Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

2. Летописа 32:1-33

32  После свих тих догађаја у којима је Језекија показао своју верност Богу,+ дошао је Сенахирим,+ краљ Асирије,+ ушао је у Јуду и опколио утврђене градове+ намеравајући да их освоји.  Кад је Језекија видео да је Сенахирим дошао у намери да удари на Јерусалим,  одлучио је заједно са својим кнезовима+ и јунацима да затрпа изворе воде који су били изван града,+ и они су му помогли у томе.  Скупило се много народа и затрпали су све изворе и поток+ који тече посред земље, говорећи: „Зашто да краљеви Асирије нађу толико воде кад дођу?“  Језекија се охрабрио и обновио све оборене зидове+ и подигао куле+ на њима. Споља је саградио други зид,+ утврдио Мило*+ у Давидовом граду и начинио много копаља+ и штитова.+  Поставио је војне заповеднике+ над народом и скупио их пред собом на тргу+ поред градских врата, и бодрио*+ их овим речима:  „Будите храбри и јаки.+ Не бојте+ се и не плашите+ се краља Асирије+ и свег мноштва које је с њим,+ јер наших има више него њихових.  С њим је телесна мишица,+ а с нама је Јехова, наш Бог, да нам помаже+ и да води наше битке.“+ И народ се поуздао у речи Језекије, Јудиног краља.+  После тога је Сенахирим,+ краљ Асирије, док је био код Лахиса+ са свом својом војском,+ послао своје слуге у Јерусалим код Језекије, Јудиног краља, и код свих Јудиних синова који су били у Јерусалиму, и поручио им: 10  „Овако каже Сенахирим, краљ Асирије:+ ’У шта се уздате док мирно седите у Јерусалиму, који је под опсадом?+ 11  Зар вас Језекија+ не заводи,+ да би вас поморио глађу и жеђу, кад говори: „Јехова, наш Бог, избавиће нас из руку краља Асирије“?+ 12  Зар није сам Језекија уклонио његове обредне узвишице+ и његове олтаре+ и затим заповедио Јуди и Јерусалиму: „Клањајте+ се пред једним олтаром+ и на њему приносите ка̂д“?+ 13  Зар не знате шта смо ја и моји праочеви учинили свим народима земаљским?*+ Да ли су богови+ тих народа могли да избаве своју земљу из мојих руку? 14  Који је од свих богова тих народа, које су побили* моји праочеви, могао да избави свој народ из мојих руку? Па зар онда ваш Бог може да вас избави из мојих руку?+ 15  Зато не дајте да вас завара+ Језекија и да вас тако заведе.+ Не верујте му, јер ниједан бог ниједног народа нити краљевства није могао да избави свој народ из мојих руку нити из руку мојих праочева. Како ће онда ваш Бог избавити вас из мојих руку?‘“+ 16  Његове слуге су и даље говориле против истинитог Бога+ Јехове и против Језекије, његовог слуге. 17  Написао је и писма+ у којима се ругао Јехови, Израеловом Богу,+ и овако је говорио против њега: „Као што богови+ других народа нису избавили свој народ из мојих руку,+ тако ни Језекијин Бог неће избавити свој народ из мојих руку.“ 18  Затим су на јудејском језику+ на сав глас+ викали становницима Јерусалима који су били на зидинама, да их заплаше+ и узнемире, како би освојили град. 19  Говорили су против+ јерусалимског Бога+ исто као и против богова других народа који су дело људских руку.+ 20  А краљ Језекија+ и пророк+ Исаија,+ Амосов син,+ молили+ су се због тога и завапили к небу.+ 21  Тада је Јехова послао анђела+ који је побио све храбре јунаке,+ заповеднике и кнезове у логору краља Асирије,+ тако да се краљ посрамљен вратио у своју земљу. А касније кад је ушао у храм свог бога, тамо су га мачем погубили неки од његових синова.+ 22  Тако је Јехова спасао Језекију и становнике Јерусалима из руку Сенахирима, краља Асирије,+ и из руку свих других непријатеља и дао им је мир на свим њиховим границама.+ 23  Многи су доносили дарове+ Јехови у Јерусалим и драгоцености Језекији, Јудином краљу,+ који је од тада био узвишен+ у очима свих народа. 24  У то време Језекија се на смрт разболео,+ па се у молитви+ обратио Јехови. Он му је одговорио+ и дао му знак.+ 25  Али Језекија није узвратио захвалношћу за добро које му је било учињено,+ јер се његово срце узохолило.+ Зато се подигао гнев+ на њега и на Јуду и Јерусалим. 26  Али Језекија се покајао за охолост свог срца,+ па су се понизили и он и становници Јерусалима, и на њих није дошао Јеховин гнев за време Језекијиног живота.+ 27  Језекија је стекао веома велико богатство и славу.+ Начинио је ризнице за сребро, злато,+ скупоцени камен,+ балзам,+ штитове+ и свакојаке драгоцености,+ 28  затим складишта+ за жито, за младо вино+ и уље, штале+ за свакојаку стоку и стада. 29  Саградио је градове и имао је много ситне+ и крупне+ стоке, јер му је Бог дао веома велик иметак.+ 30  Језекија је затрпао+ горњи извор+ Гиона+ и воду усмерио доле на западну страну Давидовог града.+ Језекија је био успешан у свему што је радио.+ 31  Али кад су дошли посланици кнезова Вавилона,+ који су били послани к њему+ да би се распитали о чуду+ које се догодило у земљи, истинити Бог га је оставио+ да би га искушао+ и да би сазнао шта му је све у срцу.+ 32  Остала Језекијина дела+ као и оно што је у својој доброти* чинио,+ све је то записано у визији пророка Исаије, Амосовог сина,+ и у Књизи+ о Јудиним и Израеловим краљевима. 33  Језекија је починуо код својих праочева+ и сахранили су га на узбрдици којом се иде према гробницама Давидових синова.+ Сви Јудини синови и становници Јерусалима одали су му почаст кад је умро.+ Уместо њега почео је да влада његов син Манасија.+

Фусноте

 Види фусноту за 2Са 5:9
 Дословно: „говорио њиховом срцу“.
 Дословно: „народима земаља“ (множина од хебрејског израза ам хаарец).
 Или: „побили као херем“.
 Или: „у верној љубави“. Види фусноту за Пст 19:19.