Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

2. Краљевима 4:1-44

4  Једном је жена једног од пророчких синова*+ повикала к Јелисеју: „Твој слуга, мој муж, умро је, а ти добро знаш да се твој слуга увек бојао+ Јехове. А сада је дошао зајмодавац+ да ми узме оба сина да му буду робови.“  Јелисеј јој рече: „Шта желиш да учиним за тебе?+ Реци ми шта имаш у кући?“ А она рече: „Твоја слушкиња нема ништа у кући, осим једног крчага уља.“+  Тада јој он рече: „Иди и позајми од свих својих суседа празне посуде. Немој да их буде мало.  Онда иди и затвори врата за собом и за својим синовима, па сипај уље у све те посуде, а кад их напуниш, стави их на страну.“  И она је отишла од њега. Кад је затворила врата за собом и за својим синовима, они су јој доносили посуде, а она их је пунила.+  Кад је напунила посуде, рекла је једном од својих синова: „Додај ми још једну.“+ Али он јој је одговорио: „Нема више посуда.“ Тада је уље престало да тече.+  Она је отишла и јавила то Божјем човеку, а он је рекао: „Иди, продај уље и отплати дугове,+ а од остатка живите ти и твоји синови.“+  Једног дана Јелисеј је пролазио кроз Сунам,+ где је живела једна угледна жена која га је стално позивала+ на оброк. Кад год би пролазио туда, свраћао је код ње да једе.  После неког времена, та жена рече свом мужу:+ „Ево, знам да је свет онај Божји човек+ који увек свраћа код нас. 10  Хајде да му направимо собицу+ уза зид на крову, и да му ставимо тамо постељу, сто, столицу и свећњак,+ па кад дође код нас нека се ту склони.“+ 11  Једног дана Јелисеј је опет дошао код њих па је отишао у ту горњу собу и легао. 12  Затим свом слузи Гијезију+ рече: „Позови Сунамку.“+ Он је позва да дође пред њега. 13  И још му рече: „Молим те, реци јој овако: ’Ево, ти се толико бринеш за нас.+ Шта желиш да учиним за тебе?+ Желиш ли да кажем нешто за тебе краљу+ или заповеднику+ војске?‘“ А она одговори: „Ја живим међу својим народом.“+ 14  Он затим рече: „Шта би се онда могло учинити за њу?“ Гијезије одговори: „Ето, нема сина,+ а муж јој је стар.“ 15  А он рече: „Позови је.“ Он је позва и она стаде на врата. 16  Тада јој Јелисеј рече: „Догодине у ово доба грлићеш сина.“+ А она одговори: „Не, господару мој, Божји човече! Немој лагати своју слушкињу.“ 17  И заиста, жена је затруднела и догодине у исто доба родила је сина,+ као што јој је рекао Јелисеј.+ 18  И дечак је растао. Једног дана је по обичају отишао код свог оца који је био са жетеоцима.+ 19  И жалио се оцу: „Моја глава, јао моја глава!“+ А он рече свом слузи: „Однеси га мајци.“+ 20  Слуга га је узео и однео његовој мајци. Дете је седело на њеним коленима до подне, а онда је умрло.+ 21  Она га је однела у горњу собу, положила га на постељу+ Божјег човека,+ затворила врата и изашла. 22  Затим је позвала свог мужа и рекла му: „Молим те, пошаљи ми једног слугу и једну магарицу и допусти ми да брзо одем код Божјег човека, па ћу се вратити.“+ 23  Али он је упита: „Зашто данас идеш код њега? Није ни младина+ ни сабат.“* Она одговори: „Не брини се, све је у реду.“ 24  Тако је дала да се оседла магарица+ и рекла свом слузи: „Поведи је и крени. Немој да због мене застајеш док ти не кажем.“ 25  Затим је отишла и дошла код Божјег човека на гору Кармил. Кад ју је Божји човек угледао издалека, рекао је Гијезију, свом слузи:+ „Ево Сунамке. 26  Молим те, трчи пред њу и упитај је: ’Јеси ли добро? Је ли твој муж добро? Је ли дете добро?‘“ А она је одговорила: „Све је у реду.“ 27  Кад је дошла код Божјег човека на гору, обгрлила му је ноге.+ Тада је Гијезије пришао да је отера,+ али Божји човек+ рече: „Пусти је,+ јер јој је душа пуна јада,+ а Јехова је то сакрио+ од мене и није ми јавио.“ 28  Она рече: „Јесам ли тражила сина од свог господара? Зар ти нисам рекла: ’Немој да ми будиш лажну наду‘?“+ 29  Он одмах рече Гијезију:+ „Подвиј скутове хаљине своје,+ узми у руку мој штап+ и иди. Ако некога сретнеш, немој га поздрављати,+ а ако неко тебе поздрави, немој му одговарати. Мој штап положи дечаку на лице.“+ 30  А дечакова мајка рече: „Тако жив био Јехова+ и тако жива била душа твоја,+ нећу те оставити.“+ Тада је он устао и пошао с њом. 31  Гијезије је отишао напред и кад је дошао код дечака, ставио му је штап на лице, али није било ни гласа ни одговора.+ Зато се вратио Јелисеју у сусрет и рекао му: „Дечак се није пробудио.“+ 32  Кад је Јелисеј дошао у кућу, дечак је лежао мртав на његовој постељи.+ 33  Јелисеј је ушао, затворио се с дететом+ и почео да се моли Јехови.+ 34  Затим се попео на постељу, легао на дете+ и ставио своја уста на његова уста, своје очи на његове очи, своје дланове на његове дланове. И док је био тако испружен над њим, дететово тело се загрејало. 35  Затим је устао и поново почео да хода горе-доле по кући, а онда се опет попео на постељу и испружио над дечаком. Дечак је кинуо седам пута, а затим је отворио очи.+ 36  Тада Јелисеј позва Гијезија и рече му: „Позови Сунамку.“+ Он је позва и она дође код њега. Затим јој рече: „Узми свог сина.“+ 37  Она је дошла, пала пред његове ноге и поклонила му се до земље.+ Затим је узела свог сина и изашла.+ 38  Јелисеј се вратио у Галгал,+ а у земљи је владала глад.+ Док су пророчки синови+ седели пред њим,+ он је рекао свом слузи:+ „Пристави велики лонац и скувај вариво за пророчке синове.“+ 39  Један од њих је отишао у поље да набере слез,+ али је нашао дивљу лозу па је набрао с ње пуну хаљину дивљих тиквица. Кад се вратио, исекао их је и ставио у лонац, јер нису знали какве су. 40  Касније су сипали људима да једу. Али кад су почели да једу вариво, повикали су: „Смрт је у лонцу,+ Божји човече!“+ Тако нису могли да једу. 41  А Јелисеј је рекао: „Донесите брашно.“ Кад га је бацио у лонац, рекао је: „Сипајте људима да једу.“ И јело у лонцу више није било штетно.+ 42  Један човек је дошао из Вал-Салисе+ и донео+ Божјем човеку хлеб од првина,+ двадесет јечмених хлебова,+ и новог жита у својој врећи за хлеб. А он је рекао: „Дај људима да једу.“+ 43  Његов слуга је упитао: „Како да то ставим пред сто људи?“+ Јелисеј је одговорио: „Дај људима да једу, јер овако каже Јехова: ’Јешће и још ће остати.‘“+ 44  Тада је слуга пред њих поставио хлебове, па су јели и још им је остало, према Јеховиној речи.+

Фусноте

 Види фусноту за 1Кр 20:35.
 Види фусноту за Из 16:23.