Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула (издање за проучавање)  |  мај 2017.

„Волиш ли ме више од ових?“

„Волиш ли ме више од ових?“

Симоне, сине Јованов, волиш ли ме више од ових? (ЈОВ. 21:15)

ПЕСМЕ: 128, 45

1, 2. Шта је Петар доживео након једне ноћи рибарења?

СЕДАМ Исусових ученика провели су ноћ ловећи рибу на Галилејском мору, али без успеха. У освит зоре им је ускрснули Исус са обале рекао: „’Баците мрежу с десне стране чамца и наћи ћете.‘ Тада су је бацили, али више нису могли да је извуку од мноштва рибе“ (Јов. 21:1-6).

2 Након што их је послужио хлебом и рибом, Исус се обратио Симону Петру. Упитао га је: „Симоне, сине Јованов, волиш ли ме више од ових?“ Шта је Исус тиме мислио? Знао је да је Петар волео своје занимање. Зато је могуће да га је упитао да ли више воли њега и његову поуку или рибе и рибарење. Петар му је одговорио: „Господе, ти знаш да те волим“ (Јов. 21:15). Од тог дана, Петар је живео у складу с оним што је рекао. Доказао је да је волео Христа тиме што се залагао у служби проповедања и постао један од стубова хришћанске скупштине из првог века.

3. На шта морамо пазити?

3 Шта можемо научити из онога што је Исус питао Петра? Морамо бити опрезни како наша љубав према  Христу не би ослабила и како не бисмо успорили у служби Богу. Исус је знао да ће живот у овом свету бити пун стреса и да ћемо се суочавати с многим бригама и изазовима. У поређењу о сејачу, рекао је да ће бити оних који ће прихватити „реч о краљевству“ и у почетку напредовати, али да ће их „бриге овог света и заводљиво богатство“ одвући од истине (Мат. 13:19-22; Мар. 4:19). Уколико нисмо опрезни, можемо се толико оптеретити свакодневним бригама да почнемо да запостављамо службу. Зато је Исус упозорио своје ученике: „Пазите на себе да вам срце не буде заокупљено прекомерним јелом и опијањем и животним бригама“ (Лука 21:34).

4. Како можемо да проверимо да ли волимо Христа? (Видети слику на почетку чланка.)

4 Попут Петра, и ми доказујемо да истински волимо Христа када нам је у животу најважнија служба проповедања. Како можемо проверити да ли је то и даље тако? Добро је да се с времена на време питамо: „Шта највише волим у животу? Да ли ми највећу радост доноси служење Јехови или нешто друго?“ Размотримо сада три подручја која могу бити испит наше љубави према Христу. То су посао, забава и рекреација, као и материјалне ствари.

УРАВНОТЕЖЕН СТАВ ПРЕМА ПОСЛУ

5. Коју одговорност имају поглавари породица?

5 Рибарење за Петра није био само хоби. То је био посао којим је могао да збрине потребе своје породице. И данас поглавари породица знају да имају одговорност пред Богом да брину о материјалним потребама своје породице (1. Тим. 5:8). Зато морају напорно радити да би испунили ту обавезу. Међутим, у данашње време посао је често извор стреса.

6. Зашто посао може бити извор стреса?

6 С обзиром да данас има више радне снаге него радних места, многи су принуђени да раде више, чак и за мању плату. Притисак да се произведе што више са што мање радне снаге узима велики данак. Зато су многи радници исцрпљени у физичком, менталном и емоционалном погледу. Они који нису спремни да се толико жртвују за своје послодавце, ризикују да остану без посла.

7, 8. (а) Коме првенствено треба да будемо одани? (б) Шта је један брат с Тајланда научио када је реч о послу?

7 Пошто служимо Богу, првенствено треба да будемо одани њему, а не нашем послодавцу (Лука 10:27). Посао нам помаже да подмиримо своје основне потребе и да имамо средства за службу. Међутим, уколико нисмо опрезни, може се десити да нас он спречи да дамо најбоље у служби Богу. На пример, један брат с Тајланда је рекао: „Радио сам као сервисер рачунара и волео сам свој посао, али он ми је одузимао много времена. На крају ми је остало мало времена за духовне активности. Разумео сам да, уколико желим да ставим Краљевство на прво место у животу, морам да променим посао.“ Шта је овај брат предузео?

8 Он каже: „Након што сам око годину дана штедео новац и планирао, одлучио сам да радим као улични продавац сладоледа. На почетку сам имао финансијских проблема и био сам обесхрабрен. Када би ме бивше колеге с посла видели, смејали би ми се и питали ме зашто сам мислио да је продавање  сладоледа боље него сервисирање рачунара у климатизованој просторији. Молио сам Јехову да ми помогне да истрајем и да испуним циљ да имам више времена за духовне активности. Убрзо су ствари кренуле набоље. Увидео сам шта воле моје муштерије и постао сам вештији у прављењу сладоледа. Убрзо сам сваког дана успео да продам сав сладолед. У ствари, финансијски сам боље стајао него када сам сервисирао рачунаре. Срећнији сам јер немам бриге и стрес које сам имао на претходном послу. Што је најважније, ближи сам Јехови.“ (Прочитати Матеја 5:3, 6.)

9. Како можемо задржати уравнотежен став према послу?

9 Марљивост је особина коју Јехова цени и напоран рад се исплати (Посл. 12:14). Па ипак, из примера брата ког смо поменули учимо да посао морамо задржати на свом месту. Да бисмо успели у томе, треба да послушамо следећи Исусов савет: „Тражите најпре краљевство и Божју праведност, а све ће вам се ово [основна животна средства] додати“ (Мат. 6:33). Да бисмо утврдили да ли успевамо да задржимо равнотежу између посла и духовних активности, добро је да се питамо: „Да ли у свом послу уживам, док су ми духовне активности нешто обично, па чак и досадно?“ Дубоко размишљање о томе како се осећамо када су у питању посао и наша служба помоћи ће нам да јасно увидимо шта заиста волимо.

10. Шта учимо из онога што је Исус рекао Марти?

10 Исус је показао шта значи задржати равнотежу између материјалних и духовних потреба. Једном приликом је посетио Марију и њену сестру Марту. Марта је одмах кренула да припрема оброк, а Марија је села код његових ногу да га слуша. Када се Марта пожалила што јој Марија не помаже, он јој је одговорио: „Марија је изабрала бољи део, који јој се неће одузети“ (Лука 10:38-42). Тада је Исус поучио Марту нечем важном. Да бисмо избегли да нас збрињавање материјалних потреба омета у нашој служби и да бисмо доказали да волимо Христа, морамо бирати „бољи део“, то јест морамо се побринути да прво задовољимо духовне потребе.

УРАВНОТЕЖЕН СТАВ ПРЕМА ЗАБАВИ И РЕКРЕАЦИЈИ

11. Шта Библија каже о разоноди и одмору?

11 С обзиром на то да сви много радимо и да смо веома заузети, потребно нам је да се разонодимо и одморимо. О томе Божја Реч каже: „Нема за човека ништа боље него да једе и да пије и да му душа ужива у добру од труда његовог“ (Проп. 2:24). Исус је такође знао да је одмор свима потребан. Када су се једном приликом његови ученици уморни вратили из службе проповедања, он им је рекао: „Пођите са мном на једно осамљено место и мало се одморите“ (Мар. 6:31, 32).

12. На основу примера, објасни на шта треба да пазимо кад је реч о забави и рекреацији.

12 Чињеница је да забава и рекреација имају своје место у нашем животу. Међутим, постоји опасност да нам угађање себи постане најважније. На пример, у првом веку су многи имали став „једимо и пијмо, јер ћемо сутра умрети“ (1. Кор. 15:32). Данас такав став преовладава у многим деловима света. На пример, један младић из Западне Европе почео је да долази на састанке Јеховиних сведока. Међутим,  толико је био опчињен забавом да је прекинуо контакт са Сведоцима. Али касније је разумео да је то што му је забава била приоритет довело само до проблема и разочарања. Поново је почео да проучава Библију, а касније и да проповеда. Након што се крстио, рекао је: „Једино жалим што сам изгубио силно време пре него што сам схватио да служење Јехови доноси више среће него забава коју пружа овај свет.“

13. (а) На основу примера, објасни до чега могу водити неумерена забава и рекреација. (б) Шта ће нам помоћи да задржимо уравнотежен став према забави и рекреацији?

13 Сврха рекреације јесте да нас освежи и да нам поврати снагу. Али колико времена треба да трошимо на њу? Погледајмо то на следећем примеру: Већина нас воли да понекад поједе неки слаткиш, али нам је јасно да бисмо се разболели ако бисмо јели само слаткише. Зато се трудимо да се хранимо здраво. На сличан начин, уколико већину времена трошимо на забаву и рекреацију, то може ослабити наше духовно здравље. Да бисмо то избегли, морамо редовно учествовати у духовним активностима. Али како можемо проверити да ли имамо уравнотежен став према рекреацији? На пример, можемо изабрати једну седмицу у којој ћемо записивати колико времена трошимо на духовне активности, као што су састанци, служба проповедања, лично и породично проучавање. Такође можемо записивати колико нам времена те исте седмице одлази на спорт, хобије, гледање телевизије, играње видео-игрица или другу врсту забаве и рекреације. До ког закључка ћемо доћи? Да ли је потребно да направимо неку промену? (Прочитати Ефешанима 5:15, 16.)

14. Чиме треба да се водимо када бирамо забаву и рекреацију?

14 Јехова нам је дозволио да сами бирамо како ћемо се рекреирати. Тако и поглавари породица могу изабрати неку рекреацију за своју породицу. Међутим, важно је да тај избор буде у складу с начелима која налазимо у Библији, будући да је рекреација „дар од Бога“ (Проп. 3:12, 13). * Наравно, јасно нам је да се избор рекреације може разликовати од особе до особе (Гал. 6:4, 5). Међутим, шта год да изаберемо, желимо да је задржимо на исправном месту. Исус је о томе рекао: „Где је твоје благо, тамо ће бити и твоје срце“ (Мат. 6:21). Ако искрено волимо Исуса, онда ћемо својим мислима, говором и поступцима показати да нам је Краљевство важније од свега другог (Фил. 1:9, 10).

УРАВНОТЕЖЕН СТАВ ПРЕМА МАТЕРИЈАЛНИМ СТВАРИМА

15, 16. (а) Како нам материјалне ствари могу постати замка? (б) Који нам је мудар савет дао Исус?

15 Многима је данас веома важно да буду у току с последњим модним трендовима, да се што пре упознају с најновијим електронским уређајима и слично. Због тога је важно да редовно себи постављамо следећа питања: „Да ли ми више времена одлази на размишљање и претраживање по интернету о најновијим моделима аутомобила или о модним стиловима него на припрему за састанке? Да ли сам толико окупиран  свакодневним активностима да на крају немам снаге ни времена да се молим и читам Библију?“ Уколико нисмо опрезни, могло би се десити да нам материјалне ствари постану важније од љубави према Христу. Зато је добро да размишљамо о његовим речима: „Чувајте се сваког лакомства“ (Лука 12:15). Зашто је дао тако озбиљно упозорење?

16 То је објаснио када је рекао да „нико не може робовати двојици господара“. Још је додао: „Не можете робовати Богу и богатству.“ Зашто? Зато што и један и други „господар“ очекује потпуну оданост. Зато је Исус рекао да ћемо „једног мрзети, а другог волети“ и да ћемо једном бити привржени, а другога презирати (Мат. 6:24). Дакле, пошто смо несавршени, сви се морамо борити са „жељама свог тела“, што укључује и материјализам (Еф. 2:3).

17. (а) Зашто телесни људи немају уравнотежен став према материјалним стварима? (б) Шта ће нам помоћи у борби с материјалистичким жељама?

17 Телесни људи тешко могу имати уравнотежен став према материјалним стварима. Зашто? Зато што не могу да просуђују ствари на духован начин. (Прочитати 1. Коринћанима 2:14.) Пошто им моћи запажања нису увежбане, много им је теже да разликују добро од зла (Јевр. 5:11-14). Због тога се код неких развије жеља да имају све више материјалних ствари, а ту жељу је немогуће утолити (Проп. 5:10). Такво материјалистичко размишљање је попут отрова. Међутим, постоји противотров, а то је редовно уношење Јеховиних мисли, путем свакодневног читања његове Речи (1. Петр. 2:2). Баш као што је дубоко размишљање о Јеховиној Речи помогло Исусу да се одупре Ђаволовим кушњама, тако ће и нама примењивање библијских начела помоћи у борби с материјалистичким жељама (Мат. 4:8-10). На тај начин ћемо показати да волимо Исуса више од било које материјалне ствари.

Шта нам је најважније у животу? (Видети 18. одломак)

18. На шта си одлучан?

18 Када је Исус упитао Петра: „Волиш ли ме више од ових?“, он га је подсетио на то да му служба Јехови треба бити најважнија у животу. Занимљиво је да Петрово име значи „стена“. Можемо рећи да је он заиста живео у складу са својим именом (Дела 4:5-20). И ми желимо да наша љубав према Христу буде чврста попут стене. Зато ћемо се трудити да имамо уравнотежен став према послу, забави и рекреацији, као и према материјалним стварима. Тада ћемо попут Петра моћи да кажемо: „Господе, ти знаш да те волим.“

^ одл. 14 Видети чланак „Да ли је твоја забава прихватљива и корисна?“ у Стражарској кули од 15. октобра 2011, стране 9-12, одл. 6-15.