Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула  |  Број 4/2017.

На време и отворено разговарајте о свему

Кад је члан породице смртно болестан

Кад је члан породице смртно болестан

ДОРИН је била у шоку кад је њеном мужу, Веслију, у 54. години живота дијагностикован галопирајући тумор на мозгу. * Лекари су прогнозирали да му је остало још само неколико месеци живота. „Нисам могла да верујем својим ушима“, присећа се она. „Недељама нисам могла да дођем себи. Било је то као у кошмару. Уопште нисам била спремна за тако нешто.“

Многи доживљавају исто што и овај брачни пар. Тешке болести долазе без најаве и могу снаћи свакога. За сваку је похвалу то што многи спремно преузимају на себе бригу о оболелом члану породице. Па ипак, неговати болесника није нимало лако. Како породица може олакшати патњу вољеној особи којој се ближи крај? Шта ће онима који брину о болесној особи помоћи да поднесу тај тежак период? Шта се може очекивати што болест даље одмиче? Погледајмо најпре како напредак у медицини утиче на негу оболелих особа.

ЗАХТЕВАН ЗАДАТАК

Пре само сто година, чак је и у развијенијим земљама просечан животни век био много краћи. Често се дешавало да неко за кратко време умре од заразне болести или услед незгоде. Болничко лечење није било доступно као данас и у већини случајева болесника је породица неговала код куће, где би и преминуо.

Напредак у медицини је омогућио да се агресивним методама лечења продужи живот тешко оболелима. Сада се годинама може живети с тешком болешћу. Али болест је и даље ту и оболели често не могу да се брину о себи. Није нимало лако пружити им одговарајућу негу.

 Све је уобичајеније да смрт наступи у болници, а не код куће. Зато многи никада нису видели како неко умире, те је тако смрт постала непознаница. Тај страх од непознатог може кочити особу да негује болесника. Како се то може решити?

МИСЛИТЕ УНАПРЕД

Сасвим је нормално да човек падне у очај кад сазна да неко у његовој породици болује од смртне болести. Можда сте забринути, уплашени и тужни. Како се можете суочити с тим емоцијама и припремити се за оно што следи? Један побожан човек се молио Богу следећим речима: „Научи нас тако бројати дане наше да бисмо срце мудро стекли“ (Псалам 90:12). Молите се Јехови Богу да вам помогне да мудро „бројите дане“, то јест да мудро проведете време које вам је преостало с болесним чланом породице.

То подразумева и да се размишља унапред. Ако болесник и даље може да говори и спреман је за отворен разговор, можда је најбоље питати га коме препушта да доноси одлуке уместо њега када он то више не буде могао. Добро је да се отворено изјасни да ли жели да буде хоспитализован, подвргнут одређеним терапијама, одржаван у животу помоћу апарата и слично. Тада је мања вероватноћа да ће доћи до неспоразума или да ће чланови породице којима је препустио доношење одлука осећати грижу савести. Ако се разговара отворено и на време, члановима породице ће бити лакше да се усредсреде на негу оболелог. „Намере пропадају где нема поверљивог разговора“, стоји у Библији (Пословице 15:22).

КАКО ПОМОЋИ

Првенствено је важно болеснику пружити емоционалну подршку. Њему је потребно да зна да није сам и да га неко воли. Како му можете помоћи да се боље осећа? Читајте му и певајте оно што му прија и што позитивно утиче на њега. Може му значити и када га неко из породице држи за руку и нежно му прича.

Добро је представити сваког посетиоца. У једном стручном тексту се каже: „По свему судећи, слух је последње чуло које се изгуби. Понекад изгледа као да особа спава али у ствари све чује. Зато немојте говорити ништа што не бисте волели да чује.“

 Можете се и молити заједно. Библија каже да су више пута апостол Павле и његови сарадници били под огромним емоционалним притиском и страховали су за свој живот. Какву је помоћ Павле тражио у таквим ситуацијама? Својим пријатељима је рекао: „Ви можете помоћи тако што се усрдно молите за нас“ (2. Коринћанима 1:8-11). Када смо под великим стресом и када се суочавамо с озбиљном болешћу, усрдна молитва може много помоћи.

ПРИХВАТИТЕ РЕАЛНОСТ

Страшна је и сама помисао на то да неко ко нам је близак умире. Сасвим је разумљиво што се не можемо помирити са смрћу, јер нисмо створени да умиремо (Римљанима 5:12). Божја Реч за смрт каже да је „непријатељ“ (1. Коринћанима 15:26). Зато је сасвим нормално што не волимо да мислимо на то да ће особа коју волимо умрети.

Па ипак, биће вам лакше ако се припремите за оно што ће неминовно доћи. Тако ћете моћи да се усредсредите на оно што сада можете урадити за особу. У  пропратном оквиру се објашњава како изгледају последње недеље живота. Наравно, не јавља се све наведено код свих болесника, нити по истом редоследу. Али обично ствари иду тим током.

Када наступи смрт, не устручавајте се да позовете пријатеља с којим сте се то унапред договорили. У том тренутку, за чланове породице је утешно да знају да њихова вољена особа више не пати. Знајући да ће нам та информација много значити, наш Створитељ се побринуо да у Библији буде записано да „мртви нису свесни ничега“ (Проповедник 9:5).

ОНАЈ НА КОГА СЕ УВЕК МОЖЕМО ОСЛОНИТИ

Немојте одбијати помоћ коју вам други нуде

Веома је важно да се ослоните на Бога — не само док се бринете о болесној особи већ и након што она умре. Његова брига се огледа у речима и поступцима добрих људи који желе да вам помогну. „Научила сам да не треба да одбијам помоћ других“, каже Дорин. „Мој супруг и ја смо се изненадили колико се људи понудило да нам помогне. Имали смо осећај да нам Јехова говори: ’Ту сам уз вас. Помоћи ћу вам да пребродите ове тешке тренутке.‘ Никада то нећу заборавити.“

Заиста се увек можемо ослонити на Јехову Бога. Пошто нас је створио, он потпуно разуме како подносимо патњу и тугу. Бог може и једва чека да нам помогне и охрабри нас. И не само то. Он је обећао да људи ускоро више неће умирати. Гарантује нам и да ће вратити у живот небројено много људи (Јован 5:28, 29; Откривење 21:3, 4). Нема никакве сумње да ће доћи време када ћемо моћи да кажемо: „Смрти, где је твоја победа?“ (1. Коринћанима 15:55).

^ одл. 2 Имена су промењена.