Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

СТРАЖАРСКА КУЛА (ИЗДАЊЕ ЗА ПРОУЧАВАЊЕ) ДЕЦЕМБАР 2016.

„Размишљање својствено духу доноси живот и мир“

„Размишљање својствено духу доноси живот и мир“

Они који живе по духу размишљају о ономе што је својствено духу (РИМЉ. 8:5)

ПЕСМЕ: 57, 52

1, 2. Зашто се 8. поглавље Римљанима у првом реду односи на помазане хришћане?

ТОКОМ Спомен-свечаности, сигурно смо читали Римљанима 8:15-17. У тим стиховима је објашњено како помазаници знају да су помазани. Поред тога, у првом стиху читамо да се то поглавље односи на оне „који су у јединству са Христом Исусом“. Дакле, да ли се ово поглавље односи само на оне који се надају да ће живети на небу или се може односити и на оне који се надају да ће живети на земљи?

2 Осмо поглавље Римљанима у првом реду се односи на помазанике. Они примају дух и жељно очекују „посињење, ослобођење од свог [физичког] тела“ (Римљ. 8:23). У будућности ће живети на небу као Божји синови. Како они то постају? Након што се крсте, Бог на њих примењује откупнину, опрашта им грехе и проглашава их праведнима да би могли бити његови синови (Римљ. 3:23-26; 4:25; 8:30).

3. Зашто и они који имају наду да ће живети на земљи треба да размишљају о оном што стоји у 8. поглављу Римљанима?

 3 Међутим, 8. поглавље Римљанима се односи и на хришћане који имају наду да ће заувек живети на земљи. Зашто то можемо рећи? Зато што у неком смислу Бог и њих сматра праведнима. То можемо закључити на основу онога што је Павле раније помињао у својој посланици. На пример, у 4. поглављу је говорио о Аврахаму. Тај верни Божји слуга је живео пре Мојсијевог закона и много пре него што је Исус умро за наше грехе. Па ипак, Јехова је запазио његову изузетну веру и сматрао га је праведним. (Прочитати Римљанима 4:20-22.) Слично томе, Јехова сматра праведнима и данашње предане хришћане који се надају вечном животу на земљи. Због тога и они треба да размишљају о оном што стоји у 8. поглављу Римљанима.

4. О ком питању је добро да размишљамо?

4 У Римљанима 8:21 стоји гаранција да ће нови свет сигурно доћи. У том стиху се каже да ће људи бити ослобођени греха и смрти и да ће добити „славну слободу Божје деце“. Питање је да ли ћемо и ми ући у нови свет? Да бисмо то успели, могу нам помоћи мисли из 8. поглавља Римљанима.

„РАЗМИШЉАЊЕ СВОЈСТВЕНО ТЕЛУ“

5. О чему је Павле говорио у Римљанима 8:4-13?

5 Прочитати Римљанима 8:4-13. У овим стиховима се говори о онима који живе по телу и о онима који живе по духу. Неки можда мисле да је овде реч о онима који нису у истини и о онима који то јесу. Међутим, Павле се обраћао „Божјим вољенима који су у Риму, позванима да буду свети“ (Римљ. 1:7). Дакле, говорио је о хришћанима — о онима који живе по телу и о онима који живе по духу. У чему је била разлика?

6, 7. (а) Која значења у Библији има израз „тело“? (б) У ком смислу је Павле употребио израз „тело“ у Римљанима 8:4-13?

6 Погледајмо најпре у ком смислу је Павле употребио израз „тело“. У Библији тај израз има више  значења. Понекад се односи на физичко тело (Римљ. 2:28; 1. Кор. 15:39, 50). Такође може да указује и на неку врсту сродства. На пример, Исус је био „по телу Давидов потомак“, а Павле је за Јудејце рекао да су му „род по телу“ (Римљ. 1:3; 9:3).

7 Да бисмо добили одговор у ком смислу је Павле употребио израз „тело“, када је рекао „они који живе по телу размишљају о ономе што је својствено телу“, помоћи ће нам оно што је рекао у Римљанима 7:5. Тамо пише: „Кад смо живели по телу, грешне страсти које је побуђивао Закон деловале су у нашим удовима да бисмо доносили плод који води у смрт.“ Дакле, он је овде говорио о онима који су концентрисани на телесне жеље. Заправо, реч је о онима који удовољавају својим жудњама, нагонима и страстима, било да су сексуалне или друге природе.

8. Зашто је Павле морао да упозори помазане хришћане да не живе по телу?

8 Можда нам је чудно што је Павле упозоравао помазанике да не живе по телу. Да ли је и нама потребно такво упозорење? Нажалост, свима нам се може десити да почнемо да живимо по телу. На пример, Павле је писао да су нека браћа у Риму робовали „жељама свог тела“, што је могло значити да су превелики нагласак стављали на полне односе, храну, пиће и друго (Римљ. 16:17, 18; Фил. 3:18, 19; Јуд. 4, 8, 12). Једно време је чак један брат из Коринта живео са женом „свог оца“ (1. Кор. 5:1). Сасвим је разумљиво што је Бог преко Павла упозорио хришћане да не размишљају својствено телу (Римљ. 8:5, 6).

9. Шта размишљање својствено телу не значи?

9 То упозорење је и данас важно. Након много година верне службе Богу, неки хришћанин може почети да размишља својствено телу. Међутим, то не значи да никада неће размишљати о храни, запослењу, забави и љубави. То су нормалне ствари у животу. И Исус је уживао у храни, хранио је друге и налазио време за опуштање. Поред тога,  апостол Павле је писао да изражавање љубави има своје место у браку.

Шта твоје речи откривају — да ли размишљаш својствено духу или телу? (Видети 10. и 11. одломак)

10. Шта значи то да је неко размишљање својствено нечему?

10 Шта значи то да је неко размишљање својствено нечему? Грчки израз који је Павле овде употребио односи се на усмеравање мисли и планова искључиво на нешто. Један изучавалац је о онима који размишљају својствено телу рекао да су они „опседнути телесним стварима и да стално говоре о њима“. Они допуштају да себичне жеље контролишу њихов живот.

11. Наведи неке ствари којима можемо поклонити претерану пажњу.

11 Хришћани у Риму су морали да анализирају шта им је најважније у животу. На пример, да ли су постали заокупљени телесним стварима? Исто је на месту да се и ми анализирамо. Шта нам је у средишту живота — о чему највише разговарамо, шта волимо да радимо? Неки су открили да су усредсређени на телесне ствари као што су испробавање разних вина, уређивање дома, праћење модних стилова, новчана улагања, планирање одмора и слично. Ништа од овога није погрешно, већ представља нормалне ствари у животу. Примера ради, Исус је једном приликом обезбедио вино за једну свадбу, а Павле је рекао Тимотеју да узима „по мало вина“ (1. Тим. 5:23; Јов. 2:3-11). Али они нису били опседнути вином, нису стално причали о њему. Шта се може рећи за нас? Шта је нама најважније у животу?

12, 13. Зашто је важно да се преиспитамо да ли размишљамо својствено телу?

12 Самоиспитивање је веома важно. Зашто? Да се не би десило оно о чему је Павле писао: „Размишљање својствено телу доноси смрт“ (Римљ. 8:6). Дакле, у питању је нешто озбиљно — духовна смрт сада и дословна у будућности. Међутим, Павле није говорио о томе да оног ко је почео да размишља својствено телу чека сигурна смрт. Могуће је променити се. На пример, брат из Коринта, ког смо поменули у овом чланку, живео је по телу и морао је да буде искључен из скупштине. Али он се променио. Престао је да живи неморално и вратио се на прави пут (2. Кор. 2:6-8).

13 Уколико је било могуће да се он промени, сигурно је могуће да се промени и неко ко је попустио телесним жељама, поготово ако није отишао толико далеко као поменути брат из Коринта. Павлово упозорење о исходу оних који размишљају својствено телу треба да покрене сваког хришћанина да изврши потребне промене.

„РАЗМИШЉАЊЕ СВОЈСТВЕНО ДУХУ“

14, 15. (а) Какво треба да буде наше размишљање? (б) Шта „размишљање својствено духу“ не значи?

14 Након што је апостол Павле упозорио на „размишљање својствено телу“ поменуо је и другачије размишљање. Рекао је: „Размишљање својствено духу доноси живот и мир.“ Заиста предивна награда — живот и мир!

15 „Размишљање својствено духу“ не значи да особа треба да изгуби везу с реалношћу. Она  не мора стално да прича о Библији и Богу. Иако су јој духовне теме веома важне, она води нормалан живот. Размислимо о првим хришћанима. Они су уживали у храни и пићу, склапали бракове, подизали децу и имали неко запослење (Мар. 6:3; 1. Сол. 2:9).

16. Шта је Павлу било најважније у животу?

16 Први хришћани нису дозволили да нормалне ствари у животу постану оно чиме су највише заокупљени. На пример, Павле је израђивао шаторе, али му његов посао није био најважнији већ служба Богу, то јест дело проповедања и поучавања. (Прочитати Дела апостолска 18:2-4; 20:20, 21, 34, 35.) Павле је био усмерен на духовне активности и то је саветовао и својим суверницима у Риму. Исти савет се односи и на нас данас (Римљ. 15:15, 16).

17. Шта можемо очекивати уколико размишљамо својствено духу?

17 Шта можемо очекивати ако су нам у животу најважније духовне ствари? У Римљанима 8:6 стоји: „Размишљање својствено духу доноси живот и мир.“ Шта такво размишљање значи? То значи да допуштамо да на наш ум и размишљање утиче Јеховин дух и да обликујемо своје размишљање у складу с његовим. Ако то чинимо, имаћемо срећан и испуњен живот сада и у будућности.

18. На којим пољима имамо мир ако размишљамо својствено духу?

18 Размотримо сада шта значи то да „размишљање својствено духу доноси [...] мир.“ Човек природно тежи за миром, поготово унутрашњим, али га многи не проналазе. Међутим, захваљујући Јехови ми имамо унутрашњи мир. Поред тога, имамо мир у породичном окружењу и у скупштини. Наравно, свесни смо да ће због несавршености некад доћи до проблема. Али када се то деси, помоћи ће нам следећи Исусов савет: „Помири [се] са својим братом“ (Мат. 5:24). То ће нам бити лакше јер узимамо у обзир чињеницу да и наш суверник служи Богу „који даје мир“ (Римљ. 15:33; 16:20).

19. Који мир је непроцењив и како га можемо имати?

19 Постоји још један мир, који је од непроцењиве вредности. У питању је мир с нашим Створитељем који можемо имати уколико размишљамо својствено духу. Исаија је записао речи које су се односиле на његово време, али се још више односе на наше: „У трајном миру [Јехова] чуваћеш оне који имају непоколебљиво срце, јер се у тебе уздају“ (Ис. 26:3; прочитати Римљанима 5:1).

20. Шта теби највише значи од онога што смо размотрили из 8. поглавља Римљанима?

20 Свима нам значе мисли из 8. поглавља Римљанима, без обзира да ли се надамо да ћемо живети на небу или на земљи. Треба да ценимо савет да не дозволимо да телесне жеље доминирају нашим животом. Ако је наше размишљање својствено духу, онда можемо очекивати следећу награду о којој је Павле писао: „Божји дар је вечни живот преко Христа Исуса, нашег Господа“ (Римљ. 6:23).