Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Пробудите се!  |  Број 6/2017.

 СТРАНИЦА ИЗ ИСТОРИЈЕ

Алхазен

Алхазен

ИМЕ овог арапског научника је Абу Али ел Хасан ибн ел Хајтам, али на Западу је познатији као Алхазен, што је полатињен облик његовог имена Ел Хасан. Открића до којих је дошао значајна су и за нас данас. За Алхазена се каже да је „једна од најважнијих и најутицајнијих личности у историји науке“.

Алхазен је рођен око 965. године у Басри, граду у садашњем Ираку. Бавио се астрономијом, хемијом, математиком, медицином, музиком, оптиком, физиком и поезијом. На чему све можемо да му захвалимо?

БРАНА НА НИЛУ

Алхазен је дошао на идеју да регулише ток моћног Нила чак хиљаду година пре него што је то постигнуто изградњом Асуанске бране, 1902. Прича која следи већ вековима се препричава.

Алхазен је имао амбициозан план — да изгради брану на реци Нил и тако спречи поплаве и суше, које су наносиле велику штету Египћанима. Када је калиф Ел Хаким, који је владао из Каира, чуо за ту идеју, позвао је Алхазена у Египат да је спроведе у дело. Али када је својим очима видео Нил, Алхазен је схватио да нема шансе да успе у својој замисли. Из страха да ће га ћудљиви калиф погубити, Алхазен се 11 година претварао да је луд, све док калиф није умро, 1021. У том периоду је живео у изолацији и имао је времена на претек за научни рад.

КЊИГА О ОПТИЦИ

Алхазен је током тих година написао већи део своје чувене књиге која има седам томова. Изворни назив јој је Китаб ел Маназир, што значи „књига о оптици“. Она се сматра „једном од најважнијих књига у историји физике“. У њој је изложио експерименте о природи светлости — о томе како се светлост разлаже на спектар боја, како се одбија од огледала и како се прелама приликом преласка из  једне средине у другу. Такође је изучавао анатомију ока, механизам вида и перцепцију.

Ово Алхазеново дело је до XIII века преведено са арапског на латински. Европски научници су га вековима цитирали и сматрали ауторитетом. На основу Алхазенових списа о својствима сочива, европски оптичари су, држећи сочива једно испред другог, направили први телескоп и микроскоп.

КАМЕРА ОПСКУРА

Алхазен је утврдио принципе на којима почива фотографија. Наиме, он је схватио да ће се, када светлост кроз сићушан отвор доспе у мрачну собу, на зиду наспрам тог отвора пројектовати обрнута слика спољашњости. Тако је настала прва камера опскура за коју се зна.

По свему судећи, Алхазен је направио прву камеру опскуру

У XIX веку су камери опскури додате фотографске плоче на којима је остајао трајан запис слике. Била је то претеча фотоапарата. Сви савремени фотоапарати, па и наше око, раде по истом принципу као и камера опскура. *

НАУЧНИ МЕТОД

Код Алхазеновог рада изузетно је то што је педантно и систематично истраживао природне појаве. Био је један од првих истраживача који су тестирали теорије изводећи експерименте. Није се либио да општеприхваћене тврдње одбаци ако се покаже да су оне неосноване. Алхазен је по свом приступу науци био потпуно другачији од својих савременика.

Могло би се рећи да гесло савремене науке гласи: „Докажи оно у шта верујеш!“ Због тога што се Алхазен управо тога држао, неки га сматрају „оцем научног метода“. Нема сумње да је он својим радом дао огроман допринос читавом човечанству.

^ одл. 13 Веза између камере опскуре и ока на Западу се није увиђала све док је у XVII веку није објаснио Јохан Кеплер.