Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

ПРОБУДИТЕ СЕ! БРОЈ 5/2016.

 СТРАНИЦА ИЗ ИСТОРИЈЕ

Аристотел

Аристотел

АРИСТОТЕЛ је живео пре више од 2 300 година. Он је имао огроман утицај на науку и филозофију. Његова дела већ годинама буде знатижељу, преведена су на многе језике и предмет су многих истраживања. Џејмс Маклохлан, професор историје, написао је да су „Аристотелова учења о свету природе више од 2 000 година доминирала европском мишљу“. Неке његове теорије су чак утицале на католичанство, протестантизам и ислам.

Најсвестранији научник и филозоф свог времена

Аристотел је писао о уметности, астрономији, биологији, етици, језику, праву, логици, магнетизму, метафизици, кретању, срећи, поетици, политици, психологији, реторици, као и о души, за коју је веровао да је смртна. Међутим, у свету науке је остао упамћен пре свега по својим запажањима на пољу биологије и логике.

Мислиоци у античкој Грчкој су се првенствено ослањали на своје способности опажања и логику да би објаснили свет природе. Полазили су од нечега што су сматрали очигледним и веровали су да ће доћи до тачних закључака само ако добро промисле о томе.

Вођени том филозофијом, извели су многе логичне закључке, на пример да у свемиру постоји ред. С друге стране, пошто су се ослањали искључиво на своја чула, многи учени људи, укључујући и Аристотела, дошли су и до неких потпуно погрешних закључака. На пример, веровали су да се све планете и звезде крећу око Земље. У то време је тај закључак деловао сасвим очигледно и логично. „Изгледало је као да здрав разум и искуство потврђују гледиште старих Грка да је Земља  центар свемира“, стоји у књизи Чарлса Фримана о утицају грчке филозофије на хришћанство (The Closing of the Western Mind).

Та заблуда не би имала толико далекосежне последице да је остала само у домену науке. Али то није био случај.

Католичка црква прихвата Аристотелове идеје

Хришћанске цркве у средњовековној Европи су прихватиле нека Аристотелова учења као богомдана и нису их доводиле у питање. То се десило када су теолози у Римокатоличкој цркви, првенствено Тома Аквински (око 1224 – 1274), развили хришћанску теологију на основу Аристотелових идеја. Тако је и Аристотелова теорија о геоцентричном систему постала католичка догма. Ту теорију су прихватиле и неке протестантске вође, као што су Калвин и Лутер, које су тврдиле да је у складу с Библијом. (Видети оквир „ Теорија о геоцентричном систему и Библија“.)

Нека Аристотелова учења су била прихваћена као богомдана

„Нека [Аристотелова] и католичка учења су била готово идентична“, рекао је Фриман у споменутој књизи. Зато се говорило да је Аквински преобратио Аристотела на католицизам. Али заправо се „Аквински преобратио на аристотелизам“, закључује Фриман. Могли бисмо рећи да је у извесној мери то био случај и са самом црквом. Када се италијански астроном и математичар Галилео Галилеј осмелио да изнесе резултате својих истраживања — да се Земља окреће око Сунца — био је изведен пред Инквизицију и принуђен да се јавно одрекне својих гледишта. * Иронично је то што је и сам Аристотел признао да наука напредује и да је подложна променама, док црква то није хтела да призна!

^ одл. 11 За више информација видети чланак „Галилејев сукоб са црквом“, у издању овог часописа од 22. априла 2003.