Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Пробудите се!  |  Број 5/2017.

 С НАСЛОВНЕ СТРАНЕ

Шта предузети у случају катастрофе

Шта предузети у случају катастрофе

„Заглушујућа експлозија ме је бацила на под. Дим је куљао из отвора за вентилацију — вишеспратница у којој се налазила наша канцеларија била је у пламену.“ (Џошуа)

Земљотреси... урагани... терористички напади... пуцњаве у школама... Ове речи се исувише често појављују у новинским насловима. Наравно, једно је читати о катастрофи, а сасвим друго доживети је на својој кожи. Шта можете урадити пре, током и после катастрофе како бисте повећали шансе за преживљавање?

 ПРЕ — ПРИПРЕМИТЕ СЕ

КАТАСТРОФЕ се могу догодити било где. За преживљавање је најважнија припрема. Међутим, шта припрема подразумева?

  • Психички се припремите. Прихватите чињеницу да се катастрофе догађају и да ви и ваша породица можете бити жртве. Прекасно је припремати се кад катастрофа наступи.

  • Информишите се које катастрофе се могу догодити тамо где живите. Сазнајте где се налазе склоништа. Проверите да ли је ваш дом безбедан и да ли се налази на сигурном месту. Решите се предмета који могу изазвати пожар. Поставите детекторе дима и мењајте им батерије најмање једном годишње.

  • Припремите залихе. Постоји могућност да снабдевање струјом и водом буде прекинуто и да телефонске линије и превоз не функционишу. Уколико имате аутомобил, потрудите се да вам резервоар буде барем допола пун. Увек имајте спремну торбу са храном, водом и најосновнијим потрепштинама. (Видети оквир „ Имате ли све што вам је неопходно?“)

    Припрема је најважнији корак за преживљавање

  • Нека вам при руци буду бројеви телефона пријатеља, било да живе близу или далеко.

  • Саставите план за случај опасности и увежбајте га. Сазнајте где се у вашој згради налазе излази у случају опасности и упознајте се са планом евакуације који има школа ваше деце. Договорите се са члановима породице где ћете се наћи у случају катастрофе. Имајте два места — једно у вашем крају, а друго негде даље. Примера ради, то могу бити јавна места као што су библиотека или школа. Надлежне службе саветују да се с времена на време прошетате до тих места са својом породицом.

  • Размислите како бисте могли помоћи другима, укључујући и старе и немоћне.

ТОКОМ — БРЗО РЕАГУЈТЕ

„Када је избио пожар, већина људи није паничила, него је одуговлачила“, присећа  се Џошуа, цитиран на почетку. „Неки су искључивали компјутер или пунили флашице водом. Један колега је рекао: ’Можда би само требало да сачекамо.‘“ Иако су многи оклевали, Џошуа је повикао: „Морамо одмах напоље!“ То их је тргло и пошли су за њим низ степенице. „Ако неко падне, подигните га и наставите даље“, понављао је Џошуа. „Сви ћемо се извући!“

  • Пожар. Лезите на под и брзо отпузите до најближег излаза. Дим смањује видљивост и већина смрти наступи као последица гушења. Оставите личне ствари. Секунде могу значити разлику између живота и смрти.

  • Земљотрес. Завуците се под чврст сто или станите уз носећи зид. Очекујте да ће уследити још потреса и што пре изађите напоље и удаљите се од зграде. Спасилачким тимовима ће можда требати сати да дођу до вас и зато, уколико је то могуће, покушајте да спасете друге.

  • Цунами. Уколико се вода изненада повуче од обале, сместа бежите у више пределе. Након првог таласа могу уследити и други, и то још већи таласи.

  • Торнадо, ураган и други олујни ветрови. Без одлагања се упутите у склониште.

  • Поплава. Изађите из поплављене зграде. Немојте се пробијати кроз воду, ни пешице ни аутомобилом. Вода може бити загађена отпадним водама из канализације и скривати опасности попут крхотина и оштрих предмета, отворених шахти или оборених струјних водова.

  • Да ли сте знали? Водена бујица висине од само пола метра може однети аутомобил. У поплавама већина настрада кад покушава да вози кроз воду.

  • Уколико власти наложе евакуацију, крените одмах! Јавите се пријатељима да не би ризиковали живот тражећи вас.

    Уколико власти наложе евакуацију, крените одмах

  • Да ли сте знали? Текстуалне поруке могу бити поузданије од говорне поште.

  • Уколико власти наложе становништву да остане у својим домовима или у склоништима, не излазите. У случају хемијске, биолошке или нуклеарне катастрофе, останите унутра, искључите вентилацију и запечатите врата и прозоре. Ако се ради о нуклеарној катастрофи, сиђите на најнижи ниво зграде да бисте што мање били изложени радијацији. Пратите вести на локалној телевизији или радију. Останите унутра док власти не објаве да је опасност прошла.

 ПОСЛЕ — ОСТАНИТЕ НА СИГУРНОМ

Да бисте избегли заразе и опасности, послушајте следеће савете:

  • Будите код пријатеља ако је то могуће, а не у прихватном центру.

  • Одржавајте добру хигијену места на ком боравите.

  • Користите заштитну опрему током рашчишћавања рушевина. Уколико је могуће, носите рукавице, јаке ципеле, шлем и маску за прашину. Чувајте се електричних жица и жара који тиња.

  • Вратите се својој свакодневној рутини што је пре могуће. Важно је да ваша деца виде да сте смирени и да не губите наду. Заједно радите домаћи, играјте се и проучавајте Библију. Немојте бити опседнути вестима о ономе што се догодило и немојте своју нервозу и фрустрације истресати на чланове породице. Прихватите помоћ и помозите другима.

    Након катастрофе, сачувајте своју рутину колико год је могуће

  • Помирите се с материјалним губицима. Влада и спасилачке службе труде се да помогну људима да преживе, а не да надокнаде све што је изгубљено. Да бисмо преживели, потребни су нам чиста вода, храна, одећа и заклон (1. Тимотеју 6:7, 8).

  • Прихватите своја осећања и потражите помоћ. Трауме се често појаве након што прође први шок. Симптоми укључују анксиозност, депресију и промене расположења, као и проблеме с концентрацијом, обављањем уобичајених послова и спавањем. Разговарајте са саосећајним пријатељима.

Иако је Џошуа преживео пожар који је избио на његовом радном месту, многи од његових колега нису. Зато је прошао кроз тежак период. Много му је значила помоћ хришћанских старешина и стручњака за ментално здравље. „Они су ме уверили да је моја жалост била део нормалног процеса опоравка и да ће проћи“, каже Џошуа. „Након шест месеци, кошмари су се проредили. Други симптоми су трајали дуже.“

Катастрофе су у потпуној супротности с нашим осећајем за правду. Због тога неки криве Бога. Многи, попут Џошуе, осећају „кривицу преживелих“. „И даље се питам да ли сам могао да спасем више људи“, каже он. „Теши ме вера у то да ће Бог ускоро успоставити правду на земљи и да ће исправити свако зло. У међувремену, захвалан сам што сам жив и радим оно што у разумној мери могу да бих сачувао живот“ (Откривење 21:4, 5). *

^ одл. 33 Више информација о Божјим обећањима за будућност и о томе зашто Бог допушта патњу може се наћи у књизи Шта Библија заиста научава? Доступна је и на веб-сајту www.jw.org.

Сазнајте више

ПРОБУДИТЕ СЕ!

Да ли су природне катастрофе Божја казна?

Многи верују да Бог помоћу природних катастрофа кажњава људе. Међутим, шта Свето писмо открива о Божјем обрасцу интервенисања?

ПИТАЊА И ОДГОВОРИ

Да ли су природне катастрофе казна од Бога?

Осмотрите три фактора по којима се види да су пресуде које се спомињу у Светом писму биле од Бога.