Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) МАРТ 2016.

Језекиљ је био спреман да одглуми опсаду Јерусалима

Угледајмо се на пророке

Угледајмо се на пророке

ДА ЛИ ми имамо нешто заједничко с древним пророцима? У књизи Живи са Јеховиним даном у мислима стоји: „Бог је често користио пророке као своје представнике који су другима преносили шта је његова воља.“ И ми говоримо у Божје име када објављујемо другима оно што се налази у Божјој Речи (Мат. 24:14).

Заиста је велика част што можемо да говоримо другима о нашем Богу, Јехови, и ономе што он намерава да учини за људе. Док то радимо, имамо подршку верних анђела (Откр. 14:6). Међутим, због неких потешкоћа бисмо могли изгубити из вида колико је то велика част. О којим потешкоћама је реч? Можда смо уморни, обесхрабрени или се осећамо безвредно. Ни верни пророци нису били поштеђени тога, али ипак нису одустали. Јехова им је помогао да обаве своју службу. Погледајмо с чиме су се суочавали неки пророци из древног доба и како се можемо угледати на њих.

НИСУ СЕ ШТЕДЕЛИ

Можда некада нисмо расположени да идемо у службу проповедања зато што смо уморни од свакодневних обавеза. Наравно, одмор нам је потребан, баш као што је био потребан Исусу и апостолима (Мар. 6:31). Међутим, када смо уморни, добро је да се сетимо једног пророка који је имао веома тежак задатак. Био је то Језекиљ, који је служио као пророк међу Израелцима изгнаним у Вавилон. Бог му је једном приликом рекао да узме циглу и на њу уреже слику Јерусалима. Затим је требало да постави „опсаду“ око те цигле тако што ће лежати поред ње 390 дана на левој страни и после још 40 дана на десној. Јехова му је рекао: „Везаћу те конопцима да се не окренеш  с једне стране на другу, док се не наврше дани твоје опсаде“ (Језек. 4:1-8). Нема сумње да је овај призор привукао пажњу Израелаца. Језекиљ је више од годину дана свакодневно обављао тај исцрпљујућ задатак. Шта му је помогло да истраје?

Језекиљ је разумео зашто је постављен за пророка. Када му је Бог дао тај задатак, рекао му је: „Без обзира да ли ће [Израелци] слушати или неће [...] знаће да је пророк био међу њима“ (Језек. 2:5). Језекиљ никада није заборавио која је сврха његове службе. Зато је и био спреман да одглуми опсаду Јерусалима. Касније се доказало да је он прави пророк — када је до њега и његових сународника стигла вест да је Јерусалим пао. Израелци су тада схватили да је прави пророк био међу њима (Језек. 33:21, 33).

Ми данас упозоравамо људе на то да ће ускоро бити уништен Сатанин свет. Иако смо понекад уморни, ми се не штедимо док проповедамо другима, посећујемо заинтересоване особе и проучавамо Библију с њима. Задовољство нам је што обављамо задатак који је сличан задатку древних пророка, тим више што се пред нашим очима испуњавају нека пророчанства о којима говоримо другима.

ПОБЕДИЛИ СУ ОБЕСХРАБРЕЊЕ

Јехова нам даје свој дух како бисмо ревно проповедали. Па ипак, понекад смо обесхрабрени због реакције људи. Тада треба да се сетимо једног другог пророка који је добар пример за нас — а то је Јеремија. Њега су Израелци исмевали и вређали док им је преносио Божју поруку. Једном му је било толико тешко да је чак рекао: „Нећу га спомињати и нећу више говорити у његово име.“ Јеремија је био обичан човек као и ми, али је постојано обављао задатак који му је Бог дао. Одакле је добијао снагу? Он је рекао: „Његова реч је у мом срцу као распламсала ватра затворена у мојим костима, тако да више нисам могао да ћутим, нисам могао да издржим“ (Јер. 20:7-9).

Ако смо и ми обесхрабрени због реакције људи, добро је да размишљамо о поруци коју им преносимо. Та порука може бити као „распламсала ватра затворена у [нашим] костима“. Ако желимо да та ватра и даље гори у нама, важно је да свакодневно читамо Библију.

САВЛАДАЛИ СУ НЕГАТИВНА ОСЕЋАЊА

Неким хришћанима није нимало лако када добију неки задатак, а не разумеју како и зашто треба да га обаве. Вероватно се тако осећао и пророк Осија када му је Јехова заповедио: „Иди, ожени се женом која ће починити блуд и родити децу блуда“ (Ос. 1:2). Како би се осећао да планираш да се ожениш, а Бог ти каже да ће ти будућа жена бити неверна? Осија је прихватио задатак који је добио. Оженио се Гомером, која му је потом родила сина. Касније је она родила ћерку и још једног сина, али то, по свему судећи, нису била Осијина деца. Јехова је рекао Осији да ће његова жена трчати „за својим љубавницима“. Из тога сазнајемо да је имала више љубавника. Међутим, касније је хтела да се врати Осији. Да си био на његовом месту, да ли би је примио назад? Јехова је рекао пророку Осији да управо то учини. Штавише, Осија је чак морао да плати да би се она вратила (Ос. 2:7; 3:1-5).

Осија можда није разумео шта ће бити постигнуто његовом службом. Па ипак, тиме што је верно испунио свој нимало лак задатак, дочарао је колико је Свемоћном Богу било тешко када су га Израелци изневерили. Осим тога, неки искрени Израелци су се захваљујући његовој служби вратили Богу.

Иако Бог данас ни од кога не тражи да се ожени „женом која ће починити блуд“, можемо нешто научити из Осијине спремности да испуни тај задатак. Једна поука је да треба да будемо спремни да објављујемо добру вест о Краљевству „јавно и идући од куће до куће“, чак и ако нам то није лако (Дела 20:20). Да ли теби тешко пада  да проповедаш од куће до куће или да учествујеш у неким другим видовима службе? Многи који су проучавали Библију с Јеховиним сведоцима у почетку су говорили да никада неће моћи да проповедају од врата до врата. Ипак, већина њих је касније почела то да ради. Вреди размишљати о томе.

Пророк Осија нам је добар пример у још једном погледу. Он је могао да наведе многе разлоге због којих не би прихватио задатак који му је додељен, али га је ипак прихватио. Такође, да Осија није записао шта је Јехова тражио од њега, да ли би ико од људи то сазнао? И ми бисмо се могли наћи у ситуацији у којој нико од браће и сестара не би сазнао да ли смо урадили оно што Јехова очекује од нас. На пример, можда нам се укаже прилика да говоримо другима о Јехови. То се десило Ани из Сједињених Држава док је ишла у средњу школу. Професорка је ученицима задала да напишу састав о нечему у шта су уверени и да затим своје уверење бране пред целим разредом. Ана није морала да искористи ту могућност да сведочи. Међутим, гледала је на то као на прилику коју је добила од Јехове. Док је размишљала о могућим реакцијама другова из разреда, молила се Јехови и то јој је помогло да има снажну жељу да сведочи. Написала је састав с темом „Еволуција — шта кажу чињенице“.

Млади се могу угледати на пророке тиме што храбро сведоче о свом Створитељу, Јехови

Када је Ана прочитала свој састав пред разредом, једна девојка, за коју су сви знали да верује у еволуцију, засула ју је питањима. Ана јој је дала логичне одговоре. Професорка је била одушевљена и оценила је њен састав као најуверљивији. Након тога је Ана више пута разговарала с том девојком о истој теми. Она каже да јој је драго што је прихватила овај „задатак“ од Јехове и додаје: „Сада са уверењем и без страха проповедам добру вест.“

Ако се угледамо на самопожртвоване пророке као што су Језекиљ, Јеремија и Осија, и ми можемо учинити оно што Јехова очекује од нас. Да ли би у оквиру породичног или личног проучавања могао да сазнаш више о још неким пророцима и о томе како се можеш угледати на њих?