Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула (издање за проучавање)  |  април 2017.

„Испуни своје завете“

„Испуни своје завете“

Испуни своје завете Јехови (МАТ. 5:33)

ПЕСМЕ: 63, 59

1. (а) Шта је заједничко за Јефтаја и Ану? (Видети слику на почетку чланка.) (б) На која питања ћемо добити одговор?

ЈЕФТАЈ је био храбар судија и одважан ратник. Ана је била скромна жена и вредна домаћица. Иако су им околности биле различите, ове верне Божје слуге су имале нешто заједничко. Наиме, једном приликом су се заветовали Јехови и верно су испунили свој завет. На њих се могу угледати сви они који данас дају неки завет. Осмотримо најпре одговоре на следећа питања: Шта је завет? Колико је озбиљно дати неки завет Богу? Шта можемо да научимо од Јефтаја и Ане?

2, 3. (а) На шта се односи завет? (б) Шта Библија каже о заветима?

2 У Библији се завет односи на свечано обећање које нека особа даје Богу. То може бити обећање да ће она нешто учинити, да ће дати неки дар, да ће ступити у неку службу или да ће се уздржавати од нечега. Завет се даје добровољно, без икакве присиле. Али када особа одлучи да да неки завет, Јехова на то гледа као на нешто веома озбиљно, нешто што се мора испунити. У Библији се завет по важности изједначава са заклетвом. Заклетва је изјава којом се особа заклиње да ће нешто учинити или да нешто неће учинити (Пост. 14:22, 23; Јевр. 6:16, 17). Шта Библија каже о озбиљности давања завета?

 3 У Мојсијевом закону је писало: „Ако се неки човек заветује Јехови или се закуне [...] не сме да прекрши своју реч. Нека учини све што изађе из његових уста“ (Бр. 30:2). Касније је Бог надахнуо Соломона да напише: „Кад дајеш завет Богу, не оклевај да га испуниш, јер безумници никоме нису мили. Испуни свој завет“ (Проп. 5:4). Исус је такође потврдио озбиљност давања завета, рекавши: „Чули сте да је старима речено: ’Не куни се лажно, него испуни своје завете Јехови‘“ (Мат. 5:33).

4. (а) Зашто озбиљно треба да гледамо на своје завете? (б) Које примере ћемо сада осмотрити?

4 Јасно је да на обећања која дајемо Богу не смемо гледати олако, будући да то утиче на наш однос с њим. О томе је Давид рекао: „Ко се може попети на гору Јеховину, и ко може стати на његово свето место?“ Затим је одговорио да то може учинити само онај ко се „не заклиње [...] лажно“ (Пс. 24:3, 4). Погледајмо сада пример Јефтаја и Ане. На шта су се заветовали и да ли им је било лако да то испуне?

ИСПУНИЛИ СУ СВОЈЕ ЗАВЕТЕ

5. Који је завет дао Јефтај?

5 Када је кренуо у рат против Амонаца, Јефтај је молио Јехову да му помогне (Суд. 10:7-9). Зато му се заветовао: „Ако ми предаш у руке Амонове синове, нека Јехови припадне ко год изађе на врата мог дома, ко пође мени у сусрет кад се вратим као победник над Амоновим синовима.“ Јехова је услишио његову молитву и дао му победу над Амонцима. Када се након победе Јефтај вратио кући, пред њега је изашла његова вољена ћерка јединица. Дошло је време да испуни свој завет и да његова ћерка припадне Јехови (Суд. 11:30-34). Шта је то значило за њу?

6. (а) Зашто Јефтају и његовој ћерки није било лако да испуне завет Богу? (б) Шта о давању завета учимо из Поновљених закона 23:21, 23 и Псалма 15:4?

6 Испуњење завета који је Јефтај дао значило је да ће његова ћерка служити у Јеховином дому. Да ли је он био непромишљен кад је дао тај завет? Није, јер је морао рачунати на то да ће можда и његова ћерка бити прва која ће му изаћи у сусрет. Па ипак, ни њему ни њој није било лако да испуне тај завет. За обоје је то била велика жртва. Библија каже да је Јефтај, кад ју је угледао, раздерао своје хаљине и рекао да га је завила у велику тугу. За његову ћерку Библија каже да је желела да оплаче своје девичанство. Зашто? Пошто Јефтај није имао сина, а она неће моћи да се уда и да има децу, њихова породична лоза ће се угасити. Међутим, и Јефтај и његова ћерка су разумели да је овде реч о нечем много важнијем од њихових осећања. То се јасно види у Јефтајевим речима: „Ја сам се заветовао Јехови и не могу порећи то што сам заветовао.“ Његова ћерка је такође без оклевања рекла: „Учини са мном онако како си [Јехови] рекао“ (Суд. 11:35-39). Заиста су обоје показали да имају снажну веру и да не помишљају да погазе реч коју је Јефтај дао Свевишњем Богу, чак и ако то подразумева велике личне жртве. (Прочитати Поновљене законе 23:21, 23 и Псалам 15:4.)

7. (а) На шта се Ана заветовала? (б) Како ће Анин завет утицати на Самуилов живот? (Видети фусноту.)

7 Ана је још једна особа која је испунила свој завет Јехови. Пошто  је била нероткиња, трпела је ругање и понижавање (1. Сам. 1:4-7, 10, 16). Зато је једном приликом излила срце Јехови и заветовала му се: „Јехова над војскама, ако погледаш на невољу своје робиње па ме се сетиш и ако не заборавиш своју робињу и даш мушко дете својој робињи, ја ћу га дати теби, Јехова, за све дане његовог живота и бритва неће прећи преко његове главе“ * (1. Сам. 1:11). Њена молба је била услишена и она је родила сина коме је дала име Самуило. Сигурно је била пресрећна! Па ипак, није заборавила свој завет. Када је родила сина, рекла је: „Измолила сам га од Јехове“ (1. Сам. 1:20).

8. (а) Зашто Ани није било лако да испуни свој завет? (б) Како се Давидове речи из 61. псалма могу применити на Ану?

8 Када је Самуило престао да сиса и вероватно имао око три године, Ана је испунила свој завет. Одвела га је у Јеховин дом у Силому и рекла првосвештенику Илију: „Молила сам се за овог дечака, да ми Јехова услиши молитву коју сам му упутила. Зато га сада дајем Јехови. Све дане свог живота нека буде посвећен Јехови“ (1. Сам. 1:24-28). Тамо је Самуило „растао пред Јеховом“ (1. Сам. 2:21). Како ли се Ана осећала? Веома је волела свог синчића, али од сада он више неће бити уз њу. Сигурно је чезнула да га помази, загрли, да се игра с њим и да брине о њему. Нема сумње да су јој недостајали сви ти драгоцени тренуци, које свака мајка има док посматра своје дете како одраста. Па ипак, није се покајала због завета који је дала. Радост је налазила у томе што је угодила Јехови (1. Сам. 2:1, 2; прочитати Псалам 61:1, 5, 8).

Да ли живиш у складу са заветима које си дао?

9. На која питања ћемо добити одговор?

9 Видели смо да на своје завете треба да гледамо озбиљно. Сада ћемо добити одговор на следећа питања: Који су неки завети које можемо дати? Како треба да гледамо на испуњавање својих завета?

ПРЕДАЊЕ БОГУ

Предање Богу (Видети 10. одломак)

10. Зашто је предање Богу најважнији завет?

10 Најважнији завет је онај када се у молитви предајемо Богу. Зашто? Зато што тада свечано обећавамо да ћемо свој живот посветити њему и вечно му служити шта год да се деси. Исус је рекао да се предањем такорећи одричемо себе и заветујемо се Богу да ће нам његова воља бити на првом месту у животу (Мат. 16:24). Од тог дана, „Јехови припадамо“ (Римљ. 14:8). Зато на предање Богу треба веома озбиљно да гледамо. Један псалмиста је о важности испуњавања завета рекао: „Како да узвратим Јехови за сва добра која ми је учинио? Испунићу завете своје Јехови, пред целим народом његовим“ (Пс. 116:12, 14).

11. Шта си морао да потврдиш на дан свог крштења?

11 Да ли си се предао Јехови и крстио у знак предања? Ако јеси, то је веома похвално. Сети се да су те на дан крштења пред свим присутнима питали да ли си се предао Јехови и да ли разумеш да „предањем и крштењем постајеш Јеховин сведок и део Божје духом вођене организације“. Својим  потврдним одговором си јасно показао да си се предао Богу и да испуњаваш услове да се крстиш као заређени слуга Јехове Бога. Можеш бити сигуран да си тиме веома обрадовао Јехову!

12. (а) Шта је добро да се питамо? (б) Чиме треба да допуњујемо своју веру?

12 Крштење је само почетак нашег хришћанског живота. И даље треба да живимо у складу са својим предањем и верно служимо Богу. Зато је добро да се питамо: „Колико сам напредовао у духовном погледу од крштења? Да ли и даље служим Јехови целом душом? (Кол. 3:23). Да ли се често молим? Да ли сваки дан читам Божју Реч? Да ли редовно присуствујем састанцима? Да ли проповедам кад год ми се пружи прилика? Да ли и даље уживам у свему томе?“ Да бисмо били ревни и активни у служби, треба да послушамо Павлов савет да допуњујемо веру знањем, истрајношћу и оданошћу Богу. (Прочитати 2. Петрову 1:5-8.)

13. Чега сваки предани и крштени Сведок мора бити свестан?

13 Своје предање не можемо порећи, као да се нисмо заветовали  Богу. Ако се неко умори од служења Јехови или више не жели да живи као његов слуга, он не може да тврди да се никад заправо није ни предао и да његово крштење није важеће. * Он је ипак својим крштењем потврдио пред свим присутнима да се предао Богу. Зато ће пред Јеховом и скупштином бити одговоран за неки озбиљан грех који почини (Римљ. 14:12). Ми не желимо да се икада за нас каже да смо изгубили љубав коју смо имали у почетку. Напротив, желимо да Исус и за нас каже: „Знам твоја дела и твоју љубав, твоју веру, службу и истрајност, и да је твојих последњих дела више него оних ранијих“ (Откр. 2:4, 19). Зато дајмо све од себе да увек живимо у складу са својим предањем и да тако обрадујемо Јехову.

БРАЧНИ ЗАВЕТ

Брачни завет (Видети 14. одломак)

14. Зашто је брачни завет толико важан?

14 Други завет по важности јесте брачни завет. Зашто? Зато што је брак свет. Приликом склапања брака, младенци пред Богом и присутнима дају брачни завет. Неки приликом давања завета обећавају једно другом да ће се волети, ценити и поштовати „све док обоје буду заједно живели на земљи према Божјем брачном уређењу“. Други се можда не заветују таквим речима, али ипак изговарају нешто чиме дају завет пред Богом. Након давања брачног завета, њих двоје се проглашавају мужем и женом. Њихов брак треба да буде доживотна заједница (Пост. 2:24; 1. Кор. 7:39). Зато, као што је Исус рекао, „што је Бог саставио, човек нека не раставља“, ни муж, ни жена, нити било ко други. Дакле, и муж и жена морају бити свесни да на развод не треба ни да помишљају (Мар. 10:9).

15. Како се наш став према браку разликује од става људи у свету?

15 Наравно, не постоји савршен брак, јер га сачињавају две несавршене особе. Зато Библија каже да ће они који ступе у брак понекад „имати телесну невољу“ (1. Кор. 7:28). Нажалост, у свету многи олако гледају на брак и зато кад наиђу проблеми напусте свог брачног друга. Али Јеховине слуге тако не раде. Они су свесни да су брачни завет дали пред Богом. Ако би окончали брак, то би било као да су слагали Бога када су давали свој брачни завет, а Бог мрзи оне који говоре лажи (Лев. 19:12; Посл. 6:16-19). Брачни парови не смеју да забораве оно што је апостол Павле написао: „Јеси ли везан за жену? Не тражи развод“ (1. Кор. 7:27). То је могао да каже јер је знао да Бог мрзи када се бракови раскидају (Мал. 2:13-16).

16. Шта Библија каже о разводу и раздвајању?

16 Исус је рекао да је једини библијски разлог за развод прељуба, у случају да преварени брачни друг одлучи да не опрости брачно неверство (Мат. 19:9; Јевр. 13:4). Али шта се може рећи за раздвајање? Библија је јасна по том питању. (Прочитати 1. Коринћанима 7:10, 11.) У њој се не наводе разлози за раздвајање. Међутим, неки хришћанин би у неким ситуацијама могао закључити да има основа за раздвајање. На пример, ако процени да му је живот угрожен  због супружника који га злоставља или да је његов однос с Јеховом у великој опасности због супружника који је отпадник. *

17. Шта ће помоћи паровима да им брак траје?

17 Када неки пар затражи од старешина помоћ у решавању брачних проблема, старешине би могле да их питају да ли су у скорије време гледали филм Шта је права љубав? или проучавали брошуру Пут до срећне породице. Зашто? Зато што библијска начела која се тамо налазе помажу многима да ојачају брак. На пример, један брачни пар је рекао: „Од како смо почели да проучавамо ову брошуру, срећнији смо него икад.“ Једна сестра, чији је брак након 22 године заједничког живота био на ивици слома, каже: „Обоје смо Сведоци, али у емоционалном погледу смо били два света. Овај филм је стигао у право време. Сада много боље функционишемо.“ Да ли си ти у браку? Дај све од себе да примењујеш библијска начела. То ће ти помоћи да испуниш брачни завет, а твој брак ће бити срећан и стабилан.

ЗАВЕТ СПЕЦИЈАЛНИХ ПУНОВРЕМЕНИХ СЛУГУ

18, 19. (а) Како подстрек родитеља може утицати на децу? (б) На шта се заветују специјалне пуновремене слуге?

18 Постоји још једна сличност између Јефтаја и Ане. Захваљујући томе што су испунили свој завет, њихова деца су целог живота била у посебној служби у Јеховином дому. То им је сигурно донело пуно радости. Слично томе, захваљујући подстреку родитеља, многи млади данас посвећују свој живот служби Богу и ступају у пуновремену службу. Такви родитељи и деца заслужују велику похвалу (Суд. 11:40; Пс. 110:3).

Завет специјалних пуновремених слугу (Видети 19. одломак)

19 У Јеховином народу тренутно има око 67 000 чланова Међународног реда специјалних пуновремених слугу. Неки од њих служе као бетелски радници или међународне слуге за градњу, неки су у покрајинској служби или су инструктори у разним школама, неки су специјални пионири или мисионари, а неки одржавају Конгресне дворане и објекте у којима се одржавају наше школе. Сви они су дали „Завет послушности и сиромаштва“ и тиме се заветовали да ће испунити свако задужење које добију, да ће живети скромно и да без одобрења неће радити неки световни посао. То што се зову специјалне пуновремене слуге не значи да су они нешто посебно, већ да обављају посебна задужења. Они су свесни да имају велику одговорност да понизно живе у складу са заветом који су дали, докле год су у специјалној пуновременој служби.

20. Како треба да гледамо на своје завете?

20 У овом чланку смо размотрили три завета. Можда си и ти дао неки од њих, или чак сва три. Нема сумње да си свестан тога да на своје завете не смеш гледати олако (Посл. 20:25). Свима нам је јасно да неиспуњавање завета са собом носи озбиљне последице (Проп. 5:6). Зато желимо да дамо све од себе да радосно служимо Јехови и „дан за даном“ живимо у складу са заветима које смо дали (Пс. 61:8).

^ одл. 7 Ана је заправо обећала Јехови да ће свог сина дати да служи као назиреј целог живота. То је значило да ће бити у посебној служби (Бр. 6:2, 5, 8).

^ одл. 13 Будући да старешине са сваком особом пре њеног крштења разматрају много тога, крајње су ретке ситуације у којима би се могло десити да нечије крштење није важеће.

^ одл. 16 Видети књигу „Одржите се у Божјој љубави“, стране 219-221.