Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

2. Самуилова 14:1-33

14  Јоав,+ Серујин син,+ приметио је да се краљево срце приклонило Авесалому.+  Тада је Јоав послао слуге у Текоју+ да одатле доведу једну мудру+ жену, па јој је рекао: „Направи се као да си у жалости, обуци хаљине које се носе у жалости и немој се мазати уљем.+ Буди као жена која је већ дуго у жалости за неким ко јој је умро.+  Затим иди код краља и кажи му тако и тако.“ Јоав јој је рекао шта да каже.+  Жена из Текоје дошла је пред краља, пала ничице, лицем до земље+ и рекла: „Краљу, помози ми!“+  А краљ ју је упитао: „Шта ти се догодило?“ А она је одговорила: „Ево, ја сам удовица,+ муж ми је умро.  Твоја слушкиња је имала два сина. Једном су се њих двојица посвађала у пољу,+ а није било никог да их раздвоји.+ На крају је један од њих ударио другог и убио га.  Сада се сва родбина подигла против твоје слушкиње и говори: ’Предај нам оног који је убио свог брата, да га погубимо за живот његовог брата+ ког је убио.+ Хоћемо да истребимо наследника!‘ Они ће угасити искру која ми је преостала и неће оставити мом мужу ни имена ни потомства на земљи.“+  Тада краљ рече жени: „Иди својој кући, а ја ћу заповедити како да се поступи у твом случају.“+  Жена из Текоје рече краљу: „Господару мој, краљу, нека на мене и на дом мог оца падне кривица,+ а краљ и његов престо нека су недужни.“ 10  Затим краљ настави: „Ако ти неко нешто каже, доведи га мени и више те никада неће дирати.“ 11  А она рече: „Молим те, нека се краљ сети Јехове, свог Бога,+ да крвни осветник+ не би учинио још веће зло и да ми не би погубили и другог сина.“ А он рече: „Тако жив био Јехова,+ ниједна длака с главе+ неће му пасти на земљу.“ 12  Али жена рече: „Молим те, допусти да твоја слушкиња+ каже још једну реч+ свом господару, краљу.“ А он рече: „Кажи!“+ 13  Тада жена рече: „Зашто си онда донео такву одлуку+ против Божјег народа?+ Кад краљ овако говори, као да сам себе осуђује+ што није вратио оног ког је прогнао.+ 14  Јер сви ћемо умрети+ и бићемо као вода која се пролије на земљу и више се не може сакупити. Али Бог не одузима живот,*+ него је омогућио да онај кога је неко прогнао не остане прогнан пред њим. 15  Ја сам дошла да ово кажем краљу, свом господару, јер су ме људи уплашили. Зато је твоја слушкиња помислила: ’Обратићу се краљу. Можда ће краљ поступити по речи своје робиње. 16  Краљ је саслушао своју робињу и обећао да ће је избавити из руку оног ко жели да уклони мене и мог сина из наследства које нам је Бог дао.‘+ 17  Зато је твоја слушкиња помислила: ’Нека ме умири реч мог господара, краља.‘ Јер је мој господар, краљ, као анђео+ истинитог Бога и разликује добро од лошег.+ Нека Јехова, твој Бог, буде с тобом.“ 18  Тада краљ одговори жени: „Молим те, немој ми прећутати оно што ћу те сада упитати.“+ А жена рече: „Нека говори мој господар, краљ.“ 19  Тада је краљ упита: „Је ли Јоавова+ рука с тобом у свему овоме?“+ А жена одговори: „Тако жива била душа твоја,+ мој господару, краљу, не може се ни десно ни лево од свега што је рекао мој господар, краљ. Да, твој слуга Јоав заповедио ми је ово и он је рекао твојој слушкињи шта да каже.+ 20  Твој слуга Јоав учинио је то да ствари изгледају другачије, али је мој господар мудар као анђео+ истинитог Бога и зна све шта се збива на земљи.“ 21  Тада краљ рече Јоаву: „Ево, учинићу тако.+ Иди и доведи назад мог сина Авесалома.“+ 22  Јоав паде ничице, лицем до земље, и благослови краља.+ Затим Јоав рече: „Данас твој слуга зна да је нашао милост у твојим очима,+ господару мој, краљу мој, јер је краљ поступио по речи свог слуге.“ 23  Тада је Јоав устао, отишао у Гесур+ и довео Авесалома у Јерусалим.+ 24  Али краљ је рекао: „Нека се врати својој кући, али моје лице неће видети.“+ Тако се Авесалом вратио својој кући, али краљево лице није видео. 25  У целом Израелу није било човека кога су због лепоте+ толико хвалили као што су хвалили Авесалома. Од главе до пете на њему није било мане. 26  Када се шишао — а морао је да се шиша крајем сваке године јер му је коса била претешка+ — коса с његове главе била је тешка двеста сикала,* по краљевској мери.* 27  Авесалому су се родила три сина+ и једна кћи по имену Тамара. Она је била веома лепа.+ 28  Авесалом је живео у Јерусалиму две године, али није видео краљево лице.+ 29  Зато је Авесалом послао по Јоава јер је хтео да га пошаље код краља, али он није хтео да дође. Послао је по њега и други пут, али он опет није хтео да дође. 30  Онда је Авесалом рекао својим слугама: „Знате да Јоав има њиву поред моје и да на њој расте јечам. Идите и запалите је!“+ Тако су Авесаломове слуге запалиле њиву.+ 31  Тада је Јоав устао, отишао код Авесалома у кућу и упитао га: „Зашто су твоје слуге запалиле моју њиву?“ 32  Авесалом је рекао Јоаву: „Ево, послао сам по тебе и поручио сам ти: ’Дођи овамо да те пошаљем код краља да му кажеш: „Зашто сам се вратио из Гесура?+ Боље би ми било да сам тамо и остао. Допусти сад да видим краљево лице, па ако има на мени нека кривица,+ нека ме он онда погуби.“‘“ 33  Јоав је отишао код краља и све му то пренео. Тада је краљ позвао Авесалома који је дошао пред њега и пао ничице, лицем до земље. Краљ је затим пољубио Авесалома.+

Фусноте

 Дословно: „душу“.
 Око 2,3 килограма. Види додатак 13.
 „По краљевској мери“ — можда се радило о стандардном тегу који се чувао у краљевској палати, или је постојао „краљевски“ сикал који се разликовао од обичног. Упореди са фуснотом за израз „према светом сиклу“ у Из 30:13.