Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула  |  Број 4/2017.

Елијас Хутер и његове Библије на хебрејском

Елијас Хутер и његове Библије на хебрејском

ВЕЋИНА нас не зна хебрејски на ком је писана Библија, а мало ко има и прилику да види Библију на том језику. Упознајмо се сада са два издања Библије на хебрејском која је начинио изузетан познавалац хебрејског језика, Елијас Хутер.

Елијас Хутер се родио 1553. у Герлицу, градићу близу немачке границе с Пољском и Чешком. Хутер је изучавао језике Блиског истока на Лутеранском универзитету у Јени. Постао је професор хебрејског у Лајпцигу са само 24 године. Хутер је дао значајан допринос образовном систему. У Нирнбергу је основао четворогодишњу школу у којој су се учили хебрејски, грчки, латински и немачки. У то време та могућност није постојала ни у једној другој школи нити универзитету.

„ПРАВИ ДРАГУЉ МЕЂУ БИБЛИЈАМА“

Унутрашња насловна страна Хутеровог „Старог завета“ на хебрејском, из 1587.

Хутер је 1587. објавио „Стари завет“ на хебрејском. То издање се звало Дерек хакодеш — што је израз који се појављује у Исаији 35:8 и значи „Пут светости“. Због прелепих слова, измамило је комплимент да је „прави драгуљ међу Библијама“. Али ова Библија је нарочито вредна због тога што је олакшала учење хебрејског.

Погледајмо пре свега зашто није било лако разумети хебрејски текст. Као прво, хебрејско писмо је потпуно другачије од нашег и чита се здесна налево, а као друго, због префикса и суфикса корен речи се не препознаје лако. Узмимо за пример реч נפשׁ (транслитерирано нефеш), која значи „душа“. У Језекиљу 18:4 та реч има префикс ה (ха) и изгледа овако: הנפשׁ (ханнефеш). Неизвежбаном оку, הנפשׁ и נפשׁ изгледају као потпуно различите речи.

Да би помогао својим ученицима, Хутер је дошао на изванредну идеју. Корен речи је штампао пуним, а префиксе и суфиксе контурним словима. Тако је на једноставан начин помогао ученицима да препознају корен речи, што им је користило у  савладавању основа хебрејског. У библијском преводу Нови свет, сличан метод се користи у фуснотама. * Наиме, транслитериран корен неке речи штампан је подебљаним словима, а наставци нормалним. На горњим сликама су истакнути Језекиљ 18:4 из Хутерове Библије и фуснота за исти стих у преводу Нови свет на енглеском.

ХЕБРЕЈСКО ИЗДАЊЕ „НОВОГ ЗАВЕТА“

Хутер је издао и превод „Новог завета“ на 12 језика. То издање је објављено у Нирнбергу 1599. и познато је као Нирнбершка вишејезична Библија. Хутер је уложио посебан труд да би у њега укључио и превод на хебрејски. Тражећи такав превод, схватио је да неће успети да га набави чак и да у замену нуди читаво богатство. * Зато је одлучио да сам преведе „Нови завет“ са грчког на хебрејски. Све друго је оставио по страни и прионуо на посао. Завршио га је за само годину дана!

Какав је био Хутеров превод? Франц Делич, угледни хебреиста из 19. века, написао је следеће: „Његов превод на хебрејски је и дан-данас вредан и открива да је познавао тај језик као мало који хришћанин. Хутер је у свом преводу увек изнова бирао најбољи могући израз.“

ТРУД СЕ ИПАК ИСПЛАТИО

Хутер се није обогатио продајом својих Библија. Али и поред тога што није продао много примерака, његов труд је имао далекосежан учинак. Његов „Нови завет“ је 1661. ревидирао и поново штампао Вилијам Робертсон, а 1798. Ричард Кедик. Хутер је титуле Господ (грчки: Кириос) и Бог (грчки: Теос) превео са „Јехова“ (хебрејски: יהוה, ЈХВХ). То је урадио на местима где се цитира хебрејски део Светог писма и тамо где је сматрао да се титула односи на Јехову. Иако се у многим преводима „Новог завета“ не користи Божје лично име, оно што је Хутер у свом преводу урадио иде у прилог томе да Божје име треба да стоји у Божјој Речи.

Следећи пут када читајући Библију наиђете на Божје име, сетите се шта је Елијас Хутер урадио док је преводио библијски текст на хебрејски.

^ одл. 7 Неки примери се могу наћи у фуснотама у Поновљеним законима 1:1 и 1. Летописа 29:29.

^ одл. 9 Изгледа да је „Нови завет“ раније већ био превођен на хебрејски. Један превод је направио византијски калуђер Симон Атуманос, отприлике 1360. године. Други је направио немачки учењак Освалд Шрекенфукс, отприлике 1565. године. Међутим, њихови преводи никада нису објављени и сада су изгубљени.

Сазнајте више

Шта Библија заиста научава?

Употреба и значење Божјег имена

Божје име је изостављено из многих библијских превода. Зашто? Да ли је Божје име важно?

ЖИВОТ У БЕТЕЛУ

Изложба Библија која узвисује Јеховино име

Ова изузетна изложба Библија отворена је 2013. године у нашем главном седишту. Изложене су многе ретке и вредне Библије које смо добили на поклон.