Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

1. Самуилова 19:1-24

19  Саул је говорио свом сину Јонатану и свим својим слугама о томе да треба убити Давида.+  Јонатан, Саулов син, много је волео Давида+ и зато је рекао Давиду: „Мој отац Саул намерава да те убије. Молим те, буди на опрезу сутра ујутру, негде се склони и притаји се.+  Ја ћу изаћи у поље у ком ћеш и ти бити, стајаћу поред свог оца и говорићу за тебе свом оцу. Кад сазнам шта се догађа, јавићу ти.“+  Јонатан је свом оцу Саулу говорио добро+ о Давиду и рекао му је: „Нека се краљ не огреши+ о свог слугу Давида, јер се он није огрешио о тебе и оно што је радио било је веома добро за тебе.+  Он је своју душу изложио опасности*+ и убио је Филистејина,+ тако да је Јехова донео велику победу+ целом Израелу. Ти си то видео и радовао си се томе. Па зашто онда да се огрешиш о недужну крв и без разлога+ убијеш Давида?“+  Саул је послушао Јонатанов глас и заклео се: „Тако жив био Јехова,+ неће Давид погинути.“  Тада је Јонатан позвао Давида и пренео му све те речи. Онда је Јонатан довео Давида код Саула и Давид је служио код њега као и раније.+  После неког времена опет је избио рат и Давид је изашао у бој против Филистеја. Нанео им је велики пораз+ тако да су побегли пред њим.+  Једног дана, Јехова је допустио да Саула обузме зловоља*+ док је он седео у својој кући с копљем у руци, а Давид је свирао. 10  Саул је покушао да копљем прибије Давида за зид,+ али се он измакао+ испред Саула па се копље забило у зид. Те је ноћи Давид побегао и спасао се.+ 11  Саул је послао људе+ да надзиру Давидову кућу јер је ујутру хтео да га убије.+ Али Давиду је његова жена Михала рекла: „Ако ноћас не побегнеш, сутра ћеш бити мртав.“ 12  Тада је Михала спустила Давида кроз прозор и он је побегао и спасао се.+ 13  Онда је Михала узела кип терафима+ и положила га у постељу, ставила сукно од козје длаке на место где му је била глава, и прекрила га покривачем. 14  Саул је послао људе да ухвате Давида, али је она рекла: „Болестан је.“+ 15  Саул је поново послао људе да виде Давида и рекао им: „Донесите ми га са постељом да га убијем.“+ 16  Када су људи ушли, у постељи је био терафим, а на месту где му је глава било је сукно од козје длаке. 17  Тада је Саул рекао Михали: „Зашто си ме тако преварила+ и пустила мог непријатеља+ да побегне?“ А Михала је одговорила Саулу: „Он ми је рекао: ’Пусти ме да идем или ћу те убити!‘“ 18  Тако се Давид побегавши спасао+ и дошао код Самуила у Раму+ па му испричао шта му је све учинио Саул. Затим су он и Самуило отишли и остали у Најоту.+ 19  После неког времена Саулу су јавили: „Ено Давида у Најоту у Рами.“ 20  Тада Саул одмах посла људе да ухвате Давида. Али кад су Саулови људи видели групу старијих пророка како пророкују са Самуилом на челу, Божји дух+ је дошао на њих, па су и они почели да се понашају необично — попут тих пророка који су пали у пророчки занос.+ 21  Када су то јавили Саулу, он је послао друге људе, али су и они пали у пророчки занос. Тада је Саул по трећи пут послао људе, али се исто догодило и њима. 22  На крају је и он отишао у Раму. Када је дошао до великог бунара* у Сохоту, питао је: „Где су Самуило и Давид?“ А људи су му одговарали: „Ено их у Најоту+ у Рами.“ 23  Тако се он оданде упутио према Најоту у Рами, и Божји дух+ дошао је и на њега па је и он почео да се понаша необично као да је пао у пророчки занос и тако је ишао све док није стигао у Најот у Рами. 24  Тамо је и он скинуо своје хаљине па се и он пред Самуилом понашао као да је у пророчком заносу. Затим је пао и цео тај дан и целу ноћ лежао без одеће.+ Зато се каже: „Зар је и Саул међу пророцима?“+

Фусноте

 Дословно: „ставио на свој длан“.
 Дословно: „Јеховин зао дух дошао је на Саула“.
 Или: „велике цистерне“.