Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула (издање за проучавање)  |  мај 2017.

Шта учимо од Гаја

Шта учимо од Гаја

ГАЈ је био хришћанин који је живео крајем првог века. Он и други хришћани суочили су се с неким изазовима. Наиме, неки појединци су ширили лажна учења у жељи да ослабе скупштине и створе поделе (1. Јов. 2:18, 19; 2. Јов. 7). На пример, човек по имену Диотреф је „злим речима“ говорио о апостолу Јовану и другима. Такође је одбијао да угости хришћане који би дошли у његово место, и наводио је и друге да се угледају на њега (3. Јов. 9, 10). То се све дешавало у време када је Јован писао Гају. Његова посланица, која је написана око 98. године, налази се у грчком делу Светог писма, под називом „Трећа посланица Јованова“.

Иако се Гај суочавао с многим изазовима, верно је служио Јехови. Како је доказао своју верност? Зашто треба да се угледамо на њега? Шта из Јованове посланице можемо да научимо?

ПИСМО ДРАГОМ ПРИЈАТЕЉУ

Пошто се апостол Јован као и у претходној посланици представио као „старешина“, нема сумње да је Гај могао да закључи да је у питању његов духовни отац, апостол Јован. На почетку му се Јован обратио речима: „Вољеном Гају, кога истински волим.“ Затим је додао да се нада да је његово здравље добро као и његова духовност. Заиста је на леп начин изразио осећања и похвалио свог брата (3. Јов. 1, 2, 4).

Гај је можда био старешина, али то се у посланици не каже конкретно. Јован га је похвалио што је гостољубиво примао браћу коју није познавао. Рекао је да је то био доказ Гајеве верности Богу, будући да је попут других Божјих верних слугу показао да је гостољубив (Пост. 18:1-8; 1. Тим. 3:2; 3. Јов. 5).

На основу тога што је Јован похвалио Гаја за гостољубивост, можемо закључити да су неки хришћани редовно путовали од Јована до неких скупштина и очигледно му преносили с чим су се све суочавали. Изгледа да је Јован на тај начин примао вести о тим скупштинама.

Браћа која су путовала до разних скупштина несумњиво су желела да одседну код браће. Због чега? У то време су гостионице биле на веома лошем гласу, услуге су им биле лоше и биле су познате по неморалу. Зато су мудре особе, кад год је то било могуће, радије одседале код  својих познаника, па су тако и браћа примала сувернике у свој дом.

ПОШЛИ СУ „ЗБОГ БОЖЈЕГ ИМЕНА“

Јован је подстакао Гаја да поново покаже гостољубивост, замоливши га да испрати „[браћу која допутују] онако како доликује Божјим слугама“. То је можда значило да ће им обезбедити све што им је било потребно како би стигли на следеће одредиште. Очигледно је то Гај и раније чинио, пошто је Јован већ чуо да је он срдачно и с љубављу примао браћу (3. Јов. 3, 6).

То су можда били мисионари или Јованови изасланици, то јест путујући надгледници. У ком год својству да су били, они су путовали због добре вести. Јован је рекао: „Пошли [су] због Божјег имена“ (3. Јов. 7). Дакле, били су део Божјег народа и требало је да им суверници отворе врата свог дома. Јован је о томе рекао: „Дужни [смо] да такве примамо гостољубиво, да бисмо били сарадници у истини“ (3. Јов. 8).

ПОМОЋ У РЕШАВАЊУ ОЗБИЉНОГ ПРОБЛЕМА

Јован није писао Гају само да би га похвалио због његове гостољубивости. Желео је да му помогне да реши један озбиљан проблем. Наиме, из неког разлога, један члан скупштине по имену Диотреф одбијао је да гостољубиво прими браћу која су била у посети. Чак је покушавао да спречи друге у томе (3. Јов. 9, 10).

Нема сумње да та верна браћа не би ни желела да преноће код Диотрефа. Зашто? Зато што је он волео да буде први у скупштини, ништа није примао с поштовањем од Јована и говорио је лоше о апостолима и другима. Иако га Јован никада није назвао лажним учитељем, Диотреф се противио ауторитету апостола. Његова жеља за истакнутошћу и погрешан став показали су на ком је нивоу била његова духовност. Његов пример јасно показује како амбициозни и арогантни појединци могу покушати да у скупштини створе поделе. Зато је за све нас добро да послушамо савет који је Јован дао Гају: „Не опонашај оно што је зло“ (3. Јов. 11).

ИЗУЗЕТАН МОТИВ ЗА ЧИЊЕЊЕ ДОБРА

Јован је Диотрефа поменуо као лош пример. Али поменуо је и добар пример једног брата по имену Димитрије. О њему је рекао: „О Димитрију сви сведоче [...] У ствари, и ми сведочимо, а знаш да је наше сведочанство истинито“ (3. Јов. 12). Можда је Димитрију била потребна Гајева помоћ и подршка, па је Јован у посланици искористио прилику да га представи и препоручи браћи. Можда је сам Димитрије донео посланицу Гају. Ако је био Јованов изасланик, можда као путујући надгледник, могао је да пружи још нека објашњења оног што је Јован написао.

Зашто је Јован подстицао Гаја да и даље буде гостољубив кад је он већ био такав? Да ли је сматрао да му треба охрабрење? Да ли се забринуо да ће се Гај устручавати да буде гостољубив због Диотрефа који је покушавао да гостољубиву браћу избаци из скупштине? Шта год да је био разлог, Јован је охрабрио Гаја речима: „Ко чини добро, потиче од Бога“ (3. Јов. 11). То је изузетан мотив да наставимо да чинимо добро.

Да ли је ова посланица подстакла Гаја да настави да буде гостољубив? Изгледа да јесте, будући да је она постала део Светог писма тако да је подстицала и другу браћу да опонашају „оно што је добро“.

ШТА УЧИМО ИЗ ТРЕЋЕ ЈОВАНОВЕ

О нашем драгом брату Гају не знамо више ништа. Па ипак, на основу  онога што знамо можемо много научити.

Како можемо показати да смо гостољубиви?

Као прво, већина нас је ојачала своју духовност између осталог и захваљујући томе што су нека верна браћа била спремна да путују због добре вести. Наравно, не треба сва браћа да путују далеко да би проповедали добру вест. Међутим, можемо да, попут Гаја, подупиремо и храбримо оне који путују. На пример, то могу бити покрајински надгледници и њихове супруге. Такође можемо на неки практичан начин помоћи браћи и сестрама који су се преселили у други крај у својој земљи, или у неку другу земљу, да би служили тамо где је потребна помоћ у проповедању. Зато се одазовимо на позив: „Будите гостољубиви“ (Римљ. 12:13; 1. Тим. 5:9, 10).

Као друго, не треба да се изненадимо када се у ретким приликама деси да неко оспори ауторитет у скупштини. Знамо да је ауторитет апостола Јована био оспорен, а такође и ауторитет апостола Павла (2. Кор. 10:7-12; 12:11-13). Како треба да реагујемо ако се нешто слично деси у нашој скупштини? Павле је у вези с тим дао добар савет Тимотеју: „Господов роб не сме да се свађа, него треба да буде благ према свима, способан да поучава, да се обуздава кад трпи зло, да с благошћу поучава оне који су бунтовни.“ Ако останемо благи чак и кад нас неко провоцира, неки појединци који имају критички став могу постепено да се промене. Тако им Јехова може помоћи „да се покају, па да добро упознају истину“ (2. Тим. 2:24, 25).

Као треће, треба да похваљујемо сувернике који верно служе Јехови упркос противљењу и да им покажемо да их ценимо. Апостол Јован је сигурно охрабрио Гаја и уверио га да је оно што чини добро и исправно. Слично томе, и данас старешине треба да се угледају на Јованов пример и да храбре браћу и сестре како они не би посустали (Ис. 40:31; 1. Сол. 5:11).

На изворном, грчком језику ова посланица, коју је Јован упутио Гају, има само 219 речи и најкраћа је библијска књига. Па ипак, она има велику вредност за данашње хришћане.

 

Како можемо показати да смо гостољубиви?