Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Стражарска кула  |  Број 2/2017.

Срећа је у давању

Срећа је у давању

„АУТОБУС може да иде, али Кинез остаје!“ Ове речи је Александра чула док је седела у аутобусу чекајући да пређе границу између две јужноамеричке државе. Изашла је да види шта се догађа. Млади Кинез који је путовао с њима мучио се да на шпанском објасни царинику шта му се десило. Пошто је Александра научила кинески да би као Јеховин сведок поучавала Кинезе о Библији, понудила се да послужи као преводилац.

Младић је рекао да је његов боравак у земљи легалан, али да је проблем у томе што су му украли документа и новац. Испрва је то царинику било сумњиво и мислио да су обоје умешани у трговину људима. На крају им је ипак поверовао, али је несрећни путник морао да плати казну што нема путне исправе. Пошто је остао без новца, Александра му је позајмила 20 долара. Он је био веома захвалан и обећао је да ће јој вратити и више од те суме. Александра је рекла да не очекује ништа заузврат и да му је помогла јер сматра да треба да помажемо једни другима у невољи. Дала му је и нешто библијске литературе и подстакла га да проучава Библију с Јеховиним сведоцима.

Дивно је чути да је неко великодушан према непознатима и нема сумње да таквих људи има и међу људима других религија, као и међу онима који нису верници. Да ли сте и ви спремни да прискочите другима у помоћ? Вреди размислити о томе јер је Исус рекао да „више усрећује давање него примање“ (Дела апостолска 20:35). И научници су установили да је за човека добро да буде дарежљив. Погледајмо на шта су мислили.

ДАВАЊЕ ОД СРЦА

Искуство показује да давање и радост често иду руку под руку. Апостол Павле је написао да „Бог воли онога ко радосно даје“. Он је говорио о хришћанима који су великодушно помогли својим суверницима у оскудици (2. Коринћанима 8:4; 9:7). Павле није рекао да су давали јер су били срећни, него да су били срећни јер су давали.

Према једном истраживању, давање „активира делове мозга задужене за задовољство, друштвене везе и поверење“. Једно друго истраживање је показало да су „људи били срећнији када су некоме дали новац него када су га потрошили на себе“.

Да ли сте икада помислили да због својих околности нисте у могућности да будете великодушни? Није потребно имати много да бисте били дарежљиви — важно је да дајете од срца. Једна Јеховина сведокиња послала је издавачима овог часописа прилог уз писамце у ком је стајало: „Углавном не могу много да  приложим. Од Јехове много више добијем него што му дам [...] Срећна сам што и ја могу дати макар мали прилог.“

Наравно, давање није само у новцу. Постоји много других начина да дајемо.

ДАРЕЖЉИВОСТ И ЗДРАВЉЕ

Давање усрећује и онога ко прима и онога ко даје

Библија каже: „Добар човек чини добро души својој, а окрутан човек излаже осуди тело своје“ (Пословице 11:17). Добар човек је дарежљив, спреман да поклони другима своје време, пажњу, енергију и слично. Такав став користи и њему самом, на пример, тако што делује добро на његово здравље.

Истраживања откривају да људи који помажу другима као волонтери ређе имају болове и ређе оболевају од депресије. Генерално гледано, имају боље здравље. Чак и особе оболеле од тешких хроничних болести као што су мултипле-склероза и сида могу побољшати своје стање ако су великодушне. Такође се показало да се лечени алкохоличари много боље осећају и да је мања вероватноћа да ће опет почети да се опијају када помажу другима.

Због чега је то тако? „Саосећање, племенитост и доброта не остављају много простора негативним емоцијама“, стоји у једном часопису. Дарежљивост такође смањује стрес и крвни притисак. А они којима је умро брачни друг пре ће се опоравити од губитка ако помажу другима.

Нема сумње — дарежљивост благотворно делује на здравље.

ЛАНЧАНА РЕАКЦИЈА

Исус је својим следбеницима рекао: „Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у крило добру меру, набијену, стресену и препуну. Јер каквом мером мерите, таквом ће вам се мерити“ (Лука 6:38). Када сте дарежљиви према другим људима, највероватније ће вам они бити захвални за то, па ће и сами пожелети да буду великодушни према другима. Дакле, дарежљивост унапређује добре међуљудске односе и пријатељства.

Дарежљивост покреће и друге да дају

Истраживачи који се баве међуљудским односима примећују да „људи који су несебични и самопожртвовани несвесно мотивишу друге да и они буду такви“. Такође су запазили да и само „читање о изузетним добрим делима инспирише човека да постане великодушнији“. Према једном истраживању, „једна особа у друштву може снажно утицати на десетине, па и на стотине других, чак и ако их не познаје нити их је икада срела“. Другим речима, један једини великодушни поступак може покренути низ великодушних поступака. Много тога доброг би се постигло када би више људи било великодушно.

 Нешто што се десило на Флориди то потврђује. Неки Јеховини сведоци су се јавили да помогну након што је ураган погодио то подручје. Док су чекали да грађевински материјал стигне до куће на којој је требало да раде, приметили су да је комшијина ограда оштећена, па су се понудили да је поправе. „Никада то нећу заборавити“, касније је написао тај човек главном седишту Јеховиних сведока. „То су најбољи људи које сам икада срео.“ Из захвалности је дао великодушан прилог за, како је он то рекао, „изузетан посао који обављају Сведоци“.

РОЂЕНИ СА ТИМ

„Изгледа да је човеку урођено да помаже другим људима“, закључак је једног научног истраживања. Деца „поступају великодушно и пре него што проговоре“. Због чега? Библија каже да је човек створен „по Божјој слици“, то јест са особинама какве има Бог (Постанак 1:27).

У изузетне особине нашег Створитеља, Јехове Бога, спада и великодушност. Он нам је подарио живот и све што нам треба да бисмо били срећни (Дела апостолска 14:17; 17:26-28). Пружио нам је и могућност да га упознамо и из његове Речи, Библије, сазнамо шта ће учинити за нас. У њој је записано и какву је жртву поднео да бисмо ми имали срећну будућност * (1. Јованова 4:9, 10). Ако се и ми, по угледу на Бога, трудимо да будемо великодушни, то се позитивно одражава на наш живот. Осим тога, Богу је драго када то види (Јеврејима 13:16).

Шта је било са Александром, чију смо причу споменули у уводу овог чланка? Један путник из аутобуса јој је рекао да је бацила новац. Међутим, када су током путовања направили паузу у граду у ком је млади Кинез имао пријатеља, он га је позвао и тако Александри вратио новац. Поред тога, почео је да проучава Библију, као што му је она и предложила. Била је пресрећна када је три месеца касније дошао на конгрес Јеховиних сведока на кинеском језику који се одржавао у Перуу. У знак захвалности за то што му је прискочила у помоћ, он је позвао Александру и њене пријатеље у свој ресторан.

Давање и помагање пружа велику радост, нарочито ако смо притом некоме помогли да упозна Јехову Бога, који је извор свих добрих дарова (Јаковљева 1:17). Да ли сте и ви осетили срећу која проистиче из давања?

^ одл. 21 Више информација може се наћи у књизи Шта Библија заиста научава?, коју су издали Јеховини сведоци. Доступна је и на веб-сајту jw.org. Идите на ПУБЛИКАЦИЈЕ > КЊИГЕ И БРОШУРЕ.

Сазнајте више

БУДИ ЈЕХОВИН ПРИЈАТЕЉ

Буди великодушан

Шта се све постиже захваљујући томе што је Јеховин народ великодушан?

СТРАЖАРСКА КУЛА

Доброта — драгоцена у Божјим очима

Да ли треба да се трудимо да будемо добри према другима? Како Бог гледа на ову особину?