Подешавања за приступ

Изабери језик

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн

СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

1. Краљевима 17:1-24

17  Илија+ Тесвићанин, један од становника Галада,+ рече Ахаву: „Тако жив био Јехова,+ Израелов Бог, пред којим стојим,+ ових година неће бити ни росе ни кише,+ осим по мојој речи!“+  Затим му је дошла Јеховина реч:+  „Иди одавде и крени на исток, па се сакриј+ код потока* Хората који је источно од Јордана.  Пићеш воду из потока,+ а гавранима+ ћу заповедити да те тамо хране.“+  Он је одмах отишао и поступио по Јеховиној речи.+ Отишао је и настанио се код потока Хората који је источно од Јордана.  Гаврани су му доносили хлеб и месо ујутру и увече, а воду је пио из потока.+  Али после неког времена поток је пресушио,+ јер у земљи није било кише.  Тада му је дошла Јеховина реч:+  „Устани и пођи у Сарепту,+ која припада Сидону, па остани тамо. Заповедио сам једној удовици у том месту да те храни.“ 10  Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао до градских врата угледао је једну удовицу која је скупљала дрва. Он је позва и рече: „Молим те, донеси ми у посуди мало воде да пијем.“+ 11  Кад је она пошла да је донесе, он јој довикну: „Молим те, донеси ми и мало хлеба!“+ 12  Она на то рече: „Тако жив био Јехова,+ твој Бог, немам хлеба+ већ само шаку+ брашна у ћупу и мало уља+ у крчагу. И ево, хоћу да скупим мало дрва па да одем и припремим нешто себи и свом сину да то поједемо, па да умремо.“+ 13  Тада јој Илија рече: „Не бој се.+ Иди и учини како си рекла. Само најпре од тога направи мени малу погачу+ па ми је донеси, а после припреми нешто себи и свом сину. 14  Јер овако каже Јехова, Израелов Бог: ’Брашно у ћупу неће се потрошити нити ће уље у крчагу нестати све до дана кад Јехова пусти кишу на земљу.‘“+ 15  Она је отишла и учинила као што је рекао Илија. И дуго су имали шта да једу она, он и њен дом.+ 16  Брашно у ћупу није се потрошило нити је уље у крчагу нестало,+ према речи коју је Јехова рекао преко Илије. 17  После тога се разболео син те жене, код које је боравио. Његова болест је бивала све тежа тако да је на крају издахнуо.+ 18  Тада жена рече Илији: „Зашто си ми то учинио,+ Божји човече? Дошао си код мене да ме подсетиш на мој грех+ и да ми убијеш сина.“ 19  Али он јој рече: „Дај ми свог сина.“ Тада га узе из њеног наручја, однесе га у горњу собу+ где је становао и положи га на своју постељу.+ 20  Онда поче да призива Јехову: „Јехова, Боже мој,+ зар ћеш и овој удовици код које боравим нанети зло и убити јој сина?“ 21  Затим се три пута испружи над дететом+ и повика к Јехови: „Јехова, Боже мој, молим те нека се у ово дете врати живот.“*+ 22  Јехова је услишио Илијин глас+ тако да се живот детета вратио у њега и он је оживео.+ 23  Тада Илија узе дете, донесе га из горње собе у кућу и даде га његовој мајци, па рече: „Види, твој син је жив.“+ 24  А жена рече Илији: „Сада заиста знам да си ти Божји човек+ и да је Јеховина реч у твојим устима истинита.“+

Фусноте

 Види додатак 12.
 Дословно: „душа“. Види додатак 2.