Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Пробудите се!  |  Број 3/2017.

Ентерички нервни систем (ЕНС, приказан плавом бојом) налази се у зиду органа за варење

Наш „други мозак“

Наш „други мозак“

У НАШЕМ организму постоји сплет неурона који је толико опсежан да га неки научници називају „другим мозгом“. То је ентерички нервни систем (ЕНС) и налази се претежно у стомаку.

Претварање хране у енергију је толико сложен процес да није чудо што вођење тог посла мозак умногоме препушта ЕНС-у.

Иако је много једноставнији од мозга, ЕНС је и даље невероватно компликован. Процењује се да у људском телу овај нервни систем има између 200 и 600 милиона неурона. Ова разграната мрежа неурона налази се у зиду органа за варење. Научници кажу да је добро што мозак не врши посао ЕНС-а јер би у том случају многобројни нерви потребни да би се органи за варење повезали с мозгом заузимали превише простора. Према једној књизи о ЕНС-у, „много је безбедније и боље што је систему органа за варење препуштено да се брине о себи“ (The Second Brain).

„МАЛА ЛАБОРАТОРИЈА“

Да би се храна коју поједемо сварила, потребно је да се одређене супстанце произведу и доставе органима за варење у право време и на право место. Професор Гари Мо с правом назива систем органа за варење „малом лабораторијом“. Хемијски процеси који се одигравају приликом варења невероватно су синхронизовани. Примера ради, у зиду црева се налазе посебне ћелије које детектују хемијски састав хране. Информације које оне приме омогућавају ЕНС-у да „наручи“ производњу управо оних ензима који су потребни за разлагање детектованих састојака. Том приликом ЕНС „мери“ киселост и друга својства хране и томе прилагођава лучење ензима. Након што ензими обаве свој посао, тело може апсорбовати разложену храну.

Систем органа за варење је попут фабрике којом највећим делом руководи наш „други мозак“. Он „наређује“ мишићима у зиду органа за варење да се грче и опуштају да би потискивали храну унапред кроз тракт и према потреби подешава снагу и учесталост тих контракција. Захваљујући томе, све тече глатко, као на покретној траци у фабрици.

Овај нервни систем такође пази на безбедност организма. Храна коју поједемо може садржати потенцијално штетне бактерије. Није чудо што се управо у стомаку налази између 70 и 80 посто лимфоцита, који имају веома важну улогу у одбрамбеним реакцијама тела. Ако унесемо превелики број штетних микроорганизама, ЕНС нас штити тако што покреће јаке контракције и изазива повраћање или дијареју, чиме се из нашег  организма избаци већина отровних материја.

ДОБРА КОМУНИКАЦИЈА

Иако изгледа да ЕНС делује независно од мозга, они стално комуницирају. На пример, ЕНС игра важну улогу у регулацији хормона који јављају мозгу када и колико треба да једемо. Нервне ћелије ЕНС-а сигнализирају мозгу када смо сити и могу изазвати мучнину ако превише једемо.

Сигурно вам је и пре овог чланка било познато да су органи за варење и мозак повезани. Примера ради, можда сте приметили да нека храна поправља расположење. Истраживања показују да након што је поједемо, ЕНС мозгу шаље „сигнале среће“, чиме покреће ланчану реакцију због које се осећамо боље. То објашњава зашто посежемо за одређеном врстом хране када смо под стресом. Тренутно се врше испитивања која ће показати да ли се депресија може лечити вештачком стимулацијом ЕНС-а.

Да ли сте се некада осећали као да имате „чвор у стомаку“? Изгледа да се тај осећај ствара када мозак региструје стрес, при чему ЕНС реагује и крв одлази из желуца. Још једна последица је и осећај мучнине, пошто приликом стреса мозак упућује ЕНС да промени уобичајени ритам контракција органа за варење.

Иако се на њега указује као на „други мозак“, ЕНС нема улогу у нашем размишљању и доношењу одлука. Не може нам помоћи да напишемо песму, израчунамо трошкове или решимо неки задатак. Али овај нервни систем, о коме још увек много тога не знамо, ипак одушевљава научнике својом комплексношћу. Следећи пут када будете сели да једете, размислите о томе шта ће се све одиграти у вашем стомаку!