Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) МАРТ 2017.

 ЖИВОТНА ПРИЧА

Волео сам да учим од других

Волео сам да учим од других

СЕЋАМ се једног хладног јутра пре много година у Брукингсу, у Јужној Дакоти. Ближила се зима. У једном хладном амбару нас неколико је дрхтало од хладноће. Стајали смо испред великог резервоара с леденом водом. Да бисте разумели зашто смо се нашли тамо, испричаћу вам нешто о себи.

МОЈА ПОРОДИЦА

Стриц Алфред и мој отац

Рођен сам 7. марта 1936. као најмлађи од четворо деце. Живели смо на малој фарми у источном делу Јужне Дакоте. Мојој породици је рад на фарми био веома важан, али није био најважнији. Моји родитељи су се крстили као Јеховини сведоци 1934. С обзиром да су свој живот предали нашем небеском Оцу Јехови, вршење његове воље им је било најважније. Мој отац Кларенс, а касније и мој стриц Алфред, у нашој малој скупштини у Канди служили су као скупштинске слуге (некадашњи назив за координатора старешинства).

Наша породица је редовно ишла на састанке и у службу од куће до куће. Другима смо радо говорили о дивној будућности коју обећава Библија. На нас децу је дубоко утицао пример наших родитеља, као и њихова поука. Моја сестра, Дороти, и ја смо постали некрштени објавитељи са шест година. У Теократску школу проповедања уписао сам се 1943, када је она тек била уведена на састанцима.

Као пионир 1952.

Конгреси и други већи скупови су такође били важни нашој породици. Сећам се конгреса који је одржан у Сијукс Фолсу 1949. Брат Грант Сјутер је одржао предавање под насловом „Крај је ближи него што мислите!“ У њему је истакао колико је важно да хришћани посвете свој живот  проповедању добре вести о Божјем Краљевству. Та мисао ме је подстакла да се предам Јехови. На следећем покрајинском састанку у Брукингсу, био сам у леденом амбару, као што сам рекао на почетку, чекајући да се крстим. Нас четворо смо се 12. новембра 1949. крстили у металном резервоару који је послужио као базен за крштење.

Након крштења, поставио сам себи циљ да будем пионир. С том службом сам започео 1. јануара 1952, кад сам имао 15 година. Применио сам библијски савет: „Ко се дружи с мудрима, постаће мудар“ (Посл. 13:20). У мојој породици је било много мудрих особа које су подржале моју одлуку да будем пионир. Мој стриц Џулијус, који је тада имао 60 година, постао је мој сарадник у служби. Упркос великој разлици у годинама, заиста смо лепо сарађивали. Много ми је значило што је са мном делио оно што је научио током живота. Моја сестра је такође убрзо постала пионир.

ПОМОЋ ПОКРАЈИНСКИХ НАДГЛЕДНИКА

Док смо били деца, моји родитељи су често у госте звали покрајинске надгледнике и њихове супруге. Међу њима су били Џеси и Лин Кантвел, који су ми много помогли. Посветили су ми доста пажње и храбрили ме, захваљујући чему сам одлучио да будем пионир. Када су посећивали оближње скупштине, понекад би ме звали да заједно идемо у службу проповедања. Заиста сам уживао да проводим време с њима. То што су показали лично занимање за мене, помогло ми је да поставим и друге теократске циљеве.

Наш следећи покрајински надгледник био је брат Бад Милер. Имао сам 18 година када су он и његова супруга Џоун посетили нашу скупштину. У то време, требало је да се појавим пред регрутном комисијом која је одлучивала ко може да служи војску. Они су желели да радим нешто због чега не бих могао да останем политички неутралан. Али ја сам желео да проповедам добру вест о Краљевству (Јов. 15:19). Зато сам тражио да ме ослободе војне обавезе на основу тога што сам био верски службеник.

Много ми је значило то што је брат Милер рекао да би радо ишао са мном пред комисију. Он је по природи био отворен и  није га било лако заплашити. Био сам заиста храбар поред такве особе. На крају ме је комисија тог лета 1954. ослободила војне обавезе. То ми је омогућило да остварим још један духовни циљ.

На почетку бетелске службе

Отприлике у то време, добио сам позив да служим у Бетелу, то јест на фарми подружнице у Статен Ајланду. Тамо сам провео око три године. Имам прелепа сећања на тај период јер сам сарађивао с многим мудрим особама.

БЕТЕЛСКА СЛУЖБА

Испред радио-станице с братом Францом

У оквиру фарме у Статен Ајланду била је и наша радио-станица WBBR. Користили смо је од 1924. до 1957. На фарми је радило свега 15 до 20 чланова бетелске породице. Већина нас је била млада и неискусна. Али с нама је радио један старији помазаник, Елдон Вудворт. Био је заиста мудар човек. Бринуо се за нас попут оца и много је допринео нашој духовној стабилности. Када је понекад међу нама младима долазило до неспоразума, он нам је говорио: „Стварно је право чудо шта Господ успева да уради иако користи несавршене људе.“

Хари Питерсон је ревно проповедао

Још један брат који је радио с нама био је Фредерик Франц. Његова мудрост и изузетно познавање Писма позитивно су утицали на све нас. Такође је показивао да му је стало до сваког од нас. У то време је у кухињи радио брат који се звао Хари. Пошто нам је било тешко да изговоримо његово право презиме Папаргиропулос, звали смо га Хари Питерсон. Он је био помазаник и ревно је проповедао. Савесно је обављао своје задужење у Бетелу, али никада није занемаривао службу проповедања. Месечно би поделио стотине часописа. Пошто је веома добро познавао Библију, одговарао је на наша многа питања.

УЧИО САМ ОД МУДРИХ СЕСТАРА

На фарми смо узгајали воће и поврће које смо углавном конзервирали. Сваке године смо производили око 45 000 тегли конзервираног воћа и поврћа за целу бетелску породицу. У том периоду сам сарађивао с једном заиста мудром сестром, Етом Хут. Она је знала све те рецепте за конзервирање. Током сезоне долазиле су тамошње сестре да помогну, а Ета је организовала посао. Иако је она највише знала  о томе како треба конзервирати воће и поврће, увек је показивала поштовање према браћи која су надгледала посао на фарми. У томе нам је свима оставила изузетан пример.

Са Анџелом и Етом Хут

Једна од младих сестара које су помагале око послова на фарми била је Анџела Романо. Њој је Ета пренела библијску истину. Тако сам радећи у Бетелу упознао Анџелу и венчао се с њом априла 1958. Прошло је 58 година откако заједно радосно служимо Јехови. Она је мудра и духовно зрела особа што доприноси стабилности нашег брака. С којим год изазовима да се суочавамо, могу се у потпуности ослонити на њу.

МИСИОНАРСКА И ПОКРАЈИНСКА СЛУЖБА

Након што су браћа продала нашу радио-станицу 1957, служио сам кратко у Бетелу у Бруклину. Затим смо се Анџела и ја венчали и тако сам напустио Бетел. Наредне три године, служили смо као пионири у Статен Ајланду. Чак сам неко време радио за нове власнике наше некадашње радио-станице коју су назвали WPOW.

Анџела и ја смо одлучили да живимо једноставно како бисмо служили где год је било потребно. Зато смо 1961. могли да се преселимо као специјални пионири у Фолс Сити у Небраски. Убрзо након што смо стигли тамо, добили смо позив да похађамо једну библијску школу. Она је трајала месец дана и одржавала се у Саут Лансингу. Уживали смо у овој обуци и мислили смо да ћемо се вратити у Небраску. Веома смо се изненадили што смо били послати као мисионари у Камбоџу. У тој прелепој земљи у југоисточној Азији, видели смо, чули и окусили ствари које су нам биле потпуно нове. Заиста смо желели да тим људима пренесемо добру вест.

Међутим, политичка ситуација се променила и морали смо да одемо у Јужни Вијетнам. Нажалост, након две године озбиљно сам се разболео због чега смо се вратили у Сједињене државе. Било ми је потребно време да се опоравим, али након тога смо наставили с пуновременом службом.

Анџела и ја пре интервјуа на телевизији 1975.

У марту 1965. почели смо с путујућом службом. Наредне 33 године, Анџела и ја смо уживали у покрајинској и обласној служби, као и у организацији регионалних конгреса. Конгреси су за мене увек били нешто посебно, тако да сам с радошћу обављао ова задужења. Неколико година смо служили на подручју Њујорка и конгреси су углавном одржавани на стадиону Јенки.

БЕТЕЛСКА СЛУЖБА И ТЕОКРАТСКЕ ШКОЛЕ

Током година, Анџела и ја смо често добијали нове задатке који нису увек били лаки. На пример, 1995. имао сам част да служим као инструктор у Школи за обучавање наименоване браће. Након три године позвани смо да служимо у Бетелу. Заиста сам био срећан што сам се вратио тамо где сам пре више од 40 година започео са специјалном пуновременом службом. Неко време сам радио у Службеном одељењу и као инструктор у многим школама. Водеће тело је 2007. основало Одељење  за теократске образовне програме, које је бринуло о свим школама које се одржавају у Бетелу. Једно време сам служио као надгледник тог одељења.

Недавно смо доживели многе промене у нашем образовном програму. На пример, 2008. је основана Школа за скупштинске старешине. У наредне две године, ову школу је у Патерсону и у Бруклину похађало више од 12 000 старешина. Она се сада одржава и у многим другим земљама. Затим је 2010. Школа за обучавање наименоване браће преименована у Библијску школу за неожењену браћу и основана је нова школа која се звала Библијска школа за брачне парове.

Почев од 2015. службене године, ове две школе су обједињене у Школу за објавитеље Краљевства. Њу могу да похађају брачни парови, неожењена браћа и неудате сестре и она се одржава у многим земљама. Заиста је узбудљиво видети да многи имају прилику да похађају неку од наших школа. Драго ми је што сам упознао много браће и сестара који су променили нешто у свом животу како би добили такву обуку.

Када се осврнем на свој живот од тренутка када сам се крстио у оном хладном амбару па све до сад, захваљујем Јехови јер ми је омогућио да сарађујем с многим мудрим особама. Они су ми помагали да останем на путу истине. Нису сви били мојих година нити смо потицали из исте културе. Али сви су били духовно зреле особе. Њихова снажна љубав према Јехови је била очигледна у њиховим поступцима и ставовима. Заиста сам срећан што сам међу Јеховиним народом упознао много мудре браће и сестара од којих сам доста тога научио.

Имам прилику да упознајем полазнике наших школа из целог света