Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

1. Самуилова 30:1-31

30  Трећег дана, Давид је са својим људима стигао у Сиклаг.+ Амаличани+ су били напали подручје Негева и Сиклаг, који су спалили ватром,  и у ком су заробили жене+ и све оне који су били тамо, од најмањег до највећег. Никог нису убили, већ су их све одвели са собом и отишли својим путем.  Када су Давид и његови људи дошли у град, нашли су га спаљеног, а њихове жене, синови и кћери били су одведени у заробљеништво.  Тада су Давид и људи који су били с њим подигли глас свој и плакали+ док им није понестало снаге за плач.  Биле су заробљене и обе Давидове жене — Ахиноама+ из Језраела и Авигеја,+ Навалова жена, из Кармила.  Давид је био на великој муци+ јер су људи говорили да ће га каменовати,+ пошто су сви били огорчени у души+ због својих синова и својих кћери. Али Давида је ојачао Јехова, његов Бог.+  Тада Давид рече свештенику Авијатару,+ Ахимелеховом сину: „Молим те, донеси ми ефод.“+ Авијатар је Давиду донео ефод.  Тада Давид упита Јехову:+ „Да ли да кренем у потеру за тим разбојницима? Да ли ћу их стићи?“ А он му одговори:+ „Крени у потеру јер ћеш их сигурно стићи и избавићеш заробљенике.“+  Тада је Давид кренуо са шестсто људи+ који су били с њим и дошли су до долине Восор. Тамо су морали да оставе неке људе. 10  Одатле је Давид наставио потеру+ с четиристо људи, а двеста њих су остали јер су били толико изнемогли да нису могли да пређу долину Восор.+ 11  У пољу су наишли на једног Египћанина.+ Довели су га код Давида и дали му хлеба да једе и воде да пије. 12  Затим су му дали груду сувих смокава и две груде сувог грожђа.+ Када је то појео, повратила му се снага,*+ јер три дана и три ноћи није ништа ни јео ни пио. 13  Тада га Давид упита: „Чији си ти и одакле си?“ А он му одговори: „Ја сам Египћанин, роб једног Амаличанина, али мој ме је господар оставио јер сам се пре три дана разболео.+ 14  Напали смо јужни део земље Херетеја+ и Јудине земље и јужни део Халевове земље,+ а Сиклаг смо спалили ватром.“ 15  Давид га упита: „Хоћеш ли ме одвести до тих разбојника?“ А он му одговори: „Закуни+ се Богом да ме нећеш погубити и да ме нећеш предати у руке мом господару,+ па ћу те одвести до њих.“ 16  Тако га је он одвео до њих.+ Они су се били раширили по целом том крају, једући, пијући и славећи+ због великог плена који су отели из филистејске земље и Јудине земље.+ 17  Давид их је тукао од зоре до вечери, тако да их је све побио.* Нико није умакао,+ осим четиристо људи који су сели на камиле и побегли. 18  Тако је Давид вратио све што су Амаличани отели,+ и избавио је обе своје жене. 19  Ништа нису изгубили, ни мало ни велико, ни синове ни кћери, нити им је недостајало нешто од плена и од онога што су им отели.+ Све је Давид вратио. 20  Тада је Давид узео сву њихову ситну и крупну стоку, а они који су гонили ту стоку говорили су: „Ово је Давидов плен.“+ 21  Давид се вратио до оних двеста људи+ који због изнемоглости нису могли да иду с њим и који су остали код долине Восор. Они су изашли у сусрет Давиду и људима који су били с њим. Када им се Давид приближио, поздравио их је. 22  Тада су сви зли и покварени људи+ од оних што су ишли с Давидом рекли: „Пошто нису ишли с нама, нећемо им дати ништа од плена који смо вратили. Сваком од њих даћемо само његову жену и његове синове. Нека их узму са собом па нека иду.“ 23  Али Давид рече: „Браћо моја, не чините тако с оним што нам је Јехова дао,+ јер нас је он чувао+ и у руке нам предао разбојнике који су изашли на нас.+ 24  Ко ће послушати то што кажете? Јер колики је део оном ко је ишао у бој, толики је део и оном ко је остао код пртљага.+ Сви треба једнако да добију.“+ 25  Од тог дана учинио је то прописом и законом+ у Израелу све до данашњег дана. 26  Када је Давид стигао у Сиклаг, послао је део плена Јудиним старешинама, својим пријатељима,+ и поручио им: „Ево вам као благослов дар+ од плена Јеховиних непријатеља.“ 27  Тако је послао дар онима у Ветиљу,+ онима у јужном Рамоту,+ онима у Јатиру,+ 28  онима у Ароиру, онима у Сифмоту, онима у Естемоји,+ 29  онима у Рахалу, онима у јерамеилским градовима,+ онима у кенејским градовима,+ 30  онима у Орми,+ онима у Хор-Асану,+ онима у Атаху, 31  и онима у Хеврону.+ Тако је Давид послао нешто од плена у сва места у која је долазио са својим људима.

Фусноте

 Дословно: „дух“.
 Или: „побио као херем“. Види фусноту за Из 22:20.