Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

2. Самуилова 19:1-43

19  Јоаву су јавили: „Ено, краљ плаче и тугује за Авесаломом.“+  Тако се тог дана победа претворила у жалост у целом народу, јер је тог дана народ чуо да краљ жали за својим сином.  Људи су тог дана крадом улазили у град,+ као што крадом иду они који се стиде јер су побегли из боја.  Краљ је покрио своје лице и на сав глас јадиковао: „Авесаломе, сине мој! Авесаломе, сине мој, сине мој!“+  На крају је Јоав дошао код краља у кућу и рекао му: „Данас си посрамио све своје слуге, оне који су данас избавили твоју душу+ и душу твојих синова+ и твојих кћери,+ душу твојих жена+ и душу твојих иноча,*+  јер волиш оне који те мрзе, а мрзиш оне који те воле. Данас си показао да ти ништа не значе ни заповедници ни слуге. Јер сада знам да би ти било драго да је Авесалом жив, а да смо сви ми изгинули.  Зато сада устани и изађи па утеши срце+ својих слугу, јер ако не изађеш, кунем ти се Јеховом, ниједан човек неће остати ноћас с тобом.+ То ће ти бити горе него сва зла која су те снашла од младости твоје па до данас.“  Тада је краљ устао и сео код градских врата.+ У целом народу се чуло да краљ седи на вратима. Тада је цео народ дошао пред краља. Израелци су били побегли својим кућама.+  Цео народ по свим Израеловим племенима почео је да се препире и да говори: „Краљ нас је избавио из руку наших непријатеља,+ он нас је избавио из руку Филистеја, а сада је због Авесалома морао да побегне из земље.+ 10  Авесалом, ког смо помазали да нам буде краљ,+ погинуо је у боју.+ Зашто онда ништа не предузмете да вратите краља?“+ 11  Краљ Давид је поручио свештеницима Садоку+ и Авијатару:+ „Овако кажите Јудиним старешинама:+ ’Зашто да ви будете последњи који ће вратити краља у његов двор, кад је оно што се говори по целом Израелу дошло до краља у његов дом? 12  Ви сте моја браћа, ви сте моја кост и моје месо.+ Зашто да будете последњи који ће вратити краља?‘ 13  Амаси кажите:+ ’Зар ниси ти моја кост и моје месо? Нека ми Бог учини тако и нека ме још теже казни+ ако ти не будеш војни заповедник уместо Јоава докле год си жив.‘“+ 14  Срца свих Јудиних људи једнодушно су се приклонила+ краљу па су му поручили: „Врати се са свим својим слугама!“ 15  Тако је краљ кренуо назад и дошао до Јордана. Јудини људи стигли су у Галгал+ у сусрет краљу да га преведу преко Јордана. 16  Симеј,+ син Гире+ из Венијаминовог племена, из Ваурима,+ пожурио је да пође с Јудиним људима у сусрет краљу Давиду. 17  С њим је било хиљаду људи из Венијаминовог племена. (С њим је био и Сива,+ слуга из Сауловог дома, са својих петнаест синова+ и двадесет слугу. Они су успели да дођу до Јордана пред краља. 18  Сива је прешао преко прелаза+ на Јордану да помогне краљевом дому да сви пређу реку и да учини шта год буде краљева воља.) Симеј, Гирин син, пао је ничице пред краља када је краљ хтео да пређе Јордан,+ 19  па је рекао краљу: „Нека ми мој господар не узме за грех и нека се не обазире на зло које је учинио твој слуга+ оног дана када је мој господар, краљ, отишао из Јерусалима. Нека то краљ не прима к срцу.+ 20  Јер твој слуга зна да је згрешио. Зато сам данас први пошао из целог Јосифовог дома+ у сусрет свом господару, краљу.“ 21  Тада Ависај,+ Серујин син,+ рече: „Зар Симеј не заслужује смрт зато што је проклињао Јеховиног помазаника?“+ 22  Али Давид рече: „Шта ви имате с тим,+ синови Серујини, па ми се данас противите?+ Зар да се данас неко погуби у Израелу?+ Зар ја не знам да сам данас опет краљ над Израелом?“ 23  Тада краљ рече Симеју: „Нећеш погинути.“ И краљ му се заклео.+ 24  Мефивостеј,+ унук Саулов, дошао је у сусрет краљу. Он није одржавао уредним своје ноге+ ни своју браду*+ нити је прао своје хаљине од оног дана када је краљ отишао, па све до дана кад се вратио у миру. 25  Када је дошао у Јерусалим у сусрет краљу, краљ га је упитао: „Зашто ниси пошао са мном, Мефивостеје?“ 26  А он је одговорио: „Господару мој, краљу, мој слуга+ ме је преварио. Ја, твој слуга, рекао сам му: ’Оседлај ми магарицу да је узјашем и пођем с краљем‘, јер је твој слуга хром.+ 27  Али он је оклеветао+ твог слугу пред мојим господарем, краљем. Али је мој господар, краљ, као анђео+ истинитог Бога. Зато чини шта хоћеш. 28  Јер цео дом мог оца није заслужио ништа друго него да га мој господар, краљ, побије, а ти си ипак поставио свог слугу с онима који једу за твојим столом.+ Како бих онда имао право да се жалим+ краљу?“ 29  А краљ му рече: „Чему још твоје речи? Кажем ти, ти и Сива поделите земљу.“+ 30  Тада је Мефивостеј рекао краљу: „Нека узме све,+ само нека се мој господар, краљ, вратио с миром у свој дом.“ 31  Варзелај+ из Галада дошао је из Рогелима да би с краљем пошао на Јордан и испратио га до Јордана. 32  Варзелај је био веома стар човек. Имао је осамдесет година.+ Пошто је био веома богат,+ снабдевао је краља храном док је краљ боравио у Маханаиму.+ 33  Краљ је рекао Варзелају: „Пођи са мном у Јерусалим, и ја ћу се бринути о теби.“+ 34  Али Варзелај је рекао краљу: „Колико ми је још година живота остало да бих ишао с краљем у Јерусалим? 35  Имам осамдесет година.+ Могу ли да разаберем шта је добро, а шта зло? Може ли твој слуга осетити укус онога што једе и пије?+ Могу ли још слушати+ глас певача и певачица?+ Зашто да онда твој слуга буде на терету+ мом господару, краљу? 36  Твој слуга може отпратити краља само мали део пута до Јордана. Зашто би ми краљ узвратио таквом наградом?+ 37  Молим те, допусти свом слузи да се врати, да умрем+ у свом граду, код гроба свог оца и своје мајке.+ Али ево твог слуге Химама,+ па нека он пође с мојим господарем, краљем. Учини му оно што је добро у твојим очима.“ 38  Тада је краљ рекао: „Химам ће поћи са мном и ја ћу му учинити шта год желиш. Шта год затражиш од мене, све ћу ти учинити.“ 39  Тада је цео народ прешао Јордан, а и краљ је прешао. Краљ је онда пољубио+ Варзелаја и благословио+ га, и он се вратио у своје место. 40  Када је краљ прешао реку на путу за Галгал,+ с њим је био и Химам, цео Јудин народ и половина Израеловог народа. Тако су с краљем прешли реку. 41  Сви Израелци долазили су пред краља и говорили му: „Зашто+ су те наша браћа, Јудини људи, крадом одвели? Зашто су краља и његов дом и све Давидове људе с њим превели преко Јордана?“+ 42  Тада су сви Јудини људи одговорили Израеловим људима: „Зато што је краљ у блиском сродству с нама.+ Зашто се ви љутите због тога? Да ли смо јели на краљев трошак? Да ли смо добили неки дар?“ 43  Али Израелови људи су одговорили Јудиним људима: „Ми имамо десет пута више права на краља,+ па тако и на Давида имамо више права него ви. Зашто сте нас онда презрели? Зар не треба ми да будемо први+ који ће вратити краља?“ Али речи Јудиних људи биле су оштрије од речи Израелових људи.

Фусноте

 Види фусноту за Пст 22:24.
 Или: „бркове“.