Пређи на садржај

Пређи на помоћни мени

Пређи на садржај

Јеховини сведоци

српски

Свето писмо онлајн | СВЕТО ПИСМО — ПРЕВОД НОВИ СВЕТ

Тужбалице 2:1-22

א [Алеф]* 2  О, како Јехова у гневу свом облацима застире кћер сионску!+ С неба на земљу бацио је+ лепоту Израелову.+ У дан гнева свог није се сетио подножја ногу својих.+ ב [Бет]   Јехова је прогутао Јаковљева пребивалишта,+ ниједноме се није смиловао. У гневу свом разорио је утврђења+ кћери Јудине. Бацио је на земљу,+ оскрнавио је краљевство+ и кнезове његове.+ ג [Гимел]   У жестини гнева сломио је сваки рог* Израелов.+ Повукао је десницу своју кад је непријатељ напао.+ У Јакову он гори као пламен огњени што све око себе прождире.+ ד [Далет]   Као непријатељ лук је свој запео.+ Десницу+ је своју као непријатељ+ подигао И побио је све што је очима драго.+ У шатор+ кћери сионске излио је гнев свој као ватру.+ ה [Хе]   Јехова је постао попут непријатеља.+ Прогутао је Израел.+ Прогутао је све утврђене дворе његове,+ претворио је у рушевине своја утврђења.+ И кћери Јудиној умножио је тугу и јад.+ ו [Вав]   Развалио је сеницу своју+ као да је обична сеница у врту.+ Учинио је крај празнику своме. Јехова је на Сиону бацио у заборав празник+ и сабат,* И у својој гневној осуди није марио ни за краља ни за свештеника.+ ז [Зајин]   Јехова је одбацио олтар свој,+ с презиром је одбацио светилиште своје.+ У руке непријатељу предао је зидине његових утврђених двора.+ У дому Јеховином пустили су свој глас, као на празнични дан.+ ח [Хет]   Јехова је одлучио да претвори у рушевине зидине+ кћери сионске. Растегао је мерно уже.+ Руку своју није одвратио од затирања.+ У тугу је завио бедем и зидине.+ Заједно су пали. ט [Тет]   Њена су врата+ у земљу утонула. Преворнице је њене уништио и поломио. Краљ њен и кнезови њени сада су међу народима.+ Закона нема.+ Ни пророци њени више не добијају визије од Јехове.+ י [Јод] 10  Старешине кћери сионске на земљи седе и ћуте.+ Главу су прашином посули.+ Кострет су опасали.+ Девојке јерусалимске обориле су главу све до земље.+ כ [Каф] 11  Очи су ми ишчилеле од суза.+ Утроба ми се ускомешала.+ Јетра ми се просула на земљу+ због пропасти кћери народа мог,+ Јер деца и одојчад губе свест по трговима градским.+ ל [Ламед] 12  Мајкама својим говоре: „Где је жито и вино?“+ Јер као смртно рањени губе свест по трговима градским, Док полако умиру* у наручју мајки својих. מ [Мем] 13  Шта да ти наведем као пример? С чиме да те упоредим, кћери јерусалимска?+ С чиме да те изједначим како бих те утешио, девице, кћери сионска?+ Јер је пропаст твоја+ велика као море. Ко ће те излечити?+ נ [Нун] 14  Пророци су твоји за тебе имали безвредне и испразне визије,+ Нису откривали преступ твој — нису спречили да у ропство одеш,+ Него су ти у визијама говорили безвредне и заводљиве објаве.+ ס [Самех] 15  Подругљиво ти пљескају рукама сви који путем пролазе.+ У чуду звижде+ и одмахују главом+ због кћери јерусалимске, говорећи: „То ли је град за који су говорили: ’Он је савршенство лепоте, радост целе земље‘?“+ פ [Пе] 16  На тебе отварају уста сви непријатељи твоји.+ У чуду звижде и шкргућу зубима.+ Говоре: „Прогутаћемо га.+ Ово је дан коме смо се надали!+ Дочекали смо, угледали смо!“+ ע [Ајин] 17  Јехова је учинио оно што је наумио.+ Испунио је реч своју,+ Оно што је још од давнина заповедио.+ Рушио је и није имао самилости.+ Непријатељу је дао да се радује над тобом.+ Узвисио је рог* противника твојих.+ צ [Цади] 18  Срце њихово ка Јехови вапи,+ о, зидине кћери сионске!+ Нека сузе као потоци теку дан и ноћ!+ Не дај починка осећањима својим, нека око твоје не престаје да плаче! ק [Коф] 19  Устани! Јадикуј ноћу, на почетку стража јутарњих!+ Као воду срце своје изливај+ пред лицем Јеховиним!+ К њему руке своје подижи+ ради душе деце своје, Која од глади губе свест на угловима свих улица!+ ר [Реш] 20  Погледај, Јехова, и види+ онога кога си овако тешко ударио! Зар је требало да жене једу плод утробе своје, децу коју су здраву родиле,+ И да у Јеховином светилишту буду убијени свештеник и пророк?+ ש [Шин] 21  Деца и старци+ леже на земљи по улицама.+ Девојке моје и младићи моји од мача су пали.+ Убијао си у дан гнева свог.+ Клао си,+ самилости ниси имао.+ ת [Тав] 22  Као на празнични дан,+ сазвао си народ из свих места у којима као странци живе. У дан гнева Јеховиног нико није ни побегао ни преживео.+ Децу коју сам здраву родила и одгајила, непријатељ је мој истребио.+

Фусноте

 Види фусноту за Ту 1:1.
 Види фусноту за 1Са 2:1.
 Види фусноту за Из 16:23.
 Дословно: „Док изливају душу“.
 Види фусноту за 1Са 2:1.