Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

2. Летописа 33:1-25

33  Манасија+ је имао дванаест година кад је почео да влада и владао је педесет и пет година у Јерусалиму.+  Он је чинио оно што је зло у Јеховиним очима,+ по одвратним+ обичајима народа које је Јехова отерао пред Израеловим синовима.+  Поново је направио обредне узвишице+ које је срушио+ Језекија, његов отац, подигао је олтаре+ ликовима Вала,+ начинио је обредна дебла*+ и клањао+ се свој небеској војсци+ и служио јој.+  Направио је олтаре+ у Јеховином дому, за који је Јехова рекао: „У Јерусалиму ће пребивати моје име довека.“+  Направио је и олтаре свој небеској војсци+ у оба дворишта+ Јеховиног дома.+  Своје синове спаљивао је у ватри*+ у долини Еномовог сина,+ бавио се магијом,+ гатао+ и врачао+ и поставио је људе који призивају духове+ и проричу будућност.+ Много је зла чинио пред Јеховом и вређао га.+  Он је начинио резани лик+ и поставио га у дом истинитог Бога,+ за који је Бог рекао Давиду и његовом сину Соломону: „У овом дому и у Јерусалиму, који сам изабрао+ између свих Израелових племена, пребиваће моје име+ довека.+  И нећу дати да се нога Израелових синова помери са земље коју сам одредио+ њиховим праочевима,+ само ако буду пазили да поступају по свему ономе што сам им заповедио,+ по целом закону,+ прописима+ и заповестима+ које сам дао преко Мојсија.“+  Манасија+ је наводио Јуду+ и становнике Јерусалима да чине још горе+ ствари него народи које је Јехова истребио пред Израеловим синовима.+ 10  Јехова је опомињао Манасију и његов народ, али они нису обраћали пажњу.+ 11  Зато је Јехова довео на њих+ војне заповеднике краља Асирије+ и они су ухватили Манасију међу стенама,+ оковали+ га у двоструке бакарне окове и одвели у Вавилон. 12  Кад се нашао у невољи,+ трудио се да умилостиви* лице Јехове, свог Бога,+ и веома се понизио+ пред Богом својих праочева. 13  Молио му се и он је услишио+ његову усрдну молитву и чуо је његову молбу којом је молио за милост, и довео га је назад у Јерусалим и вратио му краљевску власт.+ Тада је Манасија спознао да је Јехова истинити Бог.+ 14  После тога је око Давидовог града+ саградио спољашњи+ зид који се протезао западно од Гиона+ у долини па све до Рибљих врата+ и око Офела.+ Зид који је саградио био је веома висок. Поставио је војне заповеднике у свим утврђеним градовима у Јуди.+ 15  Из Јеховиног дома уклонио је туђе богове+ и идолски лик+ и све олтаре+ које је саградио на гори Јеховиног дома и у Јерусалиму и бацио их изван града. 16  Затим је поставио Јеховин олтар+ и приносио на њему жртве заједништва+ и жртве захвалнице,+ а Јуди је заповедио да служи Јехови, Израеловом Богу.+ 17  Ипак, народ је још увек приносио жртве на обредним узвишицама,+ али само Јехови, свом Богу. 18  Остала Манасијина дела, његова молитва+ Богу и речи које су му видеоци+ говорили у име Јехове, Израеловог Бога, записане су у летописима израелских краљева.+ 19  Његова молитва+ и како је био услишен,+ сви његови греси+ и његова неверност,+ као и места на којима је направио обредне узвишице+ и поставио обредна дебла+ и резбарене ликове+ пре него што се понизио,+ све је то записано у записима његових виделаца. 20  Манасија је починуо код својих праочева+ и сахранили+ су га код његовог двора. Уместо њега почео је да влада његов син Амон.+ 21  Амон+ је имао двадесет и две године кад је почео да влада и владао је две године у Јерусалиму.+ 22  Он је чинио оно што је зло у Јеховиним очима,+ као што је чинио и Манасија, његов отац.+ Амон је приносио жртве+ и служио+ свим резбареним ликовима+ које је начинио његов отац Манасија.+ 23  Није се понизио+ пред Јеховом, као што се понизио његов отац Манасија,+ него је грешио још више.+ 24  На крају су његове слуге сковале заверу+ против њега и убиле га на његовом двору.+ 25  Народ* је побио+ све који су сковали заверу+ против краља Амона.+ Затим је народ+ уместо њега поставио за краља Јосију,+ његовог сина.

Фусноте

 Или: „Ашере“.
 Дословно: „проводио је кроз ватру“.
 Дословно: „смекша“.
 Дословно: „народ земље“ (хебрејски: ам хаарец).