Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

2. Самуилова 1:1-27

1  После Саулове смрти, Давид се вратио побивши Амаличане+ и провео је два дана у Сиклагу.+  Трећег дана дошао је један човек+ из Сауловог логора, раздераних хаљина+ и главе посуте прашином.+ Кад је дошао пред Давида, пао је ничице и поклонио се до земље.+  Давид га је упитао: „Одакле долазиш?“ А он му је одговорио: „Побегао сам из израелског логора.“  Тада га Давид упита: „Шта се десило? Молим те, испричај ми.“ А он му одговори: „Људи су побегли с бојног поља и много их је пало и изгинуло.+ Погинули су и Саул+ и његов син Јонатан.“+  Тада Давид упита младића који му је јавио ту вест: „Како знаш да су Саул и његов син Јонатан погинули?“+  А младић му одговори: „Случајно сам се нашао на гори Гелвуји+ и угледао сам Саула како се ослања на своје копље,+ а кола и коњаници само што га нису били стигли.+  Када се окренуо, угледао ме је и позвао, а ја сам се одазвао: ’Ево ме!‘  Затим ме је упитао: ’Ко си ти?‘ А ја сам му одговорио: ’Ја сам Амаличанин.‘+  Тада ми је рекао: ’Молим те, дођи овамо и убиј ме, јер сам у смртном грчу, а живот*+ је још у мени.‘ 10  Тада сам му пришао и убио га,+ јер сам знао да неће остати жив након што је пао рањен. Затим сам узео круну*+ с његове главе и наруквицу с његове руке да их донесем овамо свом господару.“ 11  Тада је Давид ухватио своје хаљине и раздерао их,+ а тако и сви његови људи. 12  Нарицали су, плакали+ и постили+ до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за Јеховиним народом и за Израеловим домом,+ јер су изгинули од мача. 13  Затим је Давид упитао младића који му је то јавио: „Одакле си?“ А он је одговорио: „Ја сам син једног странца, Амаличанина.“+ 14  Тада му је Давид рекао: „Како се ниси бојао+ да дигнеш руку на Јеховиног помазаника+ и да га убијеш?“ 15  Давид је позвао једног од својих људи и заповедио му: „Дођи и погуби овог човека!“ Он га је ударио тако да је тај човек умро.+ 16  Тада је Давид још рекао: „Твоја крв нека падне на твоју главу,+ јер су твоја уста сведочила против тебе+ кад си рекао: ’Ја сам убио Јеховиног помазаника.‘“+ 17  Тада је Давид испевао нарицаљку+ за Саулом и његовим сином Јонатаном,+ 18  и заповедио је да Јудини синови+ науче „Песму о луку“,+ која је записана у Јашаровој* књизи:+ 19  „Лепота је твоја, о Израеле, погубљена на горама твојим!+ Падоше јунаци! 20  Не причајте о томе у Гату,+ Не објављујте то по улицама Аскалона,+ Да се не би радовале кћери филистејске, Да не би клицале кћери необрезаних.+ 21  Горе гелвујске,+ не падала роса ни киша на вас, не било рода на њивама вашим с којих бисте Богу приносе давали!+ Јер је ту окаљан штит јунака̂, Па и Саулов штит; нема више штита уљем помазаног.+ 22  Без крви побијених, без сала јунака Није се враћао лук Јонатанов,+ Нити је без успеха мач Саулов био.+ 23  Саул и Јонатан,+ мили и драги за живота свога, Ни у смрти раздвојили се нису.+ Од орлова бржи беху,+ Од лавова јачи.+ 24  Кћери израелске, оплакујте Саула, Он вас је у раскошан скерлет облачио, Златом је хаљине ваше украшавао.+ 25  Падоше јунаци у боју!+ Погину Јонатан на горама твојим!+ 26  Жалим за тобом, брате Јонатане! Како си ми драг био!+ Твоја ми љубав беше снажнија од љубави жене!+ 27  Падоше јунаци,+ Пропаде оружје убојито!“

Фусноте

 Дословно: „душа“.
 Или: „дијадему“.
 „Јашар“ значи „праведник; честити“.