2. Самуилова 1:1-27
1 После Саулове смрти, Давид се вратио побивши Амаличане+ и провео је два дана у Сиклагу.+
2 Трећег дана дошао је један човек+ из Сауловог логора, раздераних хаљина+ и главе посуте прашином.+ Кад је дошао пред Давида, пао је ничице и поклонио се до земље.+
3 Давид га је упитао: „Одакле долазиш?“ А он му је одговорио: „Побегао сам из израелског логора.“
4 Тада га Давид упита: „Шта се десило? Молим те, испричај ми.“ А он му одговори: „Људи су побегли с бојног поља и много их је пало и изгинуло.+ Погинули су и Саул+ и његов син Јонатан.“+
5 Тада Давид упита младића који му је јавио ту вест: „Како знаш да су Саул и његов син Јонатан погинули?“+
6 А младић му одговори: „Случајно сам се нашао на гори Гелвуји+ и угледао сам Саула како се ослања на своје копље,+ а кола и коњаници само што га нису били стигли.+
7 Када се окренуо, угледао ме је и позвао, а ја сам се одазвао: ’Ево ме!‘
8 Затим ме је упитао: ’Ко си ти?‘ А ја сам му одговорио: ’Ја сам Амаличанин.‘+
9 Тада ми је рекао: ’Молим те, дођи овамо и убиј ме, јер сам у смртном грчу, а живот*+ је још у мени.‘
10 Тада сам му пришао и убио га,+ јер сам знао да неће остати жив након што је пао рањен. Затим сам узео круну*+ с његове главе и наруквицу с његове руке да их донесем овамо свом господару.“
11 Тада је Давид ухватио своје хаљине и раздерао их,+ а тако и сви његови људи.
12 Нарицали су, плакали+ и постили+ до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за Јеховиним народом и за Израеловим домом,+ јер су изгинули од мача.
13 Затим је Давид упитао младића који му је то јавио: „Одакле си?“ А он је одговорио: „Ја сам син једног странца, Амаличанина.“+
14 Тада му је Давид рекао: „Како се ниси бојао+ да дигнеш руку на Јеховиног помазаника+ и да га убијеш?“
15 Давид је позвао једног од својих људи и заповедио му: „Дођи и погуби овог човека!“ Он га је ударио тако да је тај човек умро.+
16 Тада је Давид још рекао: „Твоја крв нека падне на твоју главу,+ јер су твоја уста сведочила против тебе+ кад си рекао: ’Ја сам убио Јеховиног помазаника.‘“+
17 Тада је Давид испевао нарицаљку+ за Саулом и његовим сином Јонатаном,+
18 и заповедио је да Јудини синови+ науче „Песму о луку“,+ која је записана у Јашаровој* књизи:+
19 „Лепота је твоја, о Израеле, погубљена на горама твојим!+
Падоше јунаци!
20 Не причајте о томе у Гату,+
Не објављујте то по улицама Аскалона,+
Да се не би радовале кћери филистејске,
Да не би клицале кћери необрезаних.+
21 Горе гелвујске,+ не падала роса ни киша на вас, не било рода на њивама вашим с којих бисте Богу приносе давали!+
Јер је ту окаљан штит јунака̂,
Па и Саулов штит; нема више штита уљем помазаног.+
22 Без крви побијених, без сала јунака
Није се враћао лук Јонатанов,+
Нити је без успеха мач Саулов био.+
23 Саул и Јонатан,+ мили и драги за живота свога,
Ни у смрти раздвојили се нису.+
Од орлова бржи беху,+
Од лавова јачи.+
24 Кћери израелске, оплакујте Саула,
Он вас је у раскошан скерлет облачио,
Златом је хаљине ваше украшавао.+
25 Падоше јунаци у боју!+
Погину Јонатан на горама твојим!+
26 Жалим за тобом, брате Јонатане!
Како си ми драг био!+
Твоја ми љубав беше снажнија од љубави жене!+
27 Падоше јунаци,+
Пропаде оружје убојито!“
