Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

2. Краљевима 6:1-33

6  Пророчки синови*+ рекли су Јелисеју: „Гле, место+ где боравимо код тебе сувише нам је тесно.+  Молимо те, допусти нам да одемо до Јордана и узмемо сваки по брвно па да тамо начинимо себи+ место где ћемо живети.“ Он рече: „Идите.“  Али један од њих му рече: „Молим те, хајде пођи са својим слугама.“ Он рече: „Поћи ћу.“  И тако је кренуо с њима. Кад су дошли до Јордана, почели су да секу дрва.+  И док је један од њих обарао дрво, сечиво секире+ пало је у воду. А он повика: „Јао, господару,+ узета је на зајам!“+  Тада Божји човек упита: „Где је пало сечиво?“ Кад му је показао где је пало, он је одсекао комад дрвета, бацио га тамо и учинио да сечиво исплива.+  Затим рече: „Извади га.“ Овај је пружио руку и узео га.  Краљ Сирије+ је био у рату с Израелом. Он се посаветовао са својим слугама+ и рекао им: „Улогорићете се са мном на том и том месту.“+  Тада је Божји човек+ поручио краљу Израела: „Чувај се да не пролазиш туда,+ јер тамо долазе Сиријци.“+ 10  Тако је краљ Израела послао поруку у оно место за које му је рекао Божји човек.+ Јелисеј га је упозоравао,+ а краљ се држао подаље од места за које га је упозорио. То није било само једном или двапут. 11  Краљ Сирије се због тога разгневио у свом срцу,+ па је позвао своје слуге и рекао им: „Зар ми нећете рећи ко је од наших за краља Израела?“+ 12  Један од његових слугу одговори: „Није нико, господару мој, краљу, него Јелисеј,+ пророк у Израелу, говори+ краљу Израела оно што ти кажеш у својој спаваћој соби.“+ 13  А он рече: „Пођите и видите где је да пошаљем људе и да га ухватим.“+ Касније су му јавили: „Ено га у Дотану.“+ 14  Он је одмах послао тамо велику војску+ с коњима и бојним колима. Они су дошли ноћу и опколили град. 15  Кад је слуга+ Божјег човека устао рано ујутру и изашао напоље, угледао је војску која је опколила град с коњима и бојним колима. Тада слуга рече Јелисеју: „Јао, господару!+ Шта ћемо сад?“ 16  Он одговори: „Не бој се,+ јер наших има више него њихових!“+   17  Јелисеј се помолио:+ „Јехова, молим те, отвори му очи+ да види.“ Јехова је отворио очи слузи који је видео брда пуна пламених коња и кола+ свуда око Јелисеја.+ 18  Кад су Сиријци почели да силазе к њему, Јелисеј се помоли Јехови и рече: „Молим те, ослепи овај народ.“+ Тако их је он ослепио, према Јелисејевој речи. 19  Тада им Јелисеј рече: „Није ово прави пут нити је ово прави град. Пођите за мном и ја ћу вас одвести код човека кога тражите.“ Али их је одвео у Самарију.+ 20  Кад су стигли у Самарију, Јелисеј рече: „Јехова, отвори очи овим људима да виде.“+ Јехова им је отворио очи и они су видели да су усред Самарије. 21  Кад их је краљ Израела угледао, питао је Јелисеја: „Да их побијем? Да их побијем,+ оче мој?“+ 22  Али он одговори: „Немој да их побијеш. Зар ти убијаш оне које заробиш својим мачем и луком?+ Изнеси пред њих хлеб и воду да једу и пију,+ па нека се врате свом господару.“ 23  Тако им је краљ приредио велику гозбу. Кад су јели и пили, он их је отпустио и они су се вратили свом господару. Од тада сиријске чете више нису долазиле да пљачкају+ израелску земљу. 24  После тога је Вен-Адад, краљ Сирије, скупио сву своју војску, кренуо на Самарију и опколио је.+   25  У Самарији је настала велика глад+ јер је опсада трајала тако дуго да је магарећа глава+ коштала осамдесет сребрника, а четвртина кава* голубијег измета+ пет сребрника. 26  Кад је једном краљ Израела ишао по зидинама, нека жена је повикала к њему: „Помози ми мој господару, краљу!“+ 27  А он рече: „Ако ти Јехова не помогне, како ћу ти ја помоћи?+ Можда нечим с гумна или из пресе за вино или за уље?“ 28  Затим је краљ упита: „О чему се ради?“ Она одговори: „Ова жена ми је рекла: ’Дај свог сина да га поједемо данас, а сутра ћемо појести мог сина.‘+ 29  Тако смо скувале+ мог сина и појеле га.+ А следећег дана рекла сам јој: ’Дај свог сина да га поједемо.‘ Али она га је сакрила.“ 30  Кад је краљ чуо шта је та жена рекла, раздерао+ је своје хаљине. И док је ишао по зидинама, људи су видели да испод хаљине носи кострет. 31  Краљ рече: „Нека ми Бог учини тако и нека ме још теже казни ако глава Јелисеја, Сафатовог сина, остане данас на њему!“+ 32  Јелисеј је седео у својој кући, а с њим су седеле и старешине.+ Тада је краљ послао пред собом једног од својих људи. Али пре него што је гласник дошао код Јелисеја, он је рекао старешинама: „Видите ли како је овај крвнички син+ послао човека да ми скине главу? Слушајте: кад дође гласник, затворите врата и наслоните се на њих да он не уђе. Зар се не чују+ за њим кораци његовог господара?“ 33  Док им је он још говорио, код њега дође гласник, а краљ рече: „Ова је невоља од Јехове.+ Зашто да још чекам на Јехову?“+

Фусноте

 Види фусноту за 1Кр 20:35.
 Кав износи 1,22 литре. Види додатак 13.