо да је шаљемо у Канаду, где је била забрањена. Ја сам слао џепна издања Свршене тајне многој браћи којој су власти заплениле њихове примерке. Брат Ратерфорд је организовао да имамо конгресе у неколико градова на западу Сједињених Држава и слао је говорнике да би охрабрили браћу.“

БОЉЕ РАЗУМЕВАЊЕ НЕУТРАЛНОСТИ

9. (а) Шта Божји народ није добро разумео у периоду од 1914. до 1919? (б) Шта не би било на месту закључити?

9 Иако су се Истраживачи Библије држали библијских начела, било је простора за побољшање. На пример, у периоду од 1914. до 1919. нису у потпуности разумели начело подложности световним властима (Римљ. 13:1). Због тога, у целини гледано, нису увек били неутрални. На пример, када је председник Сједињених Држава одредио 30. мај 1918. као дан молитве за мир, Стражарска кула је подстицала Истраживаче Библије да то подрже. Нека браћа су куповала менице како би финансијски подупрла рат, а нека су чак постала војници. Међутим, не би било на месту закључити да их је Бог због тога казнио тако што је допустио да оду у вавилонско заробљеништво. Зашто? Зато што су они до тада већ разумели да морају бити одвојени од Вавилона Великог и то су скоро у потпуности учинили. (Прочитати Луку 12:47, 48.)

10. Како су Истраживачи Библије храбро показали да поштују људски живот?

10 Тачно је да Истраживачи Библије нису у потпуности разумели начело хришћанске неутралности, али су јасно разумели да не смеју никога да убију. Зато су чак и браћа која су узела оружје и отишла у рат одбила да иког убију. Неки су због тога били стављени као мета у прве бојне редове.

11. Како су државне власти реаговале на став Истраживача Библије?

11 Због оваквог става браће, Ђаво је био љут. Зато им је стварао неприлике „служећи се законом“ (Пс. 94:20). На пример, генерал-мајор америчке војске, Џејмс Френклин Бел, једном је у разговору с браћом Ратерфордом и Ван Амбургом рекао да је тамошње Министарство правде покушало да донесе закон о смртној казни за сваког ко би одбио да узме оружје у рату. Циљао је баш на Истраживаче Библије. Сав разјарен, рекао је брату Ратерфорду: „Тај закон није усвојен јер је председник Вилсон интервенисао, али ми знамо како ћемо вам стати на пут. А то ћемо и учинити!“

12, 13. (а) Зашто су нека браћа била осуђена на дуге затворске казне? (б) Да ли су браћа посустала у вери?

12 Власти су нашле начина да казне Истраживаче Библије. Тако су ухапсиле представнике главног седишта Јеховиних сведока, брата Ратерфорда, брата Ван Амбурга и још шесторицу њих. Када им је судија изрицао пресуду, рекао је: „Верска пропаганда ових људи опаснија је од једне  немачке дивизије. Не само што су довели у питање владине службенике и војну команду, већ су и осудили целокупно свештенство свих религија. Казна за тако нешто мора бити строга“ (Faith on the March, Александер Макмилан, стр. 99). И била је. Осам представника Истраживача Библије били су осуђени на дуге затворске казне и послати у савезни затвор у Атланти. Међутим, по завршетку рата били су пуштени и све оптужбе против њих су биле одбачене.

13 Чак и кад су били у затвору, чврсто су се држали Библије. На пример, када су се обратили председнику Сједињених Држава, тражећи да буду пуштени из затвора, написали су: „Господова воља, како је изнесена у Писму, гласи: ’Не убиј.‘ Због тога би сваки члан Међународног удружења истраживача Библије који је посвећен Господу, а који би намерно прекршио свој завет посвећења, лишио себе Божје наклоности, па чак и навукао на себе осуду уништења. Зато ниједном нашем члану савест не допушта да одузме нечији живот.“ То су заиста биле храбре речи. Јасно је да браћа нису имала намеру да буду неверна Јехови.

КОНАЧНО СЛОБОДА!

14. Како се Малахија 3:1-3 примењује на период од 1914. до 1919?

14 У Малахији 3:1-3 објашњено је шта су Истраживачи Библије морали да прођу у периоду од 1914. до почетка 1919. (Прочитати.) Током тог времена, Господ Јехова Бог и Исус, „гласник савеза“, дошли су у духовни храм да испитају „Левијеве синове“, који представљају помазане хришћане. Након тог „прочишћења“, били су спремни за веће одговорности. Тако је 1919. постављен „верни и разборити роб“, који ће пружати духовну храну свим Божјим слугама (Мат. 24:45). Сада су Божје слуге коначно биле слободне од сваког утицаја Вавилона Великог. Због тога је њихова љубав према Богу била све већа, а разумевање његове воље све боље. Заиста се може рећи да их је он благословио. [1]

15. Како можемо показати да смо разумели сврху свог ослобођења?

15 Сатана није успео да искорени право хришћанство. Заиста смо срећни што смо духовно слободни. Међутим, важно је да задржимо на уму сврху свог ослобођења (2. Кор. 6:1). Многи искрени појединци су још увек у духовном заробљеништву и потребна им је наша помоћ. Зато се угледајмо на диван пример наше браће из прошлих времена и дајмо све од себе у служби проповедања.

^ [1] (14. одломак) Постоје многе сличности између 70-годишњег изгнанства Јудејаца у Вавилон и оног што се дешавало хришћанима након појаве отпадништва. Међутим, оно што се десило Јудејцима није било пророчанско указивање на оно што је снашло хришћане. Зашто? На пример, период који су провели у заробљеништву није исти. Зато не треба да тражимо пророчанска значења у сваком детаљу.